Beograd je od utorka na listi 25 svetskih gradova pobratimljenih sa čikagom, uz Pariz, Kijev, Varšavu, NJu Delhi… Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda, imao je ove nedelje zajedno sa ostalim članovima delegacije važne susrete sa predstavnicima čikaških gradskih vlasti, ovdašnjih kompanija i institucija, kako bi čuo njihove ideje i predstavio potrebe glavnog grada Srbije i Crne Gore.
– Bratimljenje sa čikagom ima i veoma veliku simboličnu, ali i stvarnu, životnu ulogu. To je posao na kome je rađeno prilično dugo i koji se, evo, na najbolji način realizuje. Jer, nikako ne smemo zaboraviti da je Beograd do pre samo osam meseci u američkom Kongresu prema jednoj deklaraciji imao status gradova – terorista. Mi u Beogradu praktično zbog toga nismo imali nikakvu pomoć bilo koje vladine ili nevladine američke organizacije. Zato smo na promeni tog imidža dugo radili, u to uključili važne ljude od imena i ugleda, uticali da se status našeg grada promeni i preko konzulata radili na ovoj ideji o bratimljenju. čikago je izabran i zbog naših ljudi koji žive u njemu, i zbog značaja tog grada na američkom srednjem zapadu, a i zato što to jeste pravi grad sveta.
Poziv Dejliju
• Hoće li gradonačelnik čikaga Ričard Dejli posetiti Beograd?
– Mi bismo to voleli, naravno, i evo nakon bratimljenja smo ga zvanično i pozvali jer, ponavaljam, niko ko je bio u Beogradu o našem gradu nije imao negativno mišljenje. čak i ako naši gosti dođu sa nekom rezervom, iz našeg grada odlaze uvereni da mi jesmo u srcu Evrope i da mi jesmo jedan važan glavni grad – kaže za „Vesti“ Nenad Bogdanović.
• Kakvu će još ulogu imati bratimljenje?
– Ne smemo zaboraviti da je za nas i dalje veoma važno da otvaramo vrata sveta, da na mnoga vrata zakucamo i da nam se samo neka otvore, jer je to važno za naš grad. Mnogi svetski gradovi čekaju da se desi bratimljenje sa čikagom, lista je duga, ali, eto, mi smo ispunili uslove i došli na to 25. mesto bratskih gradova. U susretima sa našim sagovornicima već i najavom bratimljenja mi dobijamo jedan drugi ton razgovora, otvaraju se mogućnosti za višeslojnu saradnju. Naravno, to nikako neće početi odjednom i sutra, ali se na tome intenzivno mora raditi. čikago je čudesan grad, od arhitekture do poslovnosti, infrastrukture, sve je na svetskom nivou, uz veoma zanimljive koncepte. Mi smo ovde razgovarali i o poslovnom i stambenom prostoru, i o važnim institucijama i objektima, o gradskim servisima, lokalnoj upravi. Ovaj grad ima veoma specifično iskustvo. Zato će za nas biti veoma važno da oni dođu u Beograd, upoznaju naš grad i svojim iskustvom nampomognu. A još se nije desilo da neko, kada dođe u Beograd, nema o našem gradu lepo mišljenje. Ovo je prilika i da pozovemo naše ljude da ulažu u Beograd, da uspostavimo poslovan odnos i gradimo zajedno našu prestonicu.
Vratiti osmeh ljudima
• Posle ovih blic iskustava sa čikagom, šta biste kao gradonačelnik promenili u Beogradu?
– Mnogo toga, verujte mi, ali pre svega bih voleo da se na lice Beograda i Beograđana vrati sigurnost, spokoj, osmeh, neka smirenost koja je postojala pre poslednjeg rata, jer mislim da to jeste važno za jednu metropolu. Kao što na licima ljudi u čikagu vidimo taj neki mir, koji potvrđuje da jedan sistem funkcioniše i da svaki čovek u njemu može naći svoje mesto. A, uradićemo mi i infrastrukturu, otvorićemo mi i nova radna mesta, ali mi moramo promeniti taj dnevni odnos prema životu, jer to jeste suštinsko lice, po kome se velegradi prepoznaju.
• Šta vidite kao moguće prepreke za saradnju?
– Gradnja jednog odnosa je dugotrajni proces i prepreka će, logično je, biti. Ali, mi moramo svoju istinu, koju i vidimo i razumemo, preneti i našim sagovornicima, sa mnogo argumenata i sa mnogo racionalnosti. Mi i dalje moramo sve više tražiti prijatelje i iskoristiti priliku da konačno kažemo da Srbija nije ona Srbija od pre 5. oktobra i da to neće više nikada biti. Naravno, postoji i dalje mnogo političkih pitanja i problema, ali ne mislim da će oni uticati na kočenje naših odnosa. Ja sam optimista, iako mi u mnogim stvarima kasnimo i mnoge procese usporavamo, verujem da ćemo saradnju uspostavljati efikasno i bez problema.
Desko Nikitović: Krenuti od aviolinije
Desko Nikitović, generalni konzul SCG u čikagu:
– Tvrdim da je ovo veliki uspeh svih nas koji smo na ovom poslu radili i veoma je važan iskorak u odnosu na sve one negativne slike kojih je do sada bilo. Jer, ako je u Odboru za bratimljenje bilo toliko važnih imena, Amerikanaca, Srba i Amerikanaca srpskog porekla, to dovoljno govori o ozbiljnosti i kredibilitetu čitavog posla. Tu su dr Henri Bec, direktor Rehabilitacionog instituta u čikagu i sam institucija u Americi (lečio je porodicu Kenedi), zatim Ros Grikman, predsednik kompanije koja je izgradila najviše poslovnog prostora u Americi, pa dr Stiven Rozen, direktor najpoznatije klinike za lečenje raka u Americi „Nortvestern“, potom Duk Petrović, potpredsednik „Vrigli kpompanije“, advokat LJubiša Miličić, Majk Zafirovski, donedavni predsednik „Motorole“ i član Upravnog odbora „Boinga“. Ti ljudi su svojom reputacijom i imenom dokazali gradskim vlastima čikaga da se radi o ozbiljnoj inicijativi, mi smo ih učtivo zamolili da nam pozajme uticaj i autoritet i učestvuju u ovoj inicijativi. Ovo je samo početak, a tek nas sada čekaju pravi poslovi. Ja bih najviše voleo da prvi posao bude otvaranje direktne aviolinije od Beograda do čikaga, kako bi naši partneri – Amerikanci, ali i naši sunarodnici lakše putovali do Beograda i nazad, jer mislim da je to važan preduslov. Bratimljenje nam otvara neka važna vrata, a od nas zavisi hoćemo li proći kroz njih ili ne.
• Prema osnovnim naznakama, gradovi pobratimljeni sa čikagom dobijaju mogućnost saradnje na poslovnom, ekonomskom, obrazovnom, kulturnom planu, omogućena je saradnja lokalnih uprava, predstavnika gradskih vlasti, ali i sugrađana. Šta će biti vaši prioriteti?
– Naša delegacija je sada u čikagu veoma raznovrsna, tu su stručnjaci za arhitekturu, saobraćaj, bezbednost, lokalnu upravu, i svako u svom domenu prenosi iskustva i uzima ideje naših domaćiina. Tako ćemo biti u stanju da dugoročno planiramo saradnju na različitim poljima, od stručnih službi do saradnje kulturnih institucija i uspešnih kolektiva.
