Srpsko lekarsko društvo, elitno društvo za 21. vek. Sa tom porukom počela je kampanja strukovne asocijacije medicinara čiji je cilj da povrati ugled iz vremena kada je Društvo osnovano, pre 133 godine.
– U poslednjih šest decenija Srpsko lekarsko društvo živelo je na atributima svoje prošlosti. Životarilo je i trošilo dok nije sve iscrplo od imidža, autoriteta do svog slavnog imena. Danas SLD nema ni moć, ni uticaj, ono je sterilna organizacija. Zbog toga mora da pretrpi korenite promene. Imam viziju, imam i podršku državnih institucija – objašnjava za „Vesti“ predsednik SLD profesor dr Vojkan Stanić. – Hoćemo elitno Srpsko lekarsko društvo, organizovano, snažno, efikasno društvo sa idejama i inicijativama. Društvo koje se pita, koje štiti struku i pacijente. Društvo bez čijeg se učešća ne mogu donositi zdravstvene regulative. Društvo koje će biti istinski faktor integrisanja, a nikako uzročnik podela.
Svetski ugled
Davne 1872. godine u Beogradu je formirano Srpsko lekarsko društvo čiji je zadatak bio ne samo unapređenje lečenja, već i širenje zdravstvene kulture. Bilo je to elitističko-esnafsko društvo s velikim autoritetom, uticajem, koje je sve do 1945. imalo presudnu ulogu u formiranju zdravstvenog zakonodavstva. U njegovom osnivanju učestvovale su izuzetne ličnosti koje su školovane u Beču, Cirihu, Ženevi, Pragu, Berlinu, Jeni… Po završetku studija vraćale su se u Srbiju i s naglašenim nacionalnim zanosom učestvovale u njegovom očuvanju.
Rekonstrukcija organizacije i delatnosti SLD zasnivaće se na izvornim principima. Naime, Srpsko lekarsko društvo formirano je kao Narodno društvo i bilo je centar okupljanja ne samo lekara već svih koji su iz drugih oblasti činili društveni krem tadašnje Srbije. Okupljalo je i vezivalo za Srbiju i sve naše lekare koji su stvarali i radili u drugim državama.
– Izvorni principi biće temelji reforme Srpskog lekarskog društva, 2005. godine. A to znači da će biti njegovi članovi svi lekari poreklom iz Srbije, ma gde živeli u dijaspori. Kao domaći i oni će plaćati članarine i imati pogodnosti, biće pozivani na seminare, kongrese i imaće od toga koristi. Međutim, i lekarska struka Srbije imaće od svojih kolega iz rasejanja koristi, jer će nam u inostranstvu otvarati vrata autoriteta, povezivati nas sa medicinskim centrima sveta, pružaće nam stručnu pomoć, omogućavaće nam razmenu znanja, časopisa, stručne literature. Rečju, biće neodvojivi deo Srbije i srpskog lekarstva.
đorđević osnivač
Osnivač i prvi predsednik Srpskog lekarskog društva koje je proisteklo iz Društva naroda bio je lekar Vladan đorđević, jedan od najeminentnijih lekara u istoriji srpske medicine. đorđević se nije samo bavio medicinom, već i političkim radom u vreme dinastije Obrenovića. Bio je prvi vojni hirurg, ministar zdravlja, a čak je u dva mandata obavljao dužnost predsednika Vlade Kraljevine Srbije.
To ćemo činiti tako što ćemo ustanoviti registar s podacima o svakom lekaru, njegovoj specijalnosti, do mesta boravka – kaže dr Stanić.
Srpsko lekarsko društvo smešteno je u jednoj od najlepših zgrada u DŽordža Vašingtona. Zgradi čiju je izgradnju pomagao i knjaz Miloš Obrenović, a čija je izgradnja završena 1868. godine. Pola ovog velelepnog zdanja danas pripada Domu zdravlja „Stari grad“. Zgrada je trenutno u očajnom stanju, a obnova uskoro treba da počne.
U projektu za rekonstrukciju SLD stoji mnogo novog. Biće formiran finansijski fond koji će omogućavati lekarima specijalizacije u inostranstvu, po posebnom programu. Otvoriće se biblioteka s najsavremenijom stručnom literaturom i časopisima.
Inicijativni odbor
U predvečerje „đurđevdana“ 1872. godine na inicijativu dr Vladana đorđevića sastao se Inicijativni odbor novoformiranog Srpskog lekarskog društva i odlučio da mu bude prvi radni dan sečenje slavskog kolača, odnosno da mu slava bude „đurđevdan“. Odbor su sačinjavali: dr Aćim Medović (prvi predsednik), dr Vladan đorđević ( inicijator i prvi sekretar), dr Jovan Valenta (prvi upravnik prve beogradske bolnice čija je zgrada izgrađena 1868.), dr Jovan Mašin, dr đorđe Klinkovski, dr Panajot Papakostopulos, dr Josif Hojec, dr Bernard Bril, dr Savo Petrović, dr Julius Lenk, dr Marko Polak, dr Petar Ostojić i zubni lekar Ilija Raninin.
Odmah do nje biće čitaonica i sala za korišćenje interneta što je najbrži put do informacija o naučnim dostignućima. SLD će posedovati salu za predavanja, seminare, međunarodne kongrese, a galerija će biti otvorena i za farmaceutske kuće za izložbe lekova. Osnovaće se klub-restoran zatvorenog tipa. Planirano je otvaranje muzeja sa stalnom postavkom. Biće to dom lekara koji će reprezentovati ne samo srpsku medicinu, već i državu Srbiju, njenu ekonomsku moć. U njemu će se okupljati lekari slikari, književnici, pesnici, muzičari i pevači u horu.
