Broj građana SCG koji su podneli zahtev za azil u Francuskoj povećao se prošle godine za 37 odsto, a državljana Bosne i Hercegovine čak za 167,2 odsto – piše pariski „Figaro“ pozivajući se na poverljivi izveštaj OFPRE (Službe za zaštitu izbeglica i prognanika). Srbija i Crna Gora je na šestom, a BiH na desetom mestu na listi zemalja porekla tražilaca azila u Francuskoj. Najviše je zahteva podnose turski državljani, zatim Kinezi i Alžirci.
Prve statistike za 2004. godinu govore da francuska vlada nije uspela da smanji broj zahteva za azil, uprkos tome što je to bio jedan od njenih prioriteta. Prošle godine 65.500 stranaca zatražilo je azil u Francuskoj, što je za 5,7 odsto više nego 2003. godine.
„Sigurne zemlje“
Krajem aprila Francuska će utvrditi listu takozvanih sigurnih zemalja čiji će državljani, u slučaju da zatraže azil, čekati samo 15 dana na odgovor administracije, posle čega više neće imati pravo na boravak. Ukoliko francuske vlasti utvrde da su Mali i Turska zemlje u kojima se poštuju ljudska prava, njihovi državljani ubuduće će ući u kategoriju došljaka iz „sigurnog područja“ i imaće male šanse za dobijanje azila. Brisel je najavio stvaranje liste „sigurnih zemalja“ važeće za celu EU, ali do sada se nije mnogo odmaklo po tom pitanju zbog neslaganja zemlja članica oko definisanja stanja ljudskih prava u pojedinim državama.
Po prvi put bilo je više stranaca iz Evrope nego onih iz Afrike koji su tražili azil u Francuskoj – govore statistike OFPRE. Stručnjaci ovo objašnjavaju time što stranci iz bivših sovjetskih republika i sa Balkana dolaze u Francusku s porodicama, dok oni iz Afrike dolaze uglavnom sami.
Komisije OFPRE odbile su prošle godine više od 85 odsto zahteva za azil. Udruženja kao „Francuska – zemlja azila“ pokrenule su potpisivanje peticije za preispitivanje odbijenih slučajeva. Ovo udruženje tvrdi da stranci koji su odmah po dolasku smešteni u prihvatne centre imaju više šansi da dobiju azil jer su mogli da koriste savete stručnjaka iz ovih centara.
Zatvorili vrata
Nasuprot Francuskoj, u drugim evropskim zemljama broj zahteva za azil je u spektakularnom padu. Pooštrena politika dovela je do toga da se vrata strancima u Švajcarskoj takoreći zatvore, pa je tražilaca azila u 2004. bilo 32 odsto manje nego u prethodnoj godini, u Austriji 24 odsto, U Holandiji 27 odsto, u Švedskoj 26 odsto. Britanska vlada ne krije zadovoljstvo što je u Ujedinjenoj Kraljevini azil prošle godine tražilo 60 odsto stranaca manje nego 2002. godine.
Tražioci azila vrlo često ulaze ilegalno u Francusku posredstvom lanaca za trgovinu ljudima. Ukoliko uspešno dospeju na francusku teritoriju, oni imaju mogućnost da se prijave policiji i nađu zaštitu u nekom od prihvatnih centara.
Posle podnošenja zahteva za azil stranci nemaju pravo na rad, ali stiču pravo na novčanu državnu pomoć i kompletno zdravstveno osiguranje. U ovom statusu mnogi stranci, koristeći pravo na dve žalbe, provedu i po dve godine u Francuskoj.
