Матица исељеника Србије награду Растко Петровић
додељује од 1996. године, у три категорије за животно дело, и за
најбоље прозно и поетско дело у претходној години, за српске ствараоце
који живе и раде у иностранству.
Др Кpинка Видаковић-Петpов, pођена у
Беогpаду 1949. Школовала се у Чикагу, Каиpу и Хавани. Дипломиpала 1969.
на филолошком факултету у Београду и доктоpиpала 1982. на Филозофском
факултету Загpебачког свеучилишта. Дpжала је пpедавања по позиву на више
унивеpзитета широм света, Пpевела је с енглеског и шпанског на сpпски,
као и са сpпског на енглески и шпански више књига. Добитник је нагpаде
„Милош Ђуpић“ Удpужења књижевних пpеводилаца Сpбије за најбољи песнички
пpевод (Изабpане песме Рафаела Албеpтија). У коаутоpству с пpоф. дp Б.
Шљивић-Шимшић написала је тpи уџбеника за сpпскохpватски језик у оквиpу
специјалног пpојекта Катедpе за славистику и Центpа за славистичке
студије Дpжавног унивеpзитета Охаја. Била је уpедник енглеске секције
листа Амеpикански Сpбобpан, аутоp pедовне колумне у истој секцији и
стални је саpадник сpпске секције истог листа који издаје Сpпски наpодни
савез у Питсбуpгу. Учествовала је на међунаpодним скуповима.
Објављивала pадове у књигама, збоpницима и научним часописима издатим у
земљи и иностpанству. Бави се истpаживањима: хиспанистика, јудаистика,
фолклоpистика, компаpатистика, књижевно пpевођење, холокауст,
међунаpодна политика. Била је пpедседник издавачког савета часописа
Relations који издаје УКС на стpаним језицима. Објавила је књиге: Срби у
Америци и њихова периодика; Serbian Americans: history, culture, press;
Хоризонт хиспанија; Србија и Шпанија – књижевне везе; Култура шпанских
Јевреја на југословенском тлу; јевреји србије – официриВојске краљевине
Југославије и друге. Била је амбасадор Југославије у Израелу
(2001-2006). Члан је Удpужења књижевних пpеводилаца Сpбије, Удpужења
књижевника Сpбије, Удpужења новинаpа Сpбије и World Congress of Jewish
Studies. Живи на релацији Питсбург – Београд.
Др Радмила Михајловић – Мила,
рођена Зрењанинка, римски ђак, уметник, комуниколог, књижевник,
преводилац, новинар. Аутор је више књига историјске садржине, везане за
односе Србије и Италије. Свечаним представљањем њене књиге „За српску
војску – једна заборављена прича“ у издању италијанског Генералштаба
оружаних снага, држава Италија је званично отворила обележавање 100 –
годишњице од почетка Првог светског рата. Књига је, у издању Медија
центра „Одбрана“ објављена на српском и на енглеском језику. Истакнута
личност Срба у свету, добитник је Награде Града Зрењанина за 2012,
Специјалне награде жирија италијанске књижевне награде „Черуљо“ за 2014,
те признања УКС „Благодарје“ за 2014. Њена књига и докторски рад под
менторством проф. др Миливоја Павловића „Културно памћење тршћанских
Срба“, први је свеобухватни научни приступ и истраживање о културолошким
специфичностима Срба у Трсту, са друштвеним циљем формулисања
јединственог софистицираног концептуалног модела вредновања и управљања
националним културним наслеђем ван граница Србије. Члан је УКС, УНС,
Историјске секције Српског лекарског друштва. Живи и ради у Риму.
Др Славомир Гвозденовић,
рођен је 1953. године у Белобрешки, у Румунији. Дипломирао српски језик
и југословенске књижевности на Универзитету у Букурешту. Докторирао је
2000. године на поезији Васка Поеп. Песник, уредник, преводилац,
антологичар, универзитетски професор. Објавио је 33 књиге поезије, од
чега 5 у Србији, на српском, румунском, немачком, енглеском и француском
језику. Приредио је петнаестак антологија српске поезије из Румуније,
Србије и региона и још толико књига је превео (Миодраг Павловић, Васко
Попа, Љубомир Симовић, Матија Бећковић, Гојко Ђого…) Учесник је
многобројних књижевних сусрета и фестивал широм света. Поезија му је
преведена на петнаестак језика. Добитник је више значајних књижевних
награда у Румунији, Југославији и Србији. Члан је Савеза писаца Румуније
и почасни члан Удружења књижевника Србије. Члан је Удружења књижевника
Српске. Суоснивач је Вукове задужбине. За члана сарадника Матице Српске
изабран је 1995. Пише поезију на српском језику. Један је од оснивача
Савеза Срба у Румунији и дугогодишњи српски посланик у румунском
Парламенту. Живи у Темишвару и уредник је часописа „Књижевни живот“.
Петар Милошевић,
рођен је 1952. У Калазу, у Мађарској. Дипломирао је на славистичкој
катедри на будимпештанском Универзитету Лоранд Етвеш. Песник, прозаик,
критичар, преводилац, антологичар, историчар књижевности, универзитетски
професор. Аутор је десет објављених књига поезије, приповедака и
романа. Написао је више представа за Српско позориште у Мађарској и
објавио низ књижевних превода са српског на мађарски и са мађарског на
српски језик (Станислав Винавер, Данило Киш, Јован Дучић, Ђура Јакшић,
Лаза Костић…). Био је уредник „Народних новина“, „Гласа“ и „Српских
народних новена“. Члан је разних књижевних и научних удружења, уредник
многих књижевних издања и антологија. Добитник је неколико веома вредних
књижевних награда у Србији и Мађарској, међу којима и „Борине награде“
Живи у Будимпешти и уредник је „Невена“, културног додатка „Српских
народних новина“ и издавачке куће „Радионица Венцловић“ при Културном и
документарном центру Срба у Будимпешти.
Награда ће лауреатима бити уручена на свечаности у Матици исељеника и Срба у региону 26. децембра.
