Већина живих бића је симетрична јер природа размишља „практично“
Године 1932. први пут су у космичком зрачењу откривене честице антиматерије. Научници претпостављају да је антиматерија настала одмах после великог праска, истовремено када и материја. До тог закључка дошли су водећи се једним потпуно земаљским искуством везаним за симтерију. Наиме, готово свако од нас је правио дворац од песка, а да би га направио морао је на другом месту да ископа рупу. Рупа и дворац су проста слика онога што се могло догађати у самом почетку стварања космоса.
Велики прасак
Данас појам антиматерије спада у опште знање, али једна друга теорија, која се такође заснива на принципу симетрије, још увек чека да буде потврђена. Теорију је први поставио француски физичар Жан Шарон. По Шарону у простору иза црних рупа постоји нека врста одраза нашег света, тајанствени свет у коме се елементарне честице крећу слободно у времену, али не мењају положај у простору. Док код нас, према теорији ентропије, све стреми хаосу, са друге стране црних рупа развија се свет који сваким даном постаје све уређенији. Дакле, обрнути свет – свет иза огледала, као Алисина Земља чуда.
Црне рупе у свемиру
Блез Паскал, мистичар и физичар, међу првима је, још у 17 веку, довео у питање свемоћ симетрије. Паскал се запитао: да ли симетрију само читамо из универзума или је она стварно празакон који Земљу чини компактном? Паскал је био тај који је описао једну од највећих симетрија – микрокосмоса и макрокосмоса – али се, истовремено држао и максиме да се више исплати трагати за супротношћу симетрији, тј. за ломовима симетрије и њеним тајнама.
Леонардо да Винчи: Витрувијев човек
Зашто су људи толико опседнути симетријом? Зашто се подразумева да ћемо платити више за симетричну божићну јелку, него за ону која то није? Можда одговор на ова питања треба тражити у најранијем детињству. Наиме, научници су експериментом потврдили да и бебе имају смисао за симетрију.
Психолог Џудит Ленглиос са Универзитета у Остину, у Тексасу, је деци старој од 3 до 6 месеци на платну приказивала фотографије људи. Фотографије су биле распоређене у серијама од по две – једно лице било је симетрично, а друго асиметрично. Све бебе, без изузетка, дуже су и интензивније посматрале „лепа“, тј. симетрична, лица.
Витрувијева жена
Међутим, чини се да смисао за симетрију није својствен само нама, људима. И животиње виде разлику. Оне, на пример, дају предност симетрично обликованим партнерима. Такво „осећање за лепо“ доказано је код шкорпија, мува, ласта, паунова, пругастих зеба, северних јелена и бумбара.
Ако је тачна теорија да је симетрија путоказ у хаотичном окружењу, њоме би се могла објаснити једна друга људска особина – да сувише симетрије ствара презасићеност. Већ дуго времена већина људи више не живи у прашуми, него у једном све више уређеном свету: алеје и вртови, фасаде зграда, паркети, намештај за спаваће собе и ограде мостова – куда год око да погледа, наћи ће некакав облик симетрије. У таквом свету, природно, рађа се жеља за хаосом, дивљином, љубављу према малим, каквим таквим грешкама – као што је младеж на горњој усни Синди Крафорд.
Партенон на Акропољу
„Симетрија је непријатељ природе и промене“ – тврди Жан Жак Русо оглашавајући тиме романтичарски покрет и захтевајући напуштање класичне форме. Опасности које са собом носи претеривање са складношћу биле су засигурно познате и уметницима ранијих времена. Тако, Партенон на Акропољу важи за чудо симетрије, али ако боље погледамо ову грађевину уочићемо да је њен архитекта, Иктинос, на многим местима уградио ломове симетрије – стубови можда не стоје право, већ су мало нагнути према унутра…
Симетрија између материје и антиматерије
Једна од најзагонетнијих асиметричних појава у видљивом свету је огромна предност материје над антиматеријом. „Мада акцелератор честица производи оба облика материје, у свету ван наших лабораторија не видимо ни антипланете, ни антигалаксије“ – каже енглески професор астрономије Џон Д. Бероу.
Зашто природа очевидно воли материју више него њен одраз? Могуће је да објашњење лежи у чињеници да постоји сићушна разлика између периода распадања чеситица и античестица и да је она, постепено, довела до вишка материје – бар у нашем делу космоса и у облику који ми познајемо. То би могло да значи да је на почетку света постојала само антиматерија, као што и на почетку људског живота, попут каквог знака упозорења, стоји повреда симетрије – када лоптаста, дакле, симетрична јајна ћелија бива прободена и оплођена сперматозоидом.
Одраз планине у језеру
Ако живот има исто значење као и асиметрија, зашто онда постоји симетрија и која од њих представља рукопис Бога? Или је, можда, асиметрија само одраз симетрије, тако да на следећој, вишој равни, симетрија остане сачувана? Ова тема нам даје могућност да удобно лутамо стазама слободних мисли. То су, ваљда, наслућивали и персијски мајстори за прављење тепиха, па су за сваки случај у своје скоро савршене шаре уткали и по коју ситну грешку, тек да душа не би остала заробљена у њима.
Планине се огледају у једном алпском језеру: упечатљив пример билатералне симетрије, у овом случају око хоризонталне осе. И наше тело је симетрично, само је оса симетрије вертикална; исто важи и за орла и лептира kalima inachus, код кога је сваки детаљ шаре на једном крилу истоветан са својим парњаком на другом. Скоро све животиње су билатерално симетричне – јер птице са крилима различите дужине не би могле да лете, а са ногама различите дужине тешко би бежале или хватале плен.
Код крила ветрењаче реч је о симетрији обртања, код семена маслачка о симетрији лопте. Компјутерска графика је, додуше, направљена да на први поглед делује као вертикално симетрична – али се овде ради о другој врсти симетрије. Она настаје из фрактала – приближних троуглова, чија структура се понавља, у све мањој размери, све док не изгуби облик. Симетрије која се понавља може се множити до у бесконачност.
Умирућа звезда IC 4406 са великим степеном симетрије
У архитектури превагу је однела вертикална симетрија. Тако су крила француског дворца Шамбор изграђена да буду скоро идентична. Наизглед неправилан кристал пирита састоји се из симетричних коцки. Готово перфектну билатералну симетрију поседује и задњица зебре: пруге се отварају попут цвета, пратећи контуре животиње – штитећи је на тај начин од опасне це-це муве.
Маглина „Црвени квадрат“ у сазвежђу Змије
Поставља се питање: нису ли многи облици симетрије доказ њене свемоћи? Можда неки мисле тако, али то једва да је истина. Истраживачи налазе све више показатеља важне улоге асиметрије у природи. Тако су, на пример, многи органски молекули асиметрични. Цвет хмеља је, додуше, билетерално симетрично саздан, али сама биљка, пак, противуречи законима симетрије: пузи око притке у смеру супротном од смера кретања казаљке на сату. Љуштура сипе наутилус је спиралног облика – дакле, такође, асиметрична. Унутрашње преграде су, пак, једнаког облика. ле, љуштура сипе представља неку врсту симетрије која се понавља.
Приредила: Бојана Милевић
