Punih 27 godina Radovan – Raša Krstajić iz Ingolštata stanuje u stanu iznajmljenom od firme „Suedhausbau KG“, a 1994. godine postavio je satelitsku antenu da bi pratio program iz otadžbine. Od tada počinju usmena i pismena upozorenja da se antena ne sme držati na zidu ili balkonu, jer kvari izgled zgrade. Za razliku od ostalih stanara stranaca, koji su uglavnom poslušali „preporuku“ i uklonili satelitsku antenu, Raša Krstajić se nije tako lako predao.
– Pristup radiju i televiziji u Nemačkoj je zakonom garantovan. Polazio sam od toga i kako je vreme prolazilo sve više sam imao potvrda da sam u pravu. Kada sam se 1999. godine selio iz jednog u drugi stan kod istog stanodavca, ponovo sam postavio antenu, ali onda su krenuli mnogo energičniji zahtevi Uprave „Suedhausbau KG“ da se antena ukloni.
Ruglo na fasadi
Na primedbu da njegova satelitska antena kvari spoljni izgled zgrade, Raša Krstajić je slikao svoju antenu na poprečnom zidu, ali i sve ostalo na balkonima i zidovima. Slikama je dokazao da izgled zgrade mnogo više kvare drugi, ne samo satelitskim antenama, nego i svime što su stavili na balkone i zidove. Slike su bile dobar argument njemu u prilog.
Stiglo mi je i nekoliko pisama upozorenja sa rokovima do kad antenu moram da skinem sa zida. Poslednji rok bio je 19. maj prošle godine koji nisam ispoštovao i onda smo završili na sudu – kaže Raša Krstajić.
On je angažovao advokata koji je stupio u „prepisku“ sa upravom „Suedhausbau KG“ i tako ih malo smirio da bi od preseljenja u novi stan krenuli mnogo energičnije. Ukupno je dobio šest pismenih upozorenja da skine antenu. Ali, prošlo je dosta vremena i Raša Krstajić je na svojoj strani imao moralnu podršku mnogih stanara stranaca. Neki su mu sa Interneta pribavili brojne potvrde da stranci imaju pravo u Nemačkoj da prate satelitski program iz otadžbine. Tu je bilo i nekoliko sudskih presuda u korist stanara stranaca iz sudova u Minhenu i Koburgu. Mediji su donosili povremeno ohrabrujuće informacije za Rašu Krstajića i on se nije uplašio izlaska na sud.
Spornih pola metra
Na sudu je Krstajić prihvatio da svoju satelitsku antenu pomakne unutra na poprečnom zidu za pola metra na istoj visini. To ne remeti kvalitet slike, ali predstavlja kompromis i poravnanje dve strane u sudskom sporu.
– Pokazao sam i našim ljudima da nije strašno izaći na sud u jednoj pravnoj državi. Imao sam argumente koje „Suedhausbau KG“, ni nemački sud nisu mogli da pobiju. Moram reći da sam bio spreman da idem i na višu sudsku instancu da sam slučajno na poslednjem ročištu krajem marta bio nezadovoljan. Drago mi je što sam dobio pravnu satisfakciju i što sam otvorio put ostalim strancima u mojoj sredini da bez straha postavljaju satelitske antene i prate program iz zavičaja. Sada antene na zgradama oko mene niču kao pečurke posle kiše. Takođe, moram istaći stalnu podršku Damira Nekića, mog dugogodišnjeg prijatelja, koji je satelitsku antenu montirao u oba stana. On je od početka do kraja bio uz mene, pa i na sudu kao svedok, i svakako je doprineo da bude ovakav ishod spora – naglašava Krstajić.
