Joco Glavaš, predstavnik Inicijative mladih, u razgovoru za Tanjug kaže da se nada da ova situacija neće eskalirati u nekakvom lošem smeru i da će se smiriti nakon predizborne kampanje u Hrvatskoj.
Ocenjujući da je 21 godinu nakon rata sada možda i najozbiljnija situacija i da su trenutno najveće tenzije, Joco Glavaš smatra da države nimalo ne sarađuju i nisu se saglasile o istoriji i nedavnoj prošlosti.
Kaže i da se svake godine u leto, pred obeležavanje „Oluje“, a pogotovo ove godine zbog predizborne kampanje u Hrvatskoj, zaostrašava retorika i stanje postaje sve ozbiljnije.
Posebno zabrinjava, kako navodi, što Hrvatska i dalje nije uputila nikakavo službeno izvinjenje svima onima koji su u akciji hrvatske vojske i policije „Oluja“ izgubili bližnje, koji su opljačkani, proterani i koji ne mogu da se vrate u Hrvatsku.
Svake godine, navodi, Inicijativa mladih za ljudska prava učini neki oblik izvinjenja, a ove godine je, pošto je opet izostalo zvanično izvinjenje Hrvatske, odlučila da pokrene i peticiju.
Njihova peticija nije preterano uznemirila hrvatski establišment, ali jeste mnoge savesti.
„Pokažimo lice Hrvatske kojem je stalo do pravde i koje izražava solidarnost sa žrtvama“, navela je Inicijativa, a Glavaš ističe da je svestan kako je to što su uradili „kap u moru“, ali poručuje da neće odustati.
Smatra veoma važnim i da se u ovakvim okolnostima mladi u regionu bolje upoznaju, da shvate da imaju iste probleme, želje i interese, a da ih jedino politika i istorija na neki način razdvajaju.
„Kada bi se mladi mogli okupiti na jednom mestu, oni bi mogli napokon početi da diskutuju i videti kako imaju neke različite perspektive i ujednačiti svoje stavove“, rekao je Glavaš.
Sada se, navodi, radi na tome da Hrvatska potpiše deklaraciju Mreže Inicijative mladih za ljudska prava o otvaranju kancelarije za saradnju mladih, koju je u julu u Parizu potpisala većina država bivše Jugoslavije.
„Razmene mladih su vrlo bitne kako bi mladi napokon počeli putovati u regionu, upoznavati se jedni sa drugma, shvatiti da imaju iste probleme, želje, interese, da je jedino politika i istorija to što ih na neki način razdvaja“, kaže Glavaš.
Da su nestabilna politička situacija i predizborna kampanja razlog jačanja desničarske politike i rasta antagonizma između Hrvatske i Srbije, uvereni su i mladi iz srpskog ogranka Inicijative mladih za ljudska prava.
Ivan Đurić, programski koordinator, podseća da tenzije između Srbije i Hrvatske postoje već duže vreme, što je prošle godine kulminiralo jednodnevnim zatvaranjem granice s hrvatske strane.
„To je bilo predizborno vreme u Hrvatskoj, kao i sada“, podseća i Đurić i ukazuje da Srbija istovremeno već više meseci ima tehničku vladu: „Čini mi se da izbori desničarsku politiku i politiku antagonizma između dve države zapravo potpaljuju“, rekao je Đurić.
Prema njegovim rečima, odrastaju generacije mladih koje su zadojene mržnjom, a ne poznaju nikoga na drugoj strani.
„Zbog barijera koje su nastale kao posledica ratova, mladi nisu imali priliku da putuju po regionu, da se međusobno upoznaju, već sliku o svojim susedima grade na osnovu onoga što se čuje u javnom prostoru, u kojem najviše ima poruka mržnje, u kojem od svog naroda pravimo jedine žrtve, a da su svi drugi zločinci…“, kaže Đurić.
Put ka izgradnji odnosa u regionu koji će da obezbede dugoročan mir na našim prostorima nalazi se u međusobnom upoznavanju mladih i formiranju mišljenja na osnovu ličnog iskustva, naglašava Đurić, kao i Glavaš.
„Pomirenje u regionu nije moguće ukoliko se mi ne suočimo sa onim što se desilo tokom devedesetih, ukoliko ne budemo upoznati sa činjenicama, i ukoliko se naše države koje su predvodile ratove, i zapravo činile zločine, ne priznaju to, ne upute izvinjenje žrtvama, i ne počnu ozbiljno da rade na sudbinama nestalih osoba i reparaciji žrtvama i stavljanje žrtava u prvi plan“, rekao je Đurić.
Naglasio je da Inicijativa mladih za ljudska prava nastoji da u svakoj državi u kojoj postoji ukaže na odgovornost političkog i vojnog vrha svoje zemlje.
„Naša regionalna mreža čini da to daje jedan regionalan kontekstualni pristup. Mislimo da je on sveobuhvatan i da je najbolji pristup koji možemo da imamo“, zaključio je Đurić.
