Spuštajući se ka kraljici svih gradova na Jadranu, sa brda koje nadvisuje Dubrovnik, prvo se uoči haški optuženik, general Ante Gotovina kako salutira, baš u dlaku tačno kako je onomad, pre deset godina pozdravljao i Franju Tuđmana. Na ovom ogromnom bilbordu stoji i tekst u kojem piše i da neke stvari jesu, a neke nisu za prodaju. Odnosno, kako je autor te „beside“ lepo zapazio: „Neznanje i nesposobnost nećete plaćati gotovinom“.
I, dok je poslednjih dana ovakva „dobrodošlica“ turistima pod oštrim udarom hrvatske javnosti, brojnim gostima Dubrovnika je bilbord iznad grada i početak i kraj veze sa politikom. Jednima je mnogo bitnije da nađu slobodno parking mesto, drugima praznu stolicu u nekom tihom restoranu, a trećima mesto pod suncem.
Nije nimalo retka slika da turisti – do zuba naoružani kamerama – strpljivo čekaju u dugim redovima kako bi seli u baštu restorana „Poklisar“ ili „Lokanda“ da se okrepe ili nešto pojedu. Već od ranog popodneva stari grad i sve ulice oko čuvenog Straduna proključaju od orkestra najrazličitijih svetskih jezika. Na svakom ćošku se mogu čuti: engleski, francuski, nemački, mađarski, italijanski, arapski, japanski, kineski, češki, ali srpskog – ni za lek.
Žurba
Tokom kratke posete Dubrovniku, reporteri „Vesti“ su uporno pokušavali da ipak pronađu turiste iz SCG. U jednom trenutku to im je i pošlo za rukom, međutim bračni par iz Herceg-Novog nije bio raspoložen za razgovor jer, kako rekoše, žure na autobus.
– Prema našim podacima, broj gostiju se iz godine u godinu u Dubrovniku stalno uvećava, ali gostiju iz SCG i dalje je veoma malo. Toliko da nismo zabeležili nikakav pomak u odnosu na prethodni period. Najviše je Francuza, a po brojnosti slede Englezi, Irci i Amerikanci – objašnjavaju u Turističkoj organizaciji Dubrovnika.
– Vozila sa registarskim tablicama iz Srbije gotovo da se i ne vide, a ako neko i dođe, smešten je kod rođaka ili u gradu provede samo jedan dan, pa ih je nemoguće evidentirati – tvrdi Damir Račić, jedan od starosedelaca, koji se raspituje šta ima novo u Beogradu, gde je jedno vreme, pre rata, živeo u samom centru prestonice.
Pogled na more
Cene smeštaja u hotelima, ako se računaju zvezdice i pogled na more, kreću se od 90 do 310 evra. Sobe i apartmani u privatnom smeštaju su nešto jeftiniji, od 20 do i 110 evra.
– Jeste li obnovili zgrade porušene u bombardovanju – pita znatiželjno. – Ovde, još treba obnoviti hotele koji su porušeni.
U Dubrovniku je za sada sedam hotela koji imaju pet zvezdica, a pre mesec dana otvoren je obnovljeni „Imperijal“, svrstan u lanac „Hiltonovih“ objekata. Ipak, Dubrovčani pravu navalu gostiju očekuju tek od 10. jula, pa sve do 25. avgusta kada se održavaju i čuvene Letnje igre. Bina je već postavljena kod Orlandovog spomenika, a ove godine će biti ispoštovana i tradicija da na generalnoj probi prisustvuju i meštani.
