U njegovim radovima, izloženim u galeriji Srpskog kulturnog centra, reč je o tehnici nastaloj spajanjem fotografije i video klipa, koji zajedno kreiraju jedan krug, čineći beskonačnim momenat koji gledate. Tako na Markovićevim radovima Dunav teče, vatra gori, bumbar leti, neprestano se ponavljajući. Ova vrsta sadržaja je postala veoma popularna kao pozadina za veb sajtove i društvene mreže, ali ono što smo videli u galeriji Srpskog kutlurnog centra bilo je drugačije, izveštava za Program za dijasporu RTS-a Diana Kondić Đurić.
Stare telefonske aparate i tablete Marković je oživeo u svojim radovima i dao im sasvim novu funkciju. Publika je sa velikom pažnjom gledala izložbu, a u toku nedelje bile su i organozovane posete studenata dizajna.
„Ovo je svojevrsna video minijatura koja proširuje zabeleženi momenat, format koji je premostio odsustvo dinamike i vratio objektima i pejzažima onaj život koji su imali u trenutku snimanja. Taj format statičnu dinamiku drži u beskonačnoj petlji kako bi cinemagraph mogao da egzistira kao vizuelno umetničko delo i da se reprodukujuje u „beskonačnost“ dva tehnička elementa mu moraju dati konačnu formu. Prvi element koji je potreban jeste sopstvena fizička površina. U tu svrhu biće upotrebljen namenski ekran, otpisan i pripisan tom jednom cinemagraph-u koji će ga odenuti kao praznu ljušturu. Ovim postupkom recikliramo, dajemo novi smisao tim uređajima, izvlačimo ih iz limba tehnološkog progresa i ubacujemo u njih u jedan novi životni ciklus. Drugi element koji je potreban da bi se omogućila reprodukcija je izvor energije koji će to delo učiniti energetski nezavisnim“, kaže autor izložbe.
Postavku je otvorio v. d. direktora Kulturnog i dokumentacionog centra Srba u Mađarskoj Milan Đurić, koji je izrazio zadovoljstvo što je ova institucija već drugu godinu učesnik Nedelje dizajna. On je prisutne upoznao sa radovima Vlade Markovića i poželeo mu još mnogo interesantnih radova i izložbi.
„Izložbom sam hteo da prikažem prelepe pejzaže Podunavlja i Dunava, u kojima i sam neizmerno uživam. A da bi se ta priroda mogla adekvatno prikazati, koristio sam novu vizuelnu formu pod nazivom sinemagraf, koju odlikuje prisustvo dinamike i pokreta ali odsustvo radnje. Izborom takve forme želeo sam da „nateram“ publiku da zastane na trenutak. Da zastanu pred jednim pejzažom i puste misli da odlutaju“, rekao je Vlada Marković.
