„Tri groša mi je uzeo urar u Gospiću“, govorio je ljutito deda Nikoli kada se vratio sa opravke.
U romanu toka svesti Posvećenik Željka Sarića – Tesla se seća neobičnih događaja iz detinjstva koji su imali presudan uticaj na njegov pronalazački život. Poslednjih sedam dana života Tesla se seća svog ranog detinjstva.
„Svi moji pronalasci imaju svoje poticaje još iz ranog detinjstva, pa iako slabi, oni su imali odlučujuću ulogu u razvoju deteta do budućeg pronalazača i naučnika. I sada, posle 80 godina, to me zbunjuje, ta čudesna moć i prekrasna svetlost detinjstva, gde svaki, pa i najmanji događaj, bio dobar ili loš, određuje buduću sudbinu deteta za ceo moj život.
Sećam se, bio je kraj zime, i igrali smo se na brdu iznad sela praveći Sneška i grudvajući se. …
Čuje se vriska dece, sneg leti na sve strane, a mi – kao da smo u najvećem ratnom dvoboju iz srednjovekovnih pesama, otresam sneg iz kose i sa vrata, pošto me je jedna grudva pogodila u glavu i rasprsla se, brzo pročešljavam kosu da se sneg u njoj ne otopi, sunce greje kao da je leto i cakli se na ivičastim česticama snega, iz obližnjeg šumarka prhnula je ptica i uzdigla se visoko, gledam začuđujući let u visine i divim se, deca vrište, bitka grudvama i dalje traje, počeše da gađaju grudvama onu pticu koja odlete visoko, visoko iznad domašaja grudvi, presijavajući se na suncu, i njenog leta uvek ću se sećati, grudve lete, ja stojim zanet pred letom ptice u nebeske visine okupane suncem i srebrnastim sjajem snega koji se negde u daljini spajao s nebom čineći celinu, kao pokušaj da se nebesko i zemaljsko spoji putem nama nepoznate i nevidljive sile. Sve što je dalje usledilo ostaće mi slika za ceo život.
I onda se desilo čudo od koga su svi zanemeli. Zemlja se potresla, brda su zatutnjala…
Jedna grudva pala je niz padinu i počela da se kotrlja lagano, pa sve brže i brže, rasla je, valjala se niz brdo postajala sve veća i veća, i dalje raste, eno veća je nego kuća u selu, zemlja tutnji i trese se ja stojim, ne dišem, igra je prestala, vika se utišala, deca su zanemela, ona ptica izgubila se negde u visinama. Ona grudva zaustavila se negde daleko u smiljanskoj dolini ostavljajući iza sebe pustoš….
Stajao sam opčinjen i skamenjen, zbunjen i ushićen, pred ovim prirodnim čudom snežne lavine koja od tako male grudve narasta do ogromnih razmera, još tada je u meni sinula ideja o čudesnoj moći snazi prirode koja bi mogla da se potčini čoveku oslobađajući ga od teškog rada.
Sada, kada je sve prošlo kao san, prebiram uspomene iz detinjstva, taj mali poticaj koga se živo sećam bio je od presudnog značaja za mene najveće delo, kome sam posvetio najviše vremena i umne snage, moj električni oscilator, pojačalo-odašiljač, radio je baš na ovom prostom principu grudve koja je narastala na principu električne rezonancije gde su se mali električni titraji pojačavali rezonancijom do najvećih razmera.
Rezonancija se može najlakše objasniti na primeru ljuljaške. Ako na ljuljašku sedne i najteži čovek, čak ga i malo dete može toliko zaljuljati da dođe do njegovog ispadanja, dodajući sa svakim guranjem pomalo sile, u pravilnim vremenskim razmacima.“
Prethodni tekst o Tesli možete pogledati ovde
Nastaviće se…
