Plati 2.000 evra pa se vozi u tenku

Svako ko ima malo para a želi da vozi pravi tenk, jer je o tome maštao kad je bio mali, to sada može uraditi po ceni od oko 2.000 evra!
Ovako šaljivo izgleda sadašnja sumorna stvarnost Vojske Srbije i Crne Gore, koja je nedavno oglasila na prodaju bukvalno sve – od metaka, protivavionskih i samohodnih topova i artiljerijskog oružja, do ratnih brodova, podmornica, helikoptera i aviona.

Kako je pukovnik Dragomir Krstović, komandant 608. pozadinske baze Generalštaba Vojske SCG nedavno objasnio u intervjuu Vojsci, višak ili neperspektivno oružje i vojna oprema su, s jedne strane, zamrznuta finansijska sredstva, a s druge, za njihovo održavanje, skladištenje i čuvanje potrebni su veliki novac i ljudi.

Prezasićenost ruskim oružjem

Krstović je rekao da je u Bazi trenutno uskladišteno 430.000 komada osnovnih sredstava, odnosno svega čime je vojnik naoružan – od puške do tenka. Ova jedinica ima višak koji je namenjen za prodaju preko 2.500 protivavionskih topova kalibra 20 mm, oko 750 komada raznog zastarelog artiljerijskog oružja, 203 samohodna topa od 90 mm, čak 202 tenka T-55 kao i oko 300 hiljada komada raznog pešadijskog oružja – pušaka i puškomitraljeza.

Kada je reč o možda najzanimljivijem (i najvećem) komadu oružja – starom ruskom tenku T-55 , strahuje se da će se planirana prodaja završiti sečenjem i prodajom kao starog gvožđa, jer u svetu postoji oko 20 hiljada ovakvih tenkova, pa je tržište prezasićeno. Ako se zna da ovaj tenk teži oko 35 tona, a da je cena starog gvožđa po kilogramu tek oko pet dinara, prostom računicom dolazi se do sume od 175 hiljada dinara, ili nešto više od 2.000 evra.

Slično će postupiti (ili to već rade) i ostali rodovi Vojske SCG koji će na licitaciju ponuditi višak svoje opreme ili oružja.
Ratna mornarica će rashodovati i na tržište ponuditi 35 ratnih i pomoćnih brodova. Posle organizacijsko-mobilizacijskih promena, mornarica će raspolagati sa 22 ratna broda, 13 pomoćnih i 22 plovila iz drugih kategorija. Od tog broja, 39 brodova biće zadržano na pomorskom delu ratišta, dok će 18 biti u upotrebi na ukupno 1.711 kilometara rečnih plovnih puteva u sastavu Rečne ratne flotile. Na prodaju će biti ponuđene dve od četiri raketne podmornice, tri od četiri velike podmornice sa torpedima, dve diverzantske podmornice, dva minolovca, rečni minolovac i pomoćni brod naftonosac.

Početkom januara ove godine, Uprava za javne nabavke Ministarstva obrane SCG oglasila je prodaju tri transportna aviona „An-26“, kao i osam transportnih helikoptera „Mi-8“, kojima je istekao vek upotrebe i koji više ne mogu da lete. Početna cena jednog od tri ponuđena dvomotorna klipna- transportna aviona bila je 50.000 američkih dolara, dok je za druga dva aviona startna cena iznosila po 25.000 dolara.

Istovremeno, početna cena dva transportna helikoptera, koje je moguće remontovati, jeste 50.000 dolara, dok je za ostalih šest početna cena 10.000 dolara po komadu. Prema podacima Uprave, prošle godine je od prodaje oružja i vojne opreme (suvišnih, zastarelih i nepodobnih), ostvaren prihod od oko 1,1 milion američkih dolara i 141 milion dinara.

Za fregate posebni uslovi

Podsetimo, lane su prodata tri manja putnička aviona „Jak 40“ i šest helikoptera „gazela“. Početna cena jednog od tri aviona bila je 45.000 dolara, a prodat je za 48.650 dolara, dok je jedna gazela sa početnih 50.000 dolara dostigla cenu od 75.000 dolara. Zanimljivo je da tada nisu prodati ponuđeni borbeni avioni „orao“ (sedam komada), „jastreb“ (četiri), „supergaleb“ (dva) i jedan supersonični lovac „Mig-21“, kao i dva jednomotorna klipna aviona „Utva 66“.

Prošle godine je prodato nekoliko rečnih tenkonosaca, brzih desantnih i desantno-jurišnih čamaca, a zaključeni su ugovori o prodaji pet rashodovanih raketnih čamaca i dva mobilna raketna sistema obala – more „rubež“, koji su izbačeni iz naoružanja. Oglašena prodaja dve raketne fregate „koni“ i podmornica, nije uspela zbog posebnih uslova koje je kupac mora da ispuni.

Za sva borbena sredstva koja kupac namerava da izveze, neophodna je potvrda o krajnjem korisniku koju daje Ministarstvo odbrane zemlje uvoznika, čime se sprečava mogućnost da ona odu u zemlju pod sankcijama UN ili na nelegalno tržište.