O romanu u kome se prepliću priče iz Beograda osamdesetih godina sa zapisima jedne Beograđanke u Njujorku i jedne Amerikanke u Srbiji uoči Drugog svetskog rata, kritika je već izrekla pozitivan sud.
Svejedno se i u Torontu, o knjizi, podjednako ženski, emigranstki ali i roman epohe, govorilo rečima razuma i dobrog ukusa. Razgovoru o sadržaju romana, ispričanom u tri glasa, Beogradu i lokalnim običajima, prethodilo je čitanje delova sa šarmantnom verzijom srpsko-engleskog, Amerikanke, srpske snahe.
Autorka je, baš kao u knjizi, promociju ilustrovala litografijama Njujorka i predratnog Beograda, oglasima iz ondašnje Politike, posterima, sportskim i kulturnim događajima. Oni koji su roman već pročitali, pitali su da li će „Svaštara Ester Jovanovič“ dospeti na filmsko platno.
„To nije prvi put čula to da se roman prilikom čitanja i gleda kao film, jer on i jeste sklopljen od slika, i starih i novih, ima tih fotografija i u samoj knjizi…volela bih da bude film ili pozorišna predstava, nije nam se do sada niko javio, ali nadamo se da hoće“, kaže autorka romana Marija Šajkaš.
Nekada se preko Okeana putovalo brodom, selio se i koncertni klavir ako se putnik bavio muzikom, a žene su se relativno brzo i lako prilagođavale novim sredinama.
Marija Šajkaš, Beograđanka, duže od decenije živi i radi u Njujorku, pa je pitamo kako se danas u novu sredinu uklapaju žene našeg porekla.
„Ima puno naših žena koje su u Njujorku. Mnoge su se asimilovale, neke od njih su sačuvale srpski identitet, pričaju o Srbiji, vole Srbiju, pišu i dalje ćirilicom, pričaju kao da su juče došle sa Vračara…tako da ima svega“, kaže Marija Šajkaš za Program za dijasporu RTS-a.
