Predsednik Srbije Boris Tadić spreman je da pomilovanjem oslobodi od krivičnog gonjenja naše regrute u inostranstvu koji se nisu odazvali pozivu na služenje vojnog roka, rečeno je „Blicu“ u Tadićevom kabinetu. U kabinetu pojašnjavaju da bi u skladu sa Zakonom o pomilovanju proceduru pomilovanja trebalo da pokrene Ministarstvo pravde.
Ovaj stav iz kabineta predsednika usledio je nakon najava iz Republičkog javnog tužilaštva da će Tužilaštvo i dalje insistirati na hapšenju svih regruta koji se vrate u zemlju, a nisu služili vojnu obavezu. Ministarstvo odbrane, naime, tražilo je od javnog tužilaštva da se na prijave za krivično delo neodazivanja pozivu i izbegavanju vojne službe iz člana 214 Osnovnog krivičnog zakona primeni član 8 stav 2 ovog zakona koji bi to delo tretirao kao krivično delo neznatne društvene opasnosti. „Generalna automatska primena člana 8, st. 2 OKZ na prijave zbog krivičnog dela iz čl. 214 OKZ predstavljala bi kršenje zakona od strane Tužilaštva, a donošenje uputstva koje je tražilo Ministarstvo odbrane predstavljalo bi presedan u praksi, navodi se u saopštenju Republičkog javnog tužilaštva. Zato je Tužilaštvo, kako se navodi u saopštenju, zauzelo stav da je ovo političko a ne pravno pitanje, koje se može rešiti jedino donošenjem akta o amnestiji ili dekriminalizacijom ovog dela, za šta je potrebna politička volja, a ne nezakonito postupanje Tužilaštva.
Stav Tužilaštva Prvoslav Davinić, ministar odbrane, ocenio je kao bezobrazluk i rekao „da je sramota da na mesto javnog tužioca bude izabrana ličnost koja nema osećaj šta je pravda i potreba države“. Slobodan Janković, v.d. republičkog javnog tužioca za „Blic“ nije želeo da obrazlaže stav Tužilaštva navodeći da je sve sadržano u saopštenju, a zamoljen da prokomentariše izjavu Davinića, kratko je rekao: „Nemam nikakav komentar“.
Prve reakcije stručne javnosti na stav Tužilaštva i spremnost predsednika Tadića da amnestira regrute svode se na stav da je i jedna i druga strana u pravu i da se problem regruta može rešiti samo amnestijom.
– Amnestija je kao rešenje prihvatljiva samo za regrute koji su već počinili krivično delo, ali s druge strane to može biti loš primer za buduće geneacije i ovo ne bi smelo biti rešenje na duže staze. Zato se amnestija može pozdraviti samo za ovaj put, ali za ubuduće država mora zauzeti jasniji stav i vrlo precizno se odrediti prema tome da li vojna obaveza ostaje i dalje ili treba da se ide na profesionalizaciju vojske – kaže za „Blic“ vojni analitičar Aleksandar Radić.
Milorad Timotić, iz Centra za civilno-vojne odnose, Tadićevu spremnost na amnestiju regruta ocenjuje kao dobru jer bi se time, kako kaže, izbeglo hapšenje regruta koje njima nanosi veliku neprijatnost, a s druge strane šteti imidžu vojske. On, međutim, upozorava da i ako bi se postojeći problem rešio amnestijom ostaje pitanje, šta uopšte raditi u slučajevima, kada se regruti ne odazivaju na osluženje vojnog roka jer, kaže i regruti koji žive ovde u poslednje vreme, sve češće se ne odazivaju na pozive za odlazak u vojsku.
2.456 krivičnih prijava
Na dan 9. maja ove godine u evidencijama Diplomatsko konzularnih predstavništava Srbije i Crne Gore u inostranstvu bilo je prijavljeno ukupno 42.047 državljana SCG- regruta. Od toga broja 14.128 regruta ima odobrenje za boravak a 27.919 nema. Procenjuje se da u inostranstvu boravi još oko 15.000 regruta koji nisu prijavljeni DKP-ima. U periodu od 7. oktobra 2.000. do 9. maja 2.005. godine podneto je ukupno 2.456 krivičnih prijava za krivično delo neodazivanja pozivu i izbegavanje vojne službe.
