BORIS TADIć ODBIO DA POTPIŠE PETICIJU
REGRUTE ZOVU JOŠ PET GODINA
• Srbija trenutno nema novca za profesionalnu vojsku, a ukidanje vojnog roka moguće tek 2010. godine, tvrde analitičari
Predsednik Srbije Boris Tadić odbio je u Zrenjaninu da potpiše peticiju Lige socijaldemokrata Vojvodine koja traži ukidanje redovnog vojnog roka. Tadić je aktivistima Lige objasnio da je profesionalizacija vojske skuplja od redovnog služenja vojnog roka, a da Srbija u ovom trenutku za to nema novca.
O profesionalizacije Vojske Srbije i Crne Gore često se govori, naročito uoči izbora kada su političarima i te kako potrebni glasovi mladih vojnih obveznika. Analitičari, međutim, upozoravaju da najpre treba okončati reformu oružanih snaga pa tek onda krenuti u profesionalizaciju. S obzirom na materijalne mogućnosti zemlje, to nije moguće izvesti pre 2010. godine.
Statistika
Prema računici koju je izneo savetnik za budžet odbrane u Ministarstvu finansija Srbije dr Radiša đorđević, ako bi se sistem odbrane SCG sveo na 50.000 pripadnika, tada bi izdvajanje po pripadniku bilo 10.122 evra. Time bi se prestigao nivo standarda u vojsci Hrvatske (9.781 evro po pripadniku sistema odbrane) i približio bi se češkoj, koja po pripadniku sistema odbrane izdvaja 15.146 evra. Ova poređenja, naravno, važe pod uslovom da oni ne povećaju izdvajanja.
Prema visini izdvajanja iz bruto društevnog proizvoda (BDP) po pripadniku sistema odbrane u 2003. Vojska SCG je sa prosečnih 6.468 evra po vojniku „bogatija“ samo od vojski Ukrajine (1.556 evra), Bugarske (3.950 evra), Rusije (5.665 evra) i Makedonije (5.696 evra). Pri tome se iz BDP-a Bugarske za potrebe odbrane izdvaja jedan odsto, Ukrajine 1,67, Makedonije dva odsto i Rusije 2,87 odsto, dok je za sistem odbrane SCG izdvajano 2,95 odsto. U isto vreme, veličina našeg postojećeg sistema odbrane je 0,74 odsto stanovništva, Makedonije 0,48, Ukrajine 0,60, Bugarske 0,73 i Rusije 0,87 odsto stanovništva.
U Ministarstvu odbrane SCG kažu da su stvorene pretpostavke da se izvrši reforma vojske. Niko, međutim, od zvaničnika ne precizira koliko bi nova profesionalna vojska imala pripadnika, već su samo profilisani njeni budući zadaci. To je i razumljivo jer se ne zna ni budućnost državne zajednice.
Iskustva suseda
Susedne države sve više ukidaju obavezno služenje vojnog roka jer prelaze na potpuno profesionalnu vojsku. To je već uradila Mađarska u kojoj je od februara ove godine ukinuto obavezno služenje vojnog roka, ali i dalje postoji vojna obaveza. Posle toga javlja se daleko više dobrovoljaca za profesionalnu vojsku. Parlament Bugarske je lane usvojio nacionalni strateški plan odbrane, koji predviđu profesionalizaciju vojske, a potpunu profesionalizaciju pripremaju i Rumuni. Sve tri države su, inače, članice NATO-a.
Kada reč o državama bivše SFRJ, potpuno profesionalnu vojsku ima jedino Slovenija. I Hrvatska će, prema najavama iz Zagreba, najkasnije do kraja 2009. godine ukinuti obavezno služenje vojnog roka, a rešenja poput našeg imaju Makedonija i BiH.
Vojska Srbije i Crne Gore sada ima oko 64.5000 pripadnika. Početkom prošlog meseca obznanjeno je da je 8.900 pripadnika Vojske i Ministarstva odbrane višak. Od toga, 6.080 su civili. Najviše viška ima u Srbiji – 6.300 od čega 5.300 civila. Program zbrinjavanja viška vojnog kadra je urađen: neki će u penziju, drugi će se prekvalifikovati, a treći će uzeti otpremninu. Ali i kada viškovi odu iz Vojske i Ministarstva odbrane, neizvesna je njena profesionalizacija, jer za to sada nema novca. Prema nekim računicama, zavisno od veličine vojske, opreme i drugih stavki, za profesionalnu vojsku potrebno je barem dve milijarde evra godišnje. Gde naći te pare niko ne zna. Primera radi, predviđeno je da Ministarstvo odbrane i Vojska SCG ove godine iz budžeta Srbije dobiju oko 630 miliona evra, a iduće godine još manje – 594 miliona evra.
Izvršni direktor Ministarstva odbrane general Slobodan Kosovac objašnjava da profesionalizacija vojske ne isključuje vojnu obavezu, ali je treba rešiti na nov način.
Nemački primer
SCG će proces tranzicije u potpuno profesionalne oružane snage sprovesti u narednih najmanje pet godina, a nekim zemljama, poput Francuske i Italije, za to je trebalo deset godina. Međutim, ima i suprotnih primera, kao što je Slovenija, jer je ta zemlja tranziciju sprovela za svega dve godine. Nemačka je, za sada, odustala od ukidanja vojne obaveze s obzirom da na „civilnim ročnicima“ koji rade u socijalnim i zdravstvenim ustanovama, ostvaruje veliku uštedu kojih se još uvek ne želi odreći.
Prema oceni general-potpukovnika u penziji Milena Simića ekonomski faktor je jedan od najznačajnijih za donošenje odluke o profesionalizaciji vojske i određivanju njene veličine. U Evropi se smanjuje brojno stanje vojski, ali su, pojedinačno gledano, troškovi po vojniku porasli. Simić tvrdi da su u nekim evropskim zemljama, koje imaju profesionalnu vojsku, godišnji troškovi po vojniku između 150.000 i 200.000 dolara. U ostalim zemljama EU u kojima je organizacija i popuna vojske slična našoj, troškovi po vojniku su između 30.000 i 100.000 dolara.
– Treba podsetiti da je vojska i do sada imala već broj značajnijih formacijskih mesta za profesionalce, ali ih je teško popunjavala zbog niskih primanja i nerešenih drugih statusnih pitanja – kaže general Simić.
Da je profesionalizacija još daleko, s obzirom na ekonomske mogućnosti države upozorava i sekretar Atlantskog saveta SCG Veljko B. Kadijević.
– Sasvim je opravdana dilema da li ići na potpunu profesionalizaciju vojske, jer je to rešenje koje bi mi mogli teško da izdržimo ili samo na delimičnu profesionalizaciju. Podsećam da i ekonomski mnogo jače države od nas, poput Sjedinjenih Američkih Država nemaju potpuno profesionalnu vojsku – kaže Kadijević.
