Sudbina je htela da 30-godišnji Borislav Stanković, rođeni Zemunac, ostane u Americi. Naime, baš kada mu je isticao šestomesečni konobarski ugovor u aprilu 1999. godine na brodu „Merkur“, koji je saobraćao na liniji Meksiko – Kajmanska ostrva, Ki Vest – Karipska ostrva, počelo je bombardovanje Jugoslavije. Borislav je bio spreman da se vrati kući, ali najbolje je da sam ispriča životnu priču:
– četiri puta imao sam spakovane kofere dok me na kraju majka i sestra nisu ubedile da je za mene bolje da ostanem, na šta sam po međunarodnim propisima, zbog ratnog stanja u domovini, imao pravo – počinje Borislav svoju ispovest. – Ostao sam u Fort Loderdejlu, zaposlio se u italijanskom restoranu „Kaza di Anđelo“, vlasnika Anđela Elijea, velikog navijača Intera i našeg Dejana Stankovića. Kakvu je samo žurku napravio prošle zime kada je Deki iz Lacija prešao u Inter. Anđelo je skakao od sreće. Zbog toga sam ga još više zavoleo, a radosti nije bilo kraja kad sam video da su nam, maltene, stalni gosti restorana čuveni sportisti – košarkaš Skoti Pipen, bokserski menadžer Don King, pilot formule 1, Kolumbijac Huan Pablo Montoja…
Jedini Srbin u ekipi
– Ovde sam izabrao i ekipu, Kings heds, za koju amaterski igram fudbal u Ligi Južne Floride, zato što sam jedini Srbin. Ostali igrači su Italijani, Španci, Amerikanci… Veoma se radujem što će mi društvo uskoro praviti Marko Miković, nadareni sin Dušana Patka, nekadašnjeg golmana Instituta iz Zemun Polja – veruje naš sagovornik.
Ne želi naš sagovornik da se hvali ni činjenicom da je nedavno zvanično proglašen za najboljeg konobara Južne Floride, što je pompezno propratila sva lokalna štampa, ali i uz napise da je u ovom delu Amerike poznat kao navijač Crvene zvezde, pravi „delija“ sa severa beogradske „Marakane“.
– To sam poneo u srcu iz Beograda, pošto sam sa fudbalerima voljenog kluba redom išao na sve utakmice. Međutim, zanimljivo je da sam propustio osvajanje evropske titule 1991. godine u Bariju, pošto su mi roditelji sakrili pasoš. Jedina uspomena s tog velikog uspeha našeg fudbala mi je zastava, koju su drugovi raširili umesto mene na stadionu „Sveti Nikola“ – seća se Borislav koji poslednje tri godine živi u iznajmljenom stanu sa devojkom Mišel. Španjolka iz Barselone je izuzetno simpatična, komunikativna, a naučila je i poneku srpsku reč.
čestitke posle otkaza
– Kolika je moja ljubav prema crveno-beloj boji govori i to da dok sam, pre dolaska u Ameriku, radio u beogradskom kafiću „Lada“ odbio po cenu otkaza da poslužim tadašnjeg Partizanovog košarkaša Predraga Drobnjaka. Nije mi žao, bar desetak dana sam primao čestitke „delija“ zbog tog gesta – smeje se Borislav.
– Očekujem da ću uskoro dobiti zeleni karton, procedura se zbog tragedije u NJujorku 11. septembra 2001. malo odužila. Moram da budem strpljiv. Maštam o ponovnom dolasku u Zemun i prvo što ću uraditi kada dođem kući biće da se izljubim sa majkom i sestrom, a onda ću na „Marakanu“ da pozdravim legendu Dragana DŽajića. Zatim pravac u crkvu da zapalim sveću za sve dobre ljude ovog sveta – kaže Borislav koji s vremena na vreme posećuje srpski hram u Majamiju, gde se druži i sa zemljacima.
Nekoliko puta tokom razgovora spomenuo je Borislav da mu je veoma lepo u Majamiju, ali da bez obzira što namerava da se skući u najvećem gradu Floride, planira da se jednog dana zauvek vrati u otadžbinu.
Španjolka peva „đurđevdan“
– Za razliku od nekih stranaca koji prvo nauče naše psovke, moja devojka Mišel zna da pozdravi goste, da pita za zdravlje, da kaže da navija za Zvezdu i Barselonu, ali i da otpeva „đurđevdan“! Planiramo da dogodine kupimo stan u Fort Loderdejlu, jer za ovaj jednosobni plaćamo 750 dolara mesečno, ali i da u junu 2005, posle šest i po godina odsustva, konačno posetim Zemun – otkriva Borislav svoje planove.
– Još je rano govoriti o tome, moram pre toga da steknem kapital, kako bih mogao nešto na miru da radim u svojoj zemlji, a ne da se svakodnevno zlopatim. Dugo sam u ugostiteljstvu, možda će to biti neki restoran na Dunavu, u mom Zemunu, pa da mi i srce i duša zapevaju – kaže uvek optimistički raspoloženi Borislav Stanković.
Voljeni klub
Upoznao je Borislav u Majamiju pre dve godine i Ivana Todorova, sportskog direktora SD Crvena zvezda, kao i advokata crveno-bele porodice Olivera Glišića. Od tada mu redovno šalju čestitke za svaki rođendan voljenog kluba, 4. marta, kao i za Božić i Novu godinu.
