NT otkriva koga sve od kriminalaca Ministarstvo za ljudska i manjinska prava traži u svetu i koga od delinkvenata namerava da dovede u Srbiju i Crnu Goru:
Srbija i Crna Gora je podnela 80 zahteva za izručenja kriminalaca, koji su uhapšeni u inostranstvu !
Poslednjih meseci najveći broj naših kriminalaca i begunaca skriva se u Bosni i Hercegovini, jer se u ovu zemlju može ući samo sa ličnom kartom. Tako su nam nakon trostrukog ubistva i pljačke pošte u Beočinu u Bosnu pobegli Milan Matković (19) iz Veternika i Željko Željko Milovanović (39) iz Sombora. Matković je uhapšen u Mostaru i osuđen na preko 10 godina robije, a Milovanović je u tuzlanskoj bolnici
Kanadsko Ministarstvo pravde nam još nije poslalo nikakav odgovor na naš zahtev za izručenje Demorvića, koji je optužen za ratne zločine na Kosmetu. Kanađani su više zabrinuti za to što je Demirović prekršio njihove imigracione zakone, pa ga progone zbog ilegalnog ulaska u zemlju, nego za to što je Dejan optužen za ratne zločine. Prikazivanje filma o Škorpionima i njihovim zločinima u Trnovu verovatno će pokrenuti Kanadu da ubrza postupak za ekstradiciju dejana Demirovića
Mi smo nedavno Hrvatskoj izručili Ivana Rimca iz Novog Sada, kog Hrvati traže zbog utaje poreza. Rimac je čak i sam insistirao da bude esktradiran u Zagreb, a kako mi to nismo mogli odmah da učinimo, bez saglasnosti države Hrvatske, on je nezadovoljan štrajkovao glađu
Ko preti batinama i smrću saradnicima Rasima Ljajića, a i samom ministru za ljudska i manjinsta prava? To je pitanje na koje treba da odgovori beogradska policija, pošto su činovnici iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava, koji radi na poslovima izdavanja poternica i zahteva za izručivanje delinkvenata, dobili pretnje da će biti pretučeni.
– Prvo nam je nepoznati čovek nudio mito da ne stavljamo njegovog rođaka na međunarodnu poternicu, a kada smo mi to uradili, počeo je telefonom i faksovima, da nam preti batinama i smrću zato što progonimo njegovog člana porodice. Zbog toga ne smemo da otkrijemo naš identitet, a ni identitet lica, koje smo stavili na međunarodnu poternicu Interpola, zbog počinjenih krivičnih dela u Srbiji – rekao nam je jedan od savetnika Rasima Ljajića, za pitanja međunarodne pravne pomoći i ekstradicije naših lica iz inostranstva u SCG.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava bavi se ekstradicijom odbeglih kriminalaca iz Srbije i Crne Gore od 2003. godine, kada je preuzelo nadležnost nad poslovima međunarodne pravne pomoći od Saveznog ministarstva pravosuđa Jugoslavije, koje je ukinuto. Izručenja uhapšenih begunaca i kriminalaca vrši se na osnovu beilatelatnih ugovora koje SCG ima sa 37 država sveta, kao i na osnovu međunarodnih konvencija o ekstradiciji. Naša zemlja je nedavno sklopila takve ugovore sa Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom, a sa Slovenijom i Hrvatskom razmenjuje kriminalce na osnovu evropskih konvencija.
Od kriminalaca do haških optuženika– Ekstradicija podrazumeva prvo pokretanje međunarodne poternice za odbeglim delinkventom iz SCG, a potom kada je to lice uhapšeno negde u svetu i podnošenje zahteva za njegovo izručenje SCG radi okončanja sudskog procesa ili radi izdržavanja zatvorske kazne. Kako izručenje uhapšenih kriminalaca zavisi od određenih uslova, kao što su visina njihove kazne u našoj zemlji, vreme zastarelosti te kazne, mi ekstradiciju tražimo samo za delinkvente koji su optuženi ili osuđeni za najteža krivična dela. U ovom trenutku SCG je raspisala 650 međunarodnih poternica za odbeglim kriminalcima – rečeno nam je u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.
Na listi traženih begunaca iz SCG najviše je počinilaca krvnih i imovinskih delikata, a ima i nekoliko pripadnika organizovanog kriminala i optuženika za ratne zločine. Opštinski sud u Nišu naložio je da se, na primer, raspiše poternica za za Aleksandrom Krstićem i Milanom Stanišićem okrivljenim za paljevinu džamije u Nišu 17. marta prošle godine. Podgorički sud traži preko međunarodne poternice gde se krije Armin-Muša Osmanagić, osumnjičeni za saučesništvo u ubistu urednika Duška Jovanovića. Od članova zemunskog mafijaškog klana najaktivnija potraga se vodi za Vladimirom Milisavljevićem Budalom i braćom Simović.
Dok se od haških optuženika traže Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Nebojša Pavković, Vlastimir đorđević, Sreten Lukić, Goran Hadžić, Vujadin Popović, Ljubomir Borovčanin, Stojan Župljanin, Milan Lukić, Sredoje Lukić, Dragan Zelenović, Dejan Demirović, Zdravko Tolimir i Goran Borovnica, koji je nestao 20. 3. 1995. na ratištu u BiH.
Prema podacima Interpola ova međunarodna policija traga za 350 kriminalaca srpskog porekla, koji se skrivaju ponajviše u evropskim državama – Nemačkoj, Italiji, Austriji, Francuskoj, Švedskoj, ali ih ima i u Kanadi.
– Poslednjih meseci najveći broj naših kriminalaca i begunaca skriva se u Bosni i Hercegovini, jer se u ovu zemlju može ući samo sa ličnom kartom. Tako su nam nakon trostrukog ubistva i pljačke pošte u Beočinu u Bosnu pobegli Milan Matković (19) iz Veternika i Željko Željko Milovanović (39) iz Sombora. Matković je uhapšen u Mostaru i osuđen na preko 10 godina robije, a Milovanović je u tuzlanskoj bolnici. Za njima su raspisane međunarodne poternice, ali će im se u Srbiji suditi u odsustvu. Za Milana Mitorvića je već podnesen zahtev za ekstradiciju iz BiH u SCG, dok Željko Milovanović još nije ušao u tu proceduru. U ovom trenutku mi smo raspisali 80 zahteva za izručenje naših državljana koji su uhapšeni u stranim državama – rečeno nam je u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.
N: BiH jatak srpskih kriminalaca
Najviše zahteva za izručenje delinkvenata upućeno je BiH – 13, Nemačkoj – 10, Austriji i Italiji po 6, Švajcarskoj 3, Holandiji 2, Hrvatskoj 2, Kanadi 1.
Najviše pažnje srpske javnosti privukla ja ekstradicija Dejana Milenkovića Bagzija iz Grčke, koja je okončana posle 6 meseci duge procedure u januaru ove godine.
Poslednji ekstradiran begunac je Darko Šatara iz Beograda, kog je Treći okružni sud potraživao već godinu i po dana od Austrije zbog teškog razbojništva. Pre njega je izručen Rihvan Rašiti sa Kosova i Metohije, koji je bio osuđen u odsustvu za terorizam nad srpskim stanovništvom. Uhvaćen je u Švajcarskoj. Rašiti je predat srpskim pravosudnim vlastima sredinom maja meseca.
– Kod izručenja Albanaca ili Roma, koje traže naši sudovi ili naši zatvori, Švajcarska, Kanada, ali i Švedska imaju običaj da postavljaju uslove političke prirode i da traže da se tim licima u SCG ne sudi po nacionalnoj ili političkoj osnovi, da se ne ugrožavaju njihova nacionalna prava i da se pruže garancije daće pravna procedura potpuno da se poštuje. Jednom se čak dogodilo da je Švajcarska, valjda nedovoljno sigurna u to da mi poštujemo ljudska prava, jednog albanskog kriminalca direktno izručila na Kosmet – otkrivaju nam sagovornici u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.
Procedura oko esktradicije je dosta spora zbog tog što je uslovljena mnogim međunarodnim pravilima. Jedno od njih glasi da se, na primer, izručenoj osobi mora suditi samo za isto delo za koje se i traži, da ne sme biti osuđen na smrtnu kaznu ili za delo političke prirode. Drugi razlog je sporost državne administracije mnogih evropskih država, od kojih su Nemci i Italijani najsporiji.
– Nama se dogodilo da Treći opštinski sud već 3 godine od nemačke traži Sevdailja Cakonija zbog izvršenog dela silovanja. Cankoni je uhapšen u Nemačkoj 11. oktobra 2002. godine, ali su Nemci tek krajem prošle godine ušli u proceduru za njegovu ekstradiciju uz upozorenje da je slučaj Sevdalja Cakonija zastareo. Mi smo ih ubedili da nije. Italijani su, na primer, zb og sporosti dozvolili da zastari kazna Miše čukića iz Crne Gore, koji umesto da bude izručen našoj zemlji u Italiji uskoro izlazi na slobodu – saznali smo u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.
Kanada ne da Demirovića
Od svih optuženika za ratne zločine, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je podelo zahtev za ekstradiciju jedino Dejana Demirovića, pripadnika Škorpiona, koji je pre dve godine uhapšen u Kanadi. Međutim, i kanadska administracija pati od sporosti:
– Kanadsko Ministasrtvo pravde nam još nije poslalo nikakav odgovor na naš zahtev za izručenje Demorvića, koji je optužen za ratne zločine na Kosmetu. Kanađani su više zabrinuti za to što je Demirović prekršio njihove imigracione zakone, pa ga progone zbog ilegalnog ulaska u zemlju, nego za to što je Dejan optužen za ratne zločine. Prikazivanje filma o Škorpionima i njihovim zločinima u Trnovu verovatno će pokrenuti Kanadu da ubrza postupak za ekstradiciju dejana Demirovića – rečeno nam je Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.
Prema rečima Demirovićevog advokata Božidara Filipovića postupak izručenja jeste u toku, ali Kanađani nisu zadovoljni dokumentacijom koju su dobili iz Beograda:
– Kanadske vlasti su, kako mi je rekao kolega koji Demirovica zastupa u Kanadi, iznenadjene neozbiljnim zahtevom za izručenje, jer nema nijednog dokaza da je Demirović pocinio krivično delo za koje ga optužuju – rekao je Božidar Filipović.
Advokat Dejana Demirovića izjavio je da Dejan možda biti isporučen jer srpske vlasti nisu dostavile validnu dokumentaciju, a u kanadskom Ministarstvu pravde nisu želeli da kometarisu čitav slučaj Demirović jer je u toku istraga.
Neizvesna je i sudbina Silvija Pluta (37), serijskog ubice iz Slovenije, koji je lane izmasakrirao Jasminu đođić u Aleksincu. Plut se u novembru 2004. nad Jasminom, koja je imala samo 25 godina, prvo iživljavao, a potom je zaklao i sekao joj delove tela. Za Plutom je bila raspisana poternica srpske policije, ali je on početkom aprila uhapšen u Sloveniji i nalazi se u jednom zatvoru. SCG je tražila njegovo izručenje, ali kako zakoni svake zemlje izričito zabranjuju ekstradiciju svojih državljana, to se ne veruje, da će i Slovenija ovog ubicu da preda srpskom sudu u Nišu. Kako saznajemo Silvio Plut je tražio da ga premeste iz zatvora u neku drugu kaznionicu jer ne želi da deli sobu sa optuženikom koji je državljanin Srbije i Crne Gore.
– Plašim se da me cimer Srbin ubiti, zato što sam ja optužen za ubistvo devojke iz Srbije – napisao je Sivio Plut u svom zahtevu slovenačkom Ministarstvu pravde.
Joca Amsterdam dolazi u Beograd
Posle Dejana Milenkovića Bagzija, optuženog za atentat na srpskog premijera Zorana đinđića, koji je izručen iz Grčke, srpska javnost najviše pažnje poslednjih meseci posvećuje ekstradiciji Sretena Jocića iz Holandije.
Jocićevo izručenje Beograd traži već godinu dana zbog nastavka sudskog procesa protiv njega. A Jocinu ekstradiciju tražila je i Nemačka, ali je u međuvremenu odustala.
Tvrdi se, naime, da je Joca Amstredam, kako glasi Jocićev nadimak, u sukobu sa Miloradom Ulemekom Legijom, i da njegov dolazak u Beograd može da izazove novi rat u podzemlju. U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, koje ja zaduženo za izručenje Sretena Jocića te glasine ne interesuju, jer saradnike ministra Rasima Ljajića interesuje sprovođenje procedure oko ekstradicije Joce Amsterdama:
– Holandski sud doneo je rešenje o izručenju Sretena Jocića. Joca ima pravo žalbe na odluku prvostepenog suda, za šta je vremenski rok već istekao. Sada je na potezu ministar pravde Holandije, koji treba da donese konačnu odluku o izručenju Sretena Jocića Srbiji i Crnoj Gori. Ako se odluči za ekstradiciju holandski ministar pravde treba tu odluku da potpiše. Mi očekujemo pozitivno rešenje. Posle toga ektradicija Sretena Jocića bi mogla da se obavi vrlo brzo, do kraja avgusta meseca – saznali smo u Ministasrtvu za ljudska i manjinska prava.
U dosijeu Sretena Jocića piše da je rođen 1962. godine u Smederevskoj Palanci. Da je odrastao je u Velikoj Krsni i da je u Srbiji tražen zbog ubistva Gorana Marjanovića Goksija 1995. godine u Beogradu, kada je stradala i Marjanovićeva devojka Jelena đorđević. Goksi je 18 jula 1995. godine izrešetan heklerom u restoranu „Dambi”, u sportskom centru „Olimp” na Zvezdari. Bojan Milosavljević, koji je osuđen za Goksijevo ubistvo i nalazi se u zatviru Zabela nam je rekao da su od njega neki beogradski policiajci tražili da optuži Jocu Amsterdama za Marjanovićevo ubistvo:
– Nisam pristao da svedočim protiv Jocića u zamenu za slobodu – izjavio je Bojan Milosavljević.
Prilika da dokaže da je nevin je i navela Sretena Jocića da prihvati odluku holandskog suda i zahtev SCG da bude izručen Beogradu tokom ove godine.
Srbija jatak Bosancima
Proces ekstradicije važi i za strance, počinioce krivičnih dela u SCG, koje potražuju njihove otadžbine. Kako smo saznali u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, Srbija i Crna Gora nikada nisu imale tako mnogo zahteva za izručenja stranaca drugim državama, kao sada:
– Od nas se traži izručenje čak 25 uhapšenih kriminalaca. Razlog tome je činjenice da je Srbija postala jatak balkanskim kriminalcima. Naime, mi od 1999. do 2001. godine nismo bili član Interpola, i svi delinkventi iz susednih država i Evrope, pokušali su da se sakriju u Srbiji ili Crnoj Gori. Kada smo vraćeni u Interpol, sada smo obavezni da te ljude izručimo. Najviše zehteva za ekstradiciju, deset imamo iz Bosne i Hercegovine, pa tako ispada da je Srbija zemlja jatak Bosancima.
BiH, na primer, od SCG traži izručenje članova razbojničke grupe Kareli, koja je zimus uhvaćena u Novom Sadu i Zemunu. A to su njeni državljani:
Kristijan Karevski, star 25 godine, iz Modriče, Nenad Jovanović, star 22 godine, iz Zvornika i Saša Radić, star 27 godine, iz Zvornika.
Italija traži 3 Italijana, koji su uhapšeni u SCG zbog trgovine ljudima. Rusija traži jednog svog odbeglog oligarha, zbog privrednog kriminala, a Moldavija jednu ženu zbog pljački i prevara. Englezi, takođe, traže ekstradiciju jednog svog državljanina, koji je uhvaćen zbog šverca u Subotici.
– Mi smo nedavno Hrvatskoj izručili Ivana Rimca iz Novog Sada, kog Hrvati traže zbog utaje poreza. Rimac je čak i sam insistirao da bude esktradiran u Zagreb, a kako mi to nismo mogli odmah da učinimo, bez saglasnosti države Hrvatske, on je nezadovoljan štrajkovao glađu. Hrvatska sada traži izručenje
Tomislava Marjanovića (23), koji se nalazi u Negotinu u zatvoru zbog ileglnog ulaska u SCG i nelegalnog posedovanja oružja, jer je prošle godine pobegao iz hrvatskog zatvore. Marjanović je član Matanićeve grupe koja se bavila trgovinom droge i likvidacijama u Hrvatskoj, Srbiji i Bugarskoj. Sada Bugarske traži od nas ekstradiciju Roberta Matanića (28), vođe ove grupe, jer je u Sofiji optužen za ubistvo, dok Hrvatska ne mari za Matanića – rečeno nam je u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.
Kako smo saznali, posao oko ekstradicije je deo složene pravne i pravosudne diplomatije, koji ume da bude obiman. Samo dosije Dejana Milenkovića je imao preko 150 stranica. A za njegovo prevođenje na engleski jezik je plaćeno oko 360.000 dinara. I tehnički deo izručenja je složen, jer posle odluke o ekstradiciji, samo i dovođenje ili odvođenje kriminalaca ili optuženika izvode policajci iz Biroa Interpola SCG uz pratnju specijalaca, ako je to potrebno.
Prema rečima zaposlenih u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava najveći problem oko esktradicije naših kriminalaca iz inostranstva jeste nedostatak novca za ovaj državni posao. Naime, izučenje jednog uhapšenog lica sa međunarodne poternice iz neke evropske države, košta najmanje 3.000 evra, jer u tom poslu učestvuje najamnje pet službenih osoba. Kako SCG nema državni budžet i redovna sredstva za esktradiciju, dešava se dosta često da sami službenici ovog ministarstva ili našeg Interpola iz svog džepa finansiraju odlazak po uhapšenu osobu.
Osuđenici hoće da robijaju kod kućeSubitičanin Marinko Magda, koji je osuđen i u Mađarskoj, a i u Srbiji za teška razbojništva i ubistva u ove dve države, poslao je iz mađarskog zatvora Šatoruhelji zahtev da nastavi služenje kazne u Srbiji. Ovaj nekadašnji legionar je u Subotici osuđen pre 10 godina na smrtnu kaznu, a u Mađarskoj na doživotnu robiju ali je, ali mu je posle izmena Krivičnog zakona Srbije kazna zamenjena 40-godišnjom robijom.
Naime, prema međunarodnom pravu naši osuđenici iz inostranstva imaju pravo na transfer u srpske kaznionice, a stranci osuđeni kod mogu da robijaju u njihovim državama. Italijansko pravosuđe je, na primer, prošle nedelje dozvolilo da maajoar Emiar Šiašiać, osuđen na 15 godina zatvora zbog rušenja italijanskog helikoptera, naastaavi odasluažeanje zatvoraske kaazne u Srbiji. Takav trensfer trenutno očekuje 180 lica. Za robijenje kod kuće najviše zainteresovanih ima među Rumunima, koji su uhapšeni u SCG, ali i među desetak državljana SCG koji su u bosanskim zatvorima. Hrvatska je iz Lepoglave pustila petoricu Srba, osuđenih za ratne zločine i jedno ubistvo, da odsluže kaznu u Srbiji, a očekuje se transfer još pewtorice Srba iz ovog hrvatskog zatvora u KPD Sremska Mitrovica.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je, po Magdinoj molbi, podnelo zahteva Mađarskoj za transfer ovog osuđenika u neki srpski zatvor, ali su Mađari to odbili sa sledećim obrazloženjem:
– Marinko Magda je opasan kriminalac, a vaši zakoni su blagi za njega!
Razlog ovog odbijanja zapravo leži u činjenici da u SCG zatvorenici mogu da se nađu na uslovnoj slobodi posle odsluženja polovine kazne, pa se Mađari boje da bi Magda izašao sa robije kroz deset godina. Drugi razlog je taj što je Magda jako nedisciplinovam zatvorenik i u kaznionici Šatoruhelji kod rumunske granice neprestano pravi probleme. Prema mađarskim zakonima, pitanja uslovnog puštanja Marinka Magde iz zatvora može biti pokrenuto posle 25 godina odslužene kazne, odnosno najranije 28. januara 2019. godine.
Dozvolu da robija kod kuće nije dobio ni Dragiša Lazarević, koji se nalazi u Kalirofniji, jer SAD ne žele da ga puste, s obzirom da je ova Nišlija osuđen na 2o godina robije zbog kidnapovanja svoje dece.
Hrvati jure 500 Srba
Na aerodromu u Cirihu, drugog novembra 2001. godine uhapšeni su medicinska sestra Zorana Banić (52) iz Zemunika Gornjeg, kod Zadra, njen suprug i ćerka. Zajedno su krenuli iz tadašnje Jugoslavije u izbeglištvo, u daleku Australiju, ne znajući da je Hrvatska za Zoranom preko Interpola raspisala poternicu. To je bio razlog što im na aerodroma u Sidneju nisu dozvolili da napuste avion. Australijanci nisu hteli da sebi stvaraju nevolje hapseći ih, iako su, naravno, znali za poternicu. Odlučili su da ih vrate natrag.
– Zbog sumnji, optužbi i presuda u odsutnosti zbog navodnih dela ratnog zločina, Hrvatska je na Interpolovu listu poternica stavila nedopustivo velik broj Srba, preko 500 – izjavio je nedavno Savo Štrbac, rukovodilac krajiškog Dokumentacionog centra u Beogradu.
Na osnovu tih poternica, 27 Srba koji čekaju na izručenje Hrvatskoj nalaze se u Engleskoj, SAD, BiH i Nemačkoj.
