Na internet-stranici „Nemačka spoljna politika“ pojavio se tekst ultralevičarskih novinara koji se kritički odnose prema aktuelnoj spoljnoj politici vlade u Berlinu, naročito prema Kosovu i Metohiji.
„Zapadne okupacione sile na Kosovu pripremaju se za predstojeću borbu za prevlast i pojačavaju svoje vojne snage u tom protektoratu UN-a. U pozadini je planirano otcepljenje srpske pokrajine koje naročito podstiče Nemačka“, ističu autori.
U komentaru se navodi da „Berlin hoće neometano da koristi privredno bogatstvo tog područja i da zato želi kraj vlasti Beograda nad pokrajinom, istovremeno nastojeći da stavi Kosovo pod nadzor EU i tako smanji uticaj SAD“.
Autori u prvi plan ističu razlike između SAD i Nemačke oko budućnosti Kosova koje se produbljuju zbog njihovih suprotstavljenih ekonomskih interesa.
Uzeti državne firme
Najveću prepreku bržem prodoru nemačkog kapitala na Kosovo predstavlja nerešen imovinski status tamošnjih privrednih potencijala, smatraju u Fondaciji „Hajnrih Bel“. Već spomenuta Ute Capf je, prema navodima u napisu na internet-stranici „Nemačka spoljna politika“, izjavila u Bundestagu da bi trebalo ukloniti zakonske prepreke koje stoje na putu privatizaciji nekadašnjih društvenih preduzeća. Zakonski, veliki deo firmi na Kosovu i dalje je u vlasništvu države Srbije, tvrde autori osvrta.
Navodno, Amerikanci pristaju na „kompenzaciju“ Srbiji, po kojoj bi ona podelom Kosova dobila severni deo (sa Mitrovicom), a zauzvrat bi „poklonila“ Preševsku dolinu. Time bi SAD osigurale trasu za budući naftovod od Crnog mora ka Jadranu. Nemci se tome suprotstavljaju, zahtevajući da se Kosovo otcepi u sadašnjim granicama.
Ute Capf iz vrha Šrederove partije izjavila je ovih dana da je „vlada u Berlinu bila i ostala vodeća snaga u stabilizovanju regiona“. Ona je član međunarodne krizne grupe koja je nedavno objavila plan za odvajanje Kosova od Srbije. Politički direktor u nemačkom Ministarstvu inostranih poslova Mihćl Šefer je pre desetak dana na jednom skupu u Berlinu prvi put javno progovorio o konkretnim planovima oko sudbine Kosova.
Obračun među Albancima
U pozadini nadmetanja velikih sila u toku je žestok obračun albanskih političara na Kosovu oko pozicija u budućoj vlasti, ističu autori napisa i podsećaju na odlazak Haradinaja u Hag, atentat na Rugovu i porast uticaja američkog pulena Tačija.
Tada je najavio novu rezoluciju UN-a koja bi zamenila raniju 1244 (koja Kosovo još uvek smatra delom Srbije), ali i „otvaranje izgleda celom regionu za ulazak u EU“. To bi trebalo da predstavlja važan podstrek Beogradu da prihvati otcepljenje.
Prema istom izvoru, ovonodeljna poseta nemačkog ministra odbrane Petera Štruka pripadnicima Bundesvera koji se nalaze u sastavu Kfora bila je takođe deo tog plana i nastojanja da se ubrza donošenje odluke o konačnom statusu te pokrajine.
