U opštini Prizren preostalo je samo 320 Srba, od oko deset hiljada koliko je u toj opštini živelo do juna 1999. godine, izjavio je agenciji Beta novoizabrani službenik za povratak u Skupštini opštine Prizren Spasa Andrijević. Prema Andrijevićevim rečima, velika prepreka povratku jesu problemi u regulisanju statusa oduzete i uzurpirane imovine. Za šest godina je, kako je naveo, od oko tri hiljade oduzetih stanova, kuća i lokala Srbima vraćeno samo 35.
U samom gradu, u kasarni i privatnim kućama živi 49 Srba, a ostali u selima Bogoševac (12), Drajćić (34), Gornje Selo (15), Mušnikovo (86), Planjane (10), Sredska (58), Novake (36), Smač (6) i Lokvica (1).
– Od ovog broja, oko 170 čine povratnici. Ovih dana povratnici će se useliti u obnovljene kuće u Smaču. Trenutno se radi na povratku u Donju Srbicu.
Obnova Bogorodice LJeviške
Preventivni radovi na obnovi hrama Bogorodice LJeviške u Prizrenu, dogovoreni su prekjuče na sastanku dvojice episkopa SPC-a Joanikija i Teodosija, i predstavnika državnih institucija Srbije sa zvaničnicima Uneska, saopštila je SPC.
Prema izjavi predstavnika Uneska, Siniše Šešuna, u prvoj fazi radova potrebno je izvršiti statičku konsolidaciju zidova, oštećenog tornja i sprečiti dalje prokišnjavanje krova. Posle toga bi usledila potpuna restauracija crkve i celokupnog freskopisa. Na ovim poslovima biće angažovani ugledni međunarodni eksperti i predstavnici Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije.
Iz ovog, do rata nacionalno mešovitog sela, 23 srpske porodice izrazile su želju da se vrate na svoja imanja. Protiv povratka nemaju ništa ni njihove komšije Albanci sa kojima smo do sada na ovu temu razgovarali tri puta – rekao je Andrijević.
Što se povratka u Prizren tiče, on misli da kod Srba ne postoji jedinstven stav, pošto su neki zagovornici kolektivnog povratka, a neki su izrazili spremnost da se vrate samoinicijativno čim se oslobode ili obnove kuće.
– I ja sam se pre dve godine vratio u rodne Novake. Ne možemo biti zadovoljni slobodom kretanja. U gradu se ne možemo svuda kretati kao ranije. U Novakama i Smaču imamo ograničeno kretanje. Na pojedinim njivama nismo bili skoro šest godina, a kamoli da ih obrađujemo – rekao je Andrijević.
Kako je istakao, u kasarni nemačke jedinice Kfora u Prizrenu više od godinu dana živi 28 Srba, koji su tamo zatražili utočište tokom nemira albanskih ekstremista u martu prošle godine.
Nekima od njih su kuće obnovljene, ali oni zbog straha za svoju bezbednost ne smeju da se vrate u njih, rekao je Andrijević.
