POSLEDICE HAPŠENJA ISLAMSKOG TERORISTE U BEOGRADU (2)
AL KAIDA NA KOSOVU
• Vlasti u Beogradu su još krajem devedesetih godina prošlog veka imale detaljnija saznanja o prisustvu Bin Ladenovih aktivista u južnoj pokrajini
Uspavane islamističke ćelije na prostoru Balkana su deca terora infiltrirana u region već ranih devedesetih godina, u vreme raspadanja bivše Jugoslavije. „Vesti“ su svojevremeno pisale da je Osama bin Laden, sadašnji vođa Al Kaide, lično bio u Beogradu davno pre toga, u junu 1986. godine, ali tada sa namerom da od Jugoslavije kupi oružje u vrednosti od 100 miliona dolara, za borbu mudžahedina protiv Sovjeta u Avganistanu.
Bin Laden je bio u društvu tri osobe, među kojima je bio i Turčin Osman Kaldirim. Prošle godine, 12. jula, istražitelj u njujorškoj firmi „Krajndler i Krajndler“ Kristin Negroni uputila je poruku autoru ovih redova sa molbom za pomoć. U poruci, između ostalog, stoji: „Moja advokatska firma angažovana je u zakonskom gonjenju sponzora međunarodnog terorizma. Mi smo trenutno u detaljnom ispitivanju aktivnosti kompanije ‘Delta Nimir Petroleum’. Osman Kaldirim je, kao što sigurno znate, izvršni rukovodilac ‘Delta Nimir'“. Negroni, u kasnijem telefonskom razgovoru, navodi da njihova dotadašnja istraga pokazuje kako konci Kaldirima i njegove kompanije sežu do Kosova i Bosne.
Upozorenje Zorana Lilića
Što se tiče Kosova, vlasti u Beogradu su krajem devedesetih godina već imale detaljnija saznanja o prisustvu Bin Ladenovih aktivista u pokrajini. Jedan deo njih prebacio se posle Dejtona iz Bosne, drugi iz severne Afrike i Egipta, treći preko centra Al Kaide u Sofiji, kojim je jedno vreme rukovodio lično Ajman Al Zavahiri (danas, posle Bin Ladena, najtraženiji terorista sveta).
U jesen 1998. Zoran Lilić, bivši predsednik Jugoslavije, u to vreme zadužen za politiku bezbednosti na Kosmetu, piše obaveštajni raport Slobodanu Miloševiću. U njemu se upozorava da se na Kosovo ubacuju velike količine oružja i ljudstva i da je situacija krajnje zabrinjavajuća. U dodatku raporta (faksimil u „Vestima“) stoji opaska: „MOR (Ministarstvo odbrane Albanije) pojačalo je svoje snage prema SRJ sa oko 2.000 pripadnika specijalnih snaga čija je komanda u širem regionu Kuksa i obezbeđuje koridor za teroriste. Pod kontrolom lokalnih moćnika u širem rejonu albanskih gradova Tropoja, Bajram Curi, Kuks, Peškopeja, Kruma i Hasa nastavljaju se aktivnosti oko prikupljanja, vojnog angažovanja, obučavanja i ubacivanja naoružanja i terorista na KiM. Obuku sa teroristima sprovode i radikalni islamisti iz organizacije Osame bin Ladena.“
Agim čeku instruktor
U oktobru 2003. američki GIS (Global Information Sistem) u studiji o prilikama na Kosovu upozorava da komandant tzv. Kosovskog zaštitnog korpusa Agim čeku igra aktivnu ulogu u obuci islamističkih terorista za koje se vojni trening obavlja u Albaniji: „U avgustu 2003. oko 300 gerilaca obučavanih u Albaniji, uključujući 10 mudžahedina, infiltrirali su se preko albanske granice na Kosovo. Mnogi od njih su se kasnije viđali u društvu i kućama članova čekuovog korpusa čija je većina članova bila deo OVK… Gerilci su obučavani u tri logora unutar Albanije, u gradovima Bajram Curi, Tropoja i Kuks, koji postoje još od 1997. godine.“
Prema jednom obaveštajnom dokumentu za internu upotrebu resornim ličnostima u Bosni, teroristička infrastruktura u Albaniji postavljena je 1994, kada je tamo zabeleženo prisustvo Osame bin Ladena, sa dozvolom Salija Beriše i albanske obaveštajne službe. „Ova teroristička infrastruktura, sa osovinom Italija – Bosna – Bugarska – Albanija, već se u punoj meri očitovala 1997. kada su italijanska i bosanska mreža, pod komandom Ajmana Al Zavahirija, pokušale atentat na papu. Posle su se proširili na Kosovo i Metohiju, gde su dali značajan doprinos porastu albanskog terorizma“, stoji u pomenutoj internoj analizi.
Centar u Sofiji
Još od samog početka sukoba u Bosni jedna od linija prebacivanja logistike i terorista u Bosnu išla je preko Kosova, a centar operacije nalazio se u Sofiji. U septembru 1994. centar je postao toliko značajan da ga je direktno preuzeo Al Zavahiri. U to vreme doktor, Zavahiri je delovao pod lažnim imenom Muhamed Hasan Ali. U leto 1995, nakon neuspelog pokušaja atentata na egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka, Al Zavahiri, organizator zavere, počinje da premešta neke od svojih štabova iz Ženeve u Sofiju, gde se osećao bezbednije od progona egipatskih agenata. I ovde je „faktor populacije“ – brojna muslimanska (turska) manjina, igrao ključnu ulogu. Centar je uživao podršku nekih muslimanskih članova bugarskog parlamenta. Poslanik Ibrahim Natali imao je „specifične veze“ sa Zavahirijem i posebno njegovim ideološkim uzorom, Sudancem Hasanom Turabijem. Doktor sa Sorbone, Turabi je jedan od najvećih živih ideologa islamskog fundamentalizma. Bin Laden je za vreme sofijske epizode imenovao Al Zavahirija za „emira“ (princa) Bosne i Kosova i Metohije.
Desetkovani posle Dejtona
Mreža koju su na Balkanu uspostavili Bin Laden i Zavahiri u dobroj meri je bila desetkovana posle Dejtona, okupacije Kosova i, šire, posle 11. septembra u Americi, ali je, za sada primirena, i dalje sačuvala osnovnu infrastrukturu.
