DA LI JE I PAMCENJE BOMBARDOVANO !?
U prolece 1999. u Srbiji je sve bombardovano: deca, ljudi, hrana, voda, cvece, voce, struja, putevi, mostovi, skole, manastiri, fabrike, bolnice, jednostavno – sve! Sve ovozemno i vidljivo! Nema potrebe za nekom klasifikacijom i sistematizacijom, po bilo kojim merilima. Dovoljno je, a i apsolutno tacno, reci – nema toga sto nije bombardovano! cak i simboli!
Moglo bi se reci da je, naknadno i na poseban nacin, bombardovano pamcenje i secanje na samo bombardovanje! Zrtvi je oduzeto pravo da govori o zlocinu nad sobom, a cutanje o tome nametnuto kao politicka obaveza prvoga reda. Takav oblik zastite zlocina i zlocinaca kao da predstavlja novi politicki izum sa kojim se zavrsava 20. a pocinje 21. vek. Moglo bi se reci da je to prinudno zaboravljanje i cutanje nametnuto kao osnovna lekcija iz aktuelne demokratije, takozvanih ljudskih prava i sloboda.
Kakva solidarnost sa zlocinima i zlocincima!
Ipak, iz sveukupnosti bombardovanog, da izdvojimo samo jednu oblast, onu koja se obicno oznacava kao “elektronski mediji”, ili, metaforicki receno – oci i usi jednog naroda.
– Petog aprila 1999. bobardovan je i potpuno unisten TV-relej RTS-a na planini Gucevo.
– U noci izmedju 5. i 6. aprila, bombardovan je i potpuno unisten TV-relej “Crveni Cot”, na Fruskoj gori.
– U zoru, 8. aprila raketama je dokrajcen, vec ranije bombardovani repetitor RTS-a na vrhu Tornika, nedaleko od Zlatibora.
– U noci izme|u 9. i 10. aprila unisten repetitor i zgrada RTS-a na Golecu, nedaleko od Pristine.
– Postanski i tv-repetitor na Gazi-mestanu, nedaleko od Pristine, unisteni 13. aprila.
– Istog dana (13. 4.) po prvi put bombardovana satelitska stanica “Jugoslavija”, u selu Prilike, nedaleko od Ivanjice.
– TV predajnik “Ov~ar”, nedaleko od ^a~ka, raketama uni{ten 15. aprila.
– Na planini Jagodnji, 15. aprila unisteni predajnici, zgrade i antene Telekoma Srbije.
– U noci izmedju 16. i 17. aprila raketiran TV-predajnik i repetitor Telekoma Srbije na planini Ceru.
– U zoru, 21. aprila bombardovana zgrada palate “Usce” na Novom Beogradu u kojoj je bilo smesteno nekoliko radio i tv stanica.
– U noci izmedju 22. i 23. aprila bombardovana zgrada RTS-a u Beogradu. Poginulo 16 zaposlenih. Unistena dragocena tv-dokumentacija.
– Velelepni toranj na Iriskom vencu bombardovan 27. aprila, a sutradan potpuno unisten. Bio je tu i tv-predajnik velike snage.
– TV-toranj na Avali, jedan od simbola Beograda, bombardovan i potpuno unisten 29. aprila.
– Zgrada RTS-a u Novom Sadu, bombardovana 4. maja. Istovremeno oboren i njen veliku rtv-toranj.
– Repetitor PTV Politika, na Rudniku (Gornji Milanovac), srusen 8. maja.
– Na Vrsackom bregu, 11. maja, unisten antenski stub i nova zgrada emisione tehnike i veza RTS-a.
– Ponovo je, 13. maja, raketirana zgrada RTS-a u Novom Sadu. Skoro sve je unisteno.
– TV-predajnik na Gobelji (Kopaonik) – potpuno unisten.
– Dana 19. maja bombardovan repetitor Telekoma Srbije na planini Cer.
– Po trc}i put bombardovana i potpuno dokrajcena zgrada RTS-a u Novon Sadu (29. maj).
– Na planini Besna Kobila (Vranje), 30. maja raketiran repetitor RTS-a.
– Istog dana bombardovan i tv-repetitor RTS-a na brdu Kozarica kod Dimitrovgrada.
– Takodje 30. maja, u selu Stobline, opstina Obrenovac, sa vise projektila unisten objekat kratkotalasnog centra Radio-Jugoslavije.
– Cetvrto bombardovanje istoga dana (30.maj), unistilo je predajnik RTS-a u selu Zvecka kod Obrenovca.
– Treceg juna, sa cetiri rakete, unisten je tv-repetitor RTS-a na mestu Koji Do (Opstina Trgoviste).
– Istog dana, sa dve rakete, unisten je predajnik RTS-a i uredjaji za mobilnu telefoniju na Kopaoniku.
– Takodje 3. juna, sa tri projektila, unisten je repetitor RTS-a na planini Besna Kobila (Vranje).
– Istog dana desilo se i cetvrto NATO bombardovanje radio- televizijskog sistema Srbije. Na Cvijecevom Vrhu, na planini Rudnik, rakete “Milosrdnog andjela” unistile su predajnike RTV Politika i Mobilne telefonije Srbije.
Dakle, desetinama puta, sa stotinama razornih raketa, NATO sile su u Srbiji unistavale ono sto je po svim medjunarodnim konvencijama – zabranjeno!
Ovakav zlocin nad informativnim sistemom jedne zemlje istorija nije zabelezila.Sila je pobedila pravo i pravdu, a laz istinu i objektivnost. Svi zlocini koje sirom sveta sprovodi Amerika, pa i oni ucinjeni u genocidnim razmerama nad srpskim narodom, opravdavaju se lazima! Istu tragicnu sudbinu dozivljava i Irak, posto je razoren na osnovu laznih tvrdnji da poseduje razorna oruzja. Laz, licemerje, hipokrizija, neojezuitizam americkog politickog morala, ne mogu sakriti nikakve parole o demokratiji, slobodi, pravu i pravdi koje ona, navodno, siri svetom.
Ni bombardovanje, cak ni sama smrt, nisu poslednja kazna koju Amerikanci priredjuju “novooslobodjenim i demokratizovanim” narodima. Tamo gde nametnu svoju politiku i politicare, gde narod i drzavu dovedu u servilni vazalski polozaj, oni odredjuju sta ce se misliti, sta ce se pisati, sta ce se govoriti. Jednostavno, zrtve moraju obozavati svoje zlocince.
Za sve zlocine koje je NATO pakt pocinio nad Srbijom, osudjen je samo jedan covek! Dragoljub Milanovic tadasnji direktor RTS-a mora robijati 10 godina za sve pobrojane zlocine koje je NATO pocinio samo nad informativnim sistemom Srbije. Novinari koji su preziveli bombardovanje zgrade RTS-a, naknadno su kaznjeni, ostajuci, vecina njih, bez posla. A za noc uzasa u zgradi koja se rusi i gori, za vecite postraumatske posledice, dodeljene su im uvrede i ponizenja koja se nazivaju “naknada za pretrpljeni dusevni bol”. A kako ta “nadoknada “ izgleda, po aktuelnom pravu i pravdi, dovoljno je reci da je,prema pisanju stampe, sadasnji direktor RTS-a, zbog “dusevnog bola” koji je pretrpeo zbog pogresne informacije da je navodno uhapsen u demokratskoj akciji “Sablja” , dobio sest puta vece obestecenje od onih koji su preziveli pakao bombardovanja. On, istina, nikada nije ni jedan novinarski red napisao protiv NATO bombardovanja.
Prvi direktor posle “oslobodjenja”, odnosno zauzimanja RTS-a, Nenad Ristic, govoreci na godisnjicu bombardovanja rekao je: “Poginuli su pravi profesionalci, a nisu poginuli novinari, urednici, komentatori i propagatori!” Tako je veciti rukovodilac RTS-a, Nenad Ristic, znajuci kome ce se udvarati, kritikovao (naravno, dobronamerno) NATO pakt, zbog neefikasnosti, i izrazio osecanje nepravde sto nisu poginuli “novinari, urednici, komentatori i propagatori”!
O tempora, o mores!
