Игњат Павлас рођен је у Славонији, Доњи Михољац 1885. У Новом Саду је завршио 1904. Српску православну велику гимназију. Студирао је право у Загребу и Будимпешти. Добио је титулу доктора права. (1) Придружио се соколима и био изабран 1910. на скупштини Соколског друштва Нови Сад за секретара друштва.
Игњат Павлас
На крају Првог светског рата Српски народни одбор у Новом Саду своју прву јавну седницу одржао је 3. новембра 1918. у свечаној сали Матице српске. Делегација Српског народног одбора у Новом Саду пробила се до Београда. Члан српске владе Љуба Јовановић примио је у свом стану у Београду 1918. делегацију Главног Одбора у Новом Саду (Јаша Томић, Васа Стајић и др Игњат Павлас). Истакао је делегацији да је жеља владе Србије да се Војводина прикључи Србији независно од Загреба. Игњат Павлас прихватио је жељу српске владе, а Васа Стајић био против (2). Ослобођење и свечани улазак српске војске у Нови Сад новембра 1918. најватреније су дочекали српски соколи. Павлас је као потпедседник Српског народног одбора, са огромном масом света и 400 српских народних коњаника, на обали Дунава, дочекао и први поздравио мајора Бугарског. У председништво Велике народне скупштине у Новом Саду 25. новембра 1918. изабран је др. Игњат Павлас. Пошто је завршено конституисање Скупштине, председавање је преузео др. Игњат Павлас, који је најавио Јашу Томића као председника СНО Нови Сад и подносиоца предлога о присаједињењу Краљевини Србији (3).
Слет, Београд 1930.
После Уједињења повукао се из политике и посветио се раду у Савезу сокола. На чело Бачке соколске жупе долази 1921. и ту дужност обавља до 1941. а од 1930. до 1941. је члан Старешинства Савеза Сокола Краљевине Југославије. У Старешинству Савеза Сокола одговарао је за Правни реферат и Организацијски одсек. Истовремено је био и дугогодишњи члан Управе, а и неколико година председник „Данубиуса“, новосадског веслачког клуба. У Новом Саду био је председник Савеза културних друштава (са 52 удружења). Соколска жупа обухватала је око 80 друштава и чета (цела Бачка са малим делом Срема на обронцима Фрушке горе). Жупа је приредила 7 слетова. (4) Павлас је читав живот посветио напретку свог народа, делујући у соколској организацији. Како је истакнуто у књизи „110 година новосадског соколског друштва и 164 године гимнастике у Новом Саду” био је оличење поштења, радиности, одговорности за преузете обавезе, упорности, храбрости, осећања части и високих организаторских способности. Као старешина Бачке соколске жупе допринео је омасовљењу соколства. Био је један од легата акције за подизање соколског дома 1924. у Новом Саду. Дом је био завршен 1936. (5)
Слет у Суботици 1936. Године
На II. Слету Бачке Соколске Жупе одржаном 28. и 29. јуна 1922. у Суботици говорио је старешина жупе Павлас. Пред градском кућом старешина Бачке Соколске Жупе, др. Игњат Павлас поздравио је град Суботицу. После толико векова, рекао је Павлас, нашли су се јунаци и соколи опет заједно и наша народна песма, која нам је дочаравала слике из давне прошлости, постала је стварност. Соколи су долетели у Суботицу из оних висина, где влада чисти идеализам, где нема политичких партија, … где је у срцима свију уписано само једно начело : „Сви смо синови само једног народа и једне Отаџбине, за чију слободу и срећу спремни смо да гинемо !”. Говор Павласа бурно је и дуго поздрављан од непрегледне масе света, која је прекрила пространи Карађорђев трг. Градоначелник др. Андрија Плетикосић захвалио се соколима на приређеној манифестацији, која је на све Суботичане учинила најдубљи утисак. Град Суботица приредио је банкет соколима у свечаној дворани хотела „Београд”. На банкету је било 120 особа. Сем сокола, били су велики жупани др. Паја Добановачки и др Лазар Бугарски, … председник удружења резервних официра мајор Милан Радосављевић, посланици суботичког округа и многи други. (6) I слет нараштаја Бачке соколске жупе одржан је у Новом Саду 27. и 28. 5. 1923. Као изасланик Т.О. Савеза присуствовао је Душан Богуновић. Соколско-школска изложба коју је приредила грађанска школа из Новог Сада и соколско друштво Нови Сад отворена је 24. маја 1923. На слетској јавној вежби је било присутно преко 7.000 гледалаца. У вече Соколско друштво Нови Сад приредило је, уз учешће музике и женске грађанске школе, музичког друштва, чланова народног позоришта, велику соколску забаву са концертом и соколским вежбама. Врт градског стрелишта био је пун грађана и сокола. Том прликом извело је Соколско друштво из Новог Сада : Фр. Шварцвалд “Вечер на Сави”, “Пад Тирана” и Ербен “Женска деветка”. За време слета није се употребљавао алкохол, већ је био приређен Соколски здрављак. (7) Био је председник Савеза културних друштава у Новом Саду, основаног 1928. (8)
Соколске вежбе
Један од најзначајнијих слетова био је VI жупски слет у Суботици. На VI жупском слету 8 и 9 јуна 1929. у Суботици било је 1.600 учесника-вежбача. У преподневним часовима одржан је дефиле сокола од Градске куће до слетишта. Ношене су соколске заставе улицама града, а присутно грађанство одушевљено је поздравило соколе. Поподне је у присуству око 10.000 гледалаца одржан Соколски слет. Овим слетом Соколска жупа Светозар Милетић приказала је своју снагу обележавајући десетогодишњицу настанка. (9) Соколи су приредили дечји соколски слет у Новом Врбасу 3.6.1934. Учествовало је 4.000 учесника. Говорио је Ђура Паунковић, а присуствовао старешина жупе Нови Сад др. Игњат Павлас. Приређена је соколска изложба. (10)
У Суботици је 24 марта 1935. засађена Словенска липа. Соколи су засадили прастаро словенско знамење на северној граници као опомену и упозорење да ће ту и остати. Соколи су поставили липу као гранични стуб на северној међи. Словенска липа требала је да буде зборно место онога часа, када соколи буду заменили своје црвене кошуље, сурим копоранима, да би и делом доказали, да је сваки педаљ земље неприкосновен. Свечаност сађења Словенске липе протекла је скромно, у знаку жалости за краљем Александром. Председништво слетског одбора, сви делегати северних соколских жупа и сво чланство Соколског друштва у Суботици окупило се на летњем друштвеном вежбалишту, одакле су кренули на Ериов трг пред Градску кућу, где је у малом парку било одређено место за сађење липе. На трибини били су: представници бана, командант Потишке дивизијске области, градски сенатор Пољановић, остали представници власти, установа и корпорација из Суботице. Савез сокола представљао је др. Игњат Павлас, члан Управе Савеза СКЈ, старешина Соколске жупе Нови Сад и председник Слетског одбора. Северне соколске жупе заступали су: др. Јова Поповић, заменик старешине Соколске жупе Петровград; др. Драган Колачевић, члан управе Соколске жупе Бјеловар; Михајло Дојчиновић, тајник Соколске жупе Марибор; др. Никола Перваз, тајник Соколске жупе Нови Сад заступао је Соколску жупу Вараждин; Милован Кнежевић, заменик старешине Соколске жупе Нови Сад; Бранко Чипчић, заменик старешине Соколске жупе Београд и др. Иво Јелавић, заменик старешине Соколске жупе Осијек. Свечаност је отворио подпредседник Слетског одбора инг. Коста Петровић. Изразио је захвалност сокола цивилним и војним властима, као и корпорацијама и свима који су присуствовали свечаности. Ненад Рајић, старешина Соколског друштва Суботица, позвао делегате жупа да засаде липу. Липу су донели соколи и соколице Соколског друштва Суботица. Липу је примио др. Игњат Павлас и са осталим представницима северних жупа засадио је уз звуке војничке молитве. Овај чин је посматрало гологлаво око 5.000 присутних. Др. Павлас је предао липу на чување градској општини, у име које је примио градски сенатор Јосип Пољаковић, обећавши, да ће Словенску липу чувати као знамење слободе и јединства. (11)
Српски соко: Устај! Живи! Бори се! Не клони!
Програм и ставове сокола изразио је старешина жупе др Игњат Павлас на Главној скупштини Соколске жупе Нови Сад 29 марта 1936. у свечаној дворани Мушке гимназије у Новом Саду. Скупштину је отворио др. Игњат Павлас поздрављајући бана, изасланика команданта армије, … . Подвукао је да бити добар соко значи и бити добар војник. У свом говору истакао је : „Није један народ онда ако говори једним језиком, него је један народ онда ако једно мисли, једно осећа и једно жели. Тој сврси служиће наше … Соколство и ми нећемо стати све дотле, док не будемо могли речи : читав … народ је … Соколство, а читаво Соколство је … народ”. Осврћући се на неједнаке прилике под којима се историјски развијао наш народ, раздвојен и разједињен, налазећи да је било људи који нису својски и свесно пригрлили идеју ослобођења и уједињења, др. Павлас је наставио : „Наши идеали биће и јесу, да оне генерације мале деце васпитамо тако, да када постану људи забораве на грехе својих отаца, … васпитати те генерације за подношење жртве за идеале нације и идеале државе.” О селу је истакао : „Оданде, са села долази снага која појачава град. Идимо у наша села, упознајно и ми њих и они нас, јер само оно што се упозна може се волети. А само за оно што се воли може се жртвовати.” Завршавајући свој говор Павлас се обратио соколима : „Желимо да вам у срцу буде отаџбина, а у мишицама ваша снага.” (12) Као старешина соколске жупе др. Игњат Павлас присуствовао је националним прославама као што је откривање споменика краљу Петру I код Хоргоша, недалеко од Суботице.
Соколи, Петроварадин
Соколско друштво Стари Футог осветило је свој дом и заставу на први дан Духова 31 маја 1936. Соколи из Новог Сада на челу са старешином жупе др. Игњатом Павласом дошли су аутобусима. За њима је стигла група коњаника, чланова сокола, из Новог Сада и Петроварадина. После литургије на којој је певао хор Соколског друштва формирана је поворка на челу са соколском коњицом и двема музикама. Поворка је на путу до Соколског дома одушевљено поздрављана од многобројне публике. Кад је поворка стигла почео је свечани обред, који је извршио парох Стеван Николић. Освећење заставе друштва обављено је на слетишту. Потом је одржана јавна вежба, која је у ствари била вежба другог окружног слета жупе Нови Сад. Увече је приређена свечана академија. (13)
Соколи пред спомеником кнезу Михајлу за време слета
У Суботици је одржан Четврти покрајински слет Савеза Сокола Краљевине Југославије 1936. Над соколским слетиштем виле су се заставе свих словенских народа. Министар физичког васпитања народа др. Јосип Рогић прогласио је стадион и парк око њега Југословенским народним парком Краља Петра II. Затим је говорио представник бугарских Јунака професор Минев. Предао је поклон плакету др. Игњату Павласу. На плакети је писало: „Новосадској Соколској жупи братски спомен од Савеза Јунака поводом слета у Суботици, јуна 1936 г“. У свом говору др. Игњат Павлас истакао је: „Соколска жупа Нови Сад, на чијој се територији одржава овај IV покрајински слет Савеза СКЈ, прима с братском захвалношћу овај дар као залогу братства и љубави између Савеза бугарских Јунака и Савеза Сокола Краљевине Југославије и свих њихових припадника. … да наше несебично и ничим помућено братство и љубав поведу Савез бугарских Јунака и Савез Сокола Кр. Југославије једним заједничким путем, а у загрљају са свима словенским соколским савезима.“ Затим је следило свечано развиће и предаја заставе, коју су друштва и чете жупе Нови Сад поклониле својој жупи. (14)
Слет 1930.
Соколско друштво у Суботици прославило је 8. јуна 1939. свечано двадесетогодишњицу свог оснивања. На прославу су дошли делегати свих националних и културних удружења из Војводине, и велики број сокола из свих околних друштава. Присуствовали су дивизијски генерал Илија Брашић, подбан Дунавске бановине Драгољуб Дринчић, председник суботичке општине Липоземчић, изасланик Савеза Сокола др. инг. Коста Петровић, старешина жупе Нови Сад др. Игњат Павлас итд. Као гост присуствовао је прослави први начелник суботичког сокола од пре 20 година, артиљеријски пуковник Димитрије Павловић.
Деветка и слет нараштаја Нови Сад
Прослава је почела 7 јуна 1939. у вече свечаном соколском академијом у амфитеатру Народног дома краља Александра. На академији су сем сокола из Суботице учествовала и друштва Хоргош, Сента, Бачка Топола, Нови Сад и Мали Бајмок. Свечаност је настављена 8 јуна 1939. соколским збором на соколском стадиону. Том приликом предати су прелазни дарови најбољем нараштајцу за 1939, Рудићу и најбољој нараштајки, Иванки Петровић. Након збора формирана је свечана поворка која је прошла главним градским улицама, срдачно поздрављена од становништва, а затим је пред Народним домом извршен дефиле и поздрав. Масу је поздравио старешина друштва Суботица Лазар Тешић, приказавши усвом говору развој соколства у Суботици и успехе које је соколство постигло на национално просветном и социјалном подручју. Истакао је да у Суботици постоји Соколско друштво Матица и Соколско друштво I, а основане су сеоске чете у Малом Бајмоку, Бикову, Таванкуту, …. . Нагласио је да ће суботички соколи остати и надаље на стражи на северној граници отаџбине. После њега говорио је др. Игњат Павлас, истакавши да ће соколи радије умрети у слободи за слободу, него да буду робови туђина. (15)
Подаривање југословенских застава 1930.
Скупштину соколског друштва Нови Сад отворио је старешина Јован Тотовић. Скупштина је одржана у присуству 300 чланица и чланова. Старешина жупе др. Павлас захвалио је на поздравима, изразивши схватање да ће соколи заслужити назив неимара нације и државе. По њему соколи су знали само за једну идеологију -идеологију словенску. (16)
Соколи су 27. марта 1941. први изашли на улице Новог Сада. У току преподнева 27. марта 1941. одржана је седница представника свих патриотских друштава у Соколском дому у Новом Саду. Седницу је отворио старешина жупе Павлас. За време седнице окупила се маса грађана пред соколским домом. Павлас је између осталог у свом говору нагласио: „Да бисмо дали израз нашим осећањима решили смо да пред зградом формирамо поворку и да поворка прође градом“. На челу поворке око 15.000 људи били су др. Игњат Павлас, др. Александар Моч – председник Матице српске … Врхунац ове манифестације одиграо се пред палатом Бановине, где је са балкона говорио др. Игњат Павлас. Протести су настављени до вечери када је одржана велика бакљада.
За време рације јануара 1942. из Соколског дома одведен је са својим бројним соколима на обалу Дунава и стрељан Др. Игњат Павлас са својом супругом. (17)
Соколске прославе дана уједињења
После обнове соколских друштава 1992. соколи су настојали да оживе сећање на свог старадалог старешину. Соколско друштво Београд III Звездара организовало је одлазак на Фрушку Гору 23.јуна 2007. У групи су били соколи из соколских друштава Звездара и Матица Београд, као председница Савеза Соко Србије Гордана Рајновић и њена заменица проф. Др. Габријела Крагујевић. Циљ путовања био је Павласов чот, по виси други врх планине (531м). Име су дали планинари Новог Сада и Војводине због заслуга др. Игњата Павласа за оснивање и развој планинарства Војводине. Павлас је био један од највиђенијих грађана Новог Сада са својом супругом соколицом убијен је и у Дунав под лед бачен јануара 1942. Пошто није имао гроба, планинари су на безименом врху подигли спомен пирамиду и код власти регулисали да се тај врх и званично назове „Павласов чот“. Тај врх непрекидно више пута годишње (и по снегу) обилазили планинари. На почетку свечаности соколи су подно пирамиде запалили свеће. Затим је професор универзитета др. Милан Бреберина, председник Планинарско-смучарског савеза Војводине и иницијатор постављања овог знамења, говорио о заслугама Павласа. Истакао је да је Павлас био један од главних актера за присаједињење Војводине Србији, иницијатор и организатор подизања два планинарска дома на Фрушкој Гори и једног на Руднику у Шумадији. (18)
Покољу Новом Саду 1942, године; Мађарски војници са својим жртвама
Др. Игњат Павлас придружио се соколима и био изабран 1910. на скупштини Соколског друштва Нови Сад за секретара друштва.У међуратном периоду био је старешина Соколске жупе са седиштем у Новом Саду. Жупа је мењала називе и између два рата звала се Бачка, Светозара Милетића и Нови Сад. При оснивању звала се Бачка, сама је одлучила да узме назив Светозара Милетића. После оснивања Савеза Сокола Краљевине Југославије 1929. названа је жупа Нови Сад. Др. Игњат Павлас је као старешина жупе допринео омасовљењу соколства на територији Жупе Нови Сад. У свој јавним наступима истицао је да ће соколи радије умрети у слободи за слободу, него да буду робови туђина. Како је живео тако је и умро, као једна од жртава рације јануара 1942. у Новом Саду. После обнове соколских друштава 1992. соколи су настојали да оживе сећање на свог страдалог старешину.
Саша Недељковић: члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
Бранка Протић-Гава, Јован Пауновић, Мирослав Ковачев, „110 година новосадског соколског друштва и 164 године гимнастике у Новом Саду”, Нови Сад, 2015, стр. 33, 34;
Васа Стајић, „Моје учешће у Југословенском Уједињењу“, Споменица ослобођења Војводине 1918, Нови Сад 1929, стр.159;
Др. Драго Његован, „Поводом 90. годишњице присаједињења војвођанских области краљевини Србији 1918.“, „Добровољачки гласник“, Београд јун 2008, бр.31, стр.46-47;
„Настанак и почетак рада соколског друштва Нови Сад“, „Око соколово“, Београд, децембар 2005, бр.23-24, стр.18; проф. Павле Врачарић, „Др. Игњат Павлас – дугогодишњи соколски старешина“, „Око соколово“, Београд, децембар 2000.– фебруар 2001, бр.15-16, стр.24;
Бранка Протић-Гава, Јован Пауновић, Мирослав Ковачев, „110 година новосадског соколског друштва и 164 године гимнастике у Новом Саду”, Нови Сад, 2015, стр. 34;
Др. Б. „II. Слет Соколске Жупе Бачке.”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр. 8, стр. 260-266; Старешинство Бачке Соколске Жупе, „II. Слет Бачке Соколске Жупе 28. и 29. јуна у Суботици”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр.7, стр. 222;
„ Соколски Гласник”, Загреб, 15 октобра 1923, IX-X, стр. 314, 315;
Тихомир Костовић, „Савез културних друштава Новог Сада у периоду Дунавске бановине”, „Годишњак историјског архива града Новог Сада”, Петроварадин 2014, Година VIII, бр. 8, стр. 172;
Душан Цветковић, “Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007;
„О успелом дечјем соколском слету у Н. Врбасу”, „Соколски весник”, Кула, септембар 1934 године, бр. 1;
М.Б.Н, „ Свечаност сађења Словенске липе у Суботици ”, „Соколски гласник”, Љубљана, 5 априла 1935, бр. 15, стр. 3, 4;
„Главна скупштина Соколске жупе Нови Сад”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 априла 1936, бр. 15, стр. 2;
„Соколско друштво Стари Футог осветило је свој дом и заставу”, „Соколски гласник“, Љубљана, 19 јуна 1936, бр. 25, стр. 4;
„Прва слетска свечаност — јавна вежба на стадиону“, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр. 6;
„Соколско славље у Суботици”, „Соколски гласник“, Београд, 16 јуна 1939, бр. 2;
„Годишње скупштине соколских јединица“, Соколски гласник ”, Београд, 14 фебруар 1941, бр. 7, стр. 6
„Настанак и почетак рада соколског друштва Нови Сад“, „Око соколово“, Београд, децембар 2005, бр.23-24, стр.18; проф.
Павле Врачарић, „Др. Игњат Павлас – дугогодишњи соколски старешина“, „Око соколово“, Београд, децембар 2000. – фебруар 2001, бр.15-16, стр. 24;
Павле Врачарић, „Соколи на Павласовом чоту”, “, „Око соколово“, Београд, август 2007, бр. 29-30, стр. 13, 14;
Извор: Ћирилица
