Predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac kaže da je loša atmosfera u javnosti, kao i poruke u sferi politike i pravosuđa.
„Potpuno je zapostavljeno ono što nazivamo manjinska, izbeglička prava, kao i suđenja za ratne zločine. Jednom rečju – stagniramo“, naveo je Pupovac za Tanjug.
Istakao je da loše poruke očekuje i tokom proslave 21. godišnjice operacije „Oluja“.
„Ako bude i pola od onoga što je bilo prošle godine, biće loše. I to kako u pogledu verskih, političkih i kasnije sportsko-zabavnih poruka koje su se mogle čuti završno sa koncertom Marka Perkovića Tompsona u Kninu, gde su se spojila službena i neslužbena ekstremna forma slavljenja ‘Oluje’, koja je u ranijim godinama bila podeljena u Kninu i Čavoglavi. Ako se to ponovo spoji biće loša poruka za mlade u Hrvatskoj, nezavisno od nacionalnosti. To je loše i za život u Kninu i širem području, kao i za odnose Hrvata i Srba“, ocenjuje predsednik Srpskog narodnog veća.
U tim porukama, dodaje, neće biti mesta ni za malo svesti o tome šta se dogodilo Srbima u Hrvatskoj, za odgovornost za zločine koji su počinjeni, ubistva i posebno progon stanovništva, uništavanje njihovih naselja i sprečavanje njihovog povratka.
Pupovac podseća da je bilo razdoblja kada je Srbima u Hrvatskoj bilo i teže nego sada, ali primećuje da ono što današnju situaciju čini dodatno teškom jeste to što niko ne razume zašto se događa ono što se događa i kome je to potrebno.
„S druge strane, razumemo da je reč o pokušaju da se Hrvatska, umesto suočavanja sa ratom 91-95, sa delom odgovornosti za stradanja koja su uzrokovana na srpskoj strani, odmiče od toga. Odmiče i se od strahota Drugog svetskog rata i tog suočavanja i otvara se prostor za rehabilitaciju i revitalizaciju i onoga što je 90-tih, kao i 40-ih, bilo loše“, navodi predsednik Srpskog narodnog veća.
Na pitanje da li, četvrt veka posle početka rata na prostoru bivše Jugoslavije, očekuje da se Srbi, koji to do sada nisu učinili, vrate u Hrvatsku, odgovara da je glavni deo u vezi s povratkom završen.
„Još će se vraćati ljudi koji žele da dođu u svoj zavičaj, da uživaju u onome što je njihovo i koji nameravaju da imaju ponovo svoj drugi dom, nakon što su već na dugom mestu stekli novi dom. Taj deo povratka će trajati. Za nekoga je to pitanje odlaska u penziju, da deca završe školu i dobiju posao, ili nešto drugo. U godinama pred nama, u pojedinim delovima Hrvatske, očekujemo da će taj oblik povratka, nova generacija povratnika biti sve prisutnija, posebno tamo gde su izgledi za pristojan i miran život veliki“, objašnjava Pupovac.
Za reakciju EU na aktuelna dešavanja u Hrvatskoj, ali onu po evropskim centrima, u Strazburu, Beču, kaže da treba vremena da uoče štetne i opasne posledice govora mržnje koje se razvijaju proteklih godinu, dve prema Srbima u Hrvatskoj.
„Očigledno je da im treba malo više vremena da vide srazmere opasnosti koje nosi sa sobom ovaj rehabilitacijski-revizicionistički talas koji je otpočeo pre godinu ili dve, a koji se još nije zaustavio. On je opasan ne samo za Hrvatsku i odnose u regionu, što je samo po sebi dovoljno, već i za Evropu“, navodi predsednik Srpskog narodnog veća.
Negacija antifašizma i rehabilitacija vrednosti fašizma, znamenja, ličnosti, nespojiva je sa evropskim viđenjem demokratije nakon iskustva Drugog svetskog rata, nacizma, fašizma, genocida i holokausta. Antifašizam je omogućio evropsku demokratiju kakvu je znamo nakon 1945″, uveren je Pupovac.
Naglašava da je antifašizam održavao Evropu i svet jedinstvene oko temeljnih vrednosti, te konstatuje da ako Evropa nema snage da se tome suprostavi, onda Evropa nema snage da sačuva svoje temelje.
„Mi verujemo da će Evropa imati snage za to. Najvažnije je da Hrvatska i Srbija pokažu da im je stalo do tih temalja“, uveren je predsednik Srpskog narodnog veća.
Istovremeno, Pupovac smatra da u Hrvatskoj postoje oni koji su se „osilili“ kad je ta zemlja postala članica EU.
„Ima onih koji misle da članstvo u EU i NATO služi da drugima udaraju čvrge ili dele lekcije, da im govore šta treba da rade, a da sami nisu spremni da rade te stvari. Članstvo U EU i NATO obavezuje jednako i one koji su unutra i one koji su vani. One koji su unutra obavezuje još i više, a sada imamo situaciju koja je naopaka – da se od onih koji su van EU traži ono što oni koji su unutra ne ispunjavaju“, naglašava Pupovac.
Uveren je takođe da hrvatska vlada neće imati evropsku solidarnost u situaciji kad traži od drugih zemalja nešto što sama ne želi da ispuni, u suprotnom, konstatuje, „stvar je sa Evropom otišla kud ne treba“.
„Koliko vidimo to još uvek nije slučaj“, zaključuje Pupovac.
Istovremeno, kako kaže, Srbi Hrvatskoj izuzetno cene to što Vlada Srbije želi da razvija dobre odnose sa Hrvatskom i smatraju istorijski važnim za Srbiju i Srbe na prostoru bivše Jugoslavije da Srbija neometano nastavi, i pored svih prepreka, svoj evropski put.
„Najbolji način na koji Srbija može da reaguje u ovakvim okolnostima jeste smirenost, uzdržanost i jasna upozorenja o stvarima za koje su ta upozorenja nužna. Nisu rešanja svađe, povika, ali jesu poruke koje će upozoriti na opasnosti i pojačati zajedničku odgovornost za evropsku perspektivu regiona i odnose dve zemlje, a posebno za evropske vrednosti koje treba da dele obe zemlje. To je ono što očekujemo od Srbije i što ona daje i treba da nastavi da daje“, pojasnio je Pupovac.
Upitan šta očekuje od izbora u Hrvatskoj, kaže da su promene usledile time što je došlo do pomeranja na čelu HDZ-a.
„Ona su vrlo važna i velika. Sa HDZ-om koji primenjuje i vodi nacionalističku isključivu politiku nema stabilnosti u Hrvatskoj i teško je može biti u regionu. Sa HDZ-om koji vodi umerenu politiku, politiku centra, evropskih narodnih stranaka, sa takvim HDZ-om može nastupiti politička stabilnost i odnosi u regionu, bez obzira na razlike koje će uvek postojati mogu opstati“, ocenio je Pupovac.
Predsednik Srpskog narodnog veća prognozira da će u Hrvatskoj sada doći do sudara dve politike koje su po svojim kvalitetima između dva liderstva, s jedne strane SDP-a Zorana Milanovića i HDZ-a Andreja Plenkovića, te da će dve strane biti puno kvalitetnije po političkoj ponudi nego što je bio slučaj do sada.
Istovremeno, kako kaže, izbori će doneti neizvestan rezultat, gde je veliko pitanje kako će se formirati vlada. Tu on vidi posebno veliku odgovornost upravo ta dva političara.
„Ako oni budu znali upravljati svojom odgovornošću Hrvatska može imati stabilnu vladu, a to znači stabilne odnose u regionu, pre svega sa Srbijom i BiH, i bez obzira na razlike koje će ostati u pogledima na neka otvorena pitanja oni neće biti opterećeni čime su još uvek opterećeni, što je rezultat stare politike koja je još uvek živa i čija struja još uvek određuje tok i pored promena u osnovnom kursu unutar HDZ-a“, primetio je Pupovac.
Na pitanje da li će presuda iz Minhena bivšim udbašima iz Hrvatske doprineti suočavanju sa prošlošću, kaže da je to moguće samo ukoliko će biti političke snage da se to uradi.
„Postoje neke snage u politici koje ne dozvoljavaju nikakvo suočavanje s prošlošću. Postoje snage unutar crkve koje apsolutno ne žele suočavanje s prošlošću, već žele rehabilitaciju prošlosti. Postoji čitav niz establišmenta koji ne dozvolja suočavanje s prošlošću. Sve te snage su snage koje onemogućavaju demokratski napredak Hrvatske“, objašnjava Pupovac.
Te snage, dodaje, državu drže taocem prošlosti, kako 90-ih, tako i 40-ih i to nije više, kako kaže, samo pitanje odnosa sa Srbima, bez obzira gde žive, ili odnosa prema drugim narodima, Bošnjacima ili drugima, već je to pitanje odnosa prema sebi i vlastitoj budućnosti.
„Onaj koji se ne želi suočiti sa lošom prošlošću, već je želi oprati ili proglasiti dobrom taj budućnosti sigurno ne može imati“, zaključio je Pupovac.
