Mnogi naši zemljaci u Švajcarskoj muku muče kako da dođu do „crvenog pasoša“ godinama uzaludno obijajući pragove i podnoseći molbe, sve sa željom da i na papiru postanu „pravi“ Švajcarci. Švajcarkinja Ester Marinković se za to vreme kretala u „suprotnom pravcu“ – nakon devet godina čekanja postala je ponosna vlasnica plavog pasoša Srbije i Crne Gore!
Ivan Marinković (48), rodom iz Rekavice, pre 24 leta, zahvljujući ujaku Desmiru Stevanoviću, koji je radio kao medicinski tehničar u bolnici u Faidu (kanton Tesin), dobio je tamo radno mesto višeg laboranta jer je Višu medicinsku školu završio u Kragujevcu.
Nostalgiju je lako zalečio vatreno se zaljubivši u mladu Švajcarkinju Ester, koja je kao medicinska sestra bila na usavršavanju italijanskog jezika, pošto je rođena u Vilmergenu, nemačkom govornom području u kantonu Argau (medicinske sestre u Švajcarskoj moraju da govore dva službena jezika – nemački i italijanski ili francuski).
Prve reči koju se razmenili bile se „bono“, „gut“ i „dobro“, a posle mesec dana zamenjene su strasnim „libe“ i „ljubav“. Ester je pristala da se posle godinu dana zabavljanja uda za Ivana, a svadbeno veselje i venčanje obavljeno je po provoslavnim običajima u Rekavici, gde su posle krštena i dva sina – Marko (24), student student građevine i Stevan (14).
Zbunila radio-slušaoce
Ester Marinković je nekoliko puta gostovala RTV Jagodina i ljudi su joj u gradu čestitali na poznavanju srpskog jezika. A pre dve godine bila je i gost na srpskom Radiju Mladost na kanalu „K“ u Arauu, gde je govrila o mešovitim brakovima. Posle toga je organizovan „kviz“ u kojem su slušaoci trebali pogode iz kojeg kraja Srbije dolazi – samo par njih je „čulo“ da je reč o Švajcarkinji, svi drugi su glasali su za Šumadiju!
Srpskoj snajki nije preostalo ništa drugo osim da poče da uči i srpski jezik.
– Kada smo prvi put bili u Rekavcu, Ivan je sa drugovima otišao da igra fudbal, a ja sam ostajala sama sa njegovim roditeljima koji su divni ljudi. Stalno smo nešto pričali svako na svom jeziku, a razumevali se, u biti, samo po logici stvari. Najpre sam naučila „bre“ i „komšinice dođi na kafu“ – sa smehom nam priča Ester po čijem je govoru teško primetiti da ne potiče iz srca Šumadije.
Priznaje nam da birokrartske prepreke za dobijanje srpsko-crnogorskog pasoša nisu ništa manje od onih koje strancima na tom putu postavljaju Švajcarci, pa je i zbog „sitnica“ morala putovati u Beoograd. Sve je to sama radila, a kod naših službenika izazivala posebne simpatije zbog poznavanja srpskog jezika. Suprug Ivan priznaje da nemački ne govori tako dobro kao Ester srpski, i pored toga što je šef za 30 medicinskih radnika u jednom staračkom domu, jer kako kaže „već 22 godine u njihovoj kući se priča isključivo srpski“.
Prva u kolu
Kolo počinje uz zvuke prva i voli da igra „keca“, lepo peva i najviše voli pesmu „Koja gora Ivo“! Kuhinja i naši specijaliteti su njen hobi. Posebno uživa da mesi slavski kolač, poštuje slavske običaje kojima se divi i za koje kaže da su puni duhovnosti.
