ODLUKA ODBORA ZA SRBE IZVAN SRBIJE
Amnestija na doradi
Odbor odbacio Nacrt zakona Ministarstva za dijasporu, ali podržao inicijativu da se napravi novi tekst
Mladići koji su svojevremeno otišli u inostranstvo da bi izbegli služenje vojnog roka u Srbiji moraće još malo da pričekaju na povratak u zemlju bez straha od hapšenja. Postoji volja da se njihov problem reši, ali je potrebno naći pravnu formu za ovo osetljivo pitanje i baš to je bio razlog što je Odbor za Srbe izvan Srbije juče jednoglasno podržao inicijativu za donošenje zakona o amnestiji, sadržanu u Nacrtu zakona o amnestiji vojnih obveznika u inostranstvu, koju je pripremilo Ministarstvo za dijasporu, ali ne i sam nacrt. Dogovoreno je da u roku od 15 dana nadležni državni organi i Zakonodavni odbor daju mišljenje o ovom predlogu i da se na odnosu toga formulišu zakonska rešenja.
Do ovakvog zaključka se došlo posle više od sat i po debate, koja je, kako su rekli članovi odbora, bila nepotrebna, jer „praktično svi mislimo isto”. Vojislav Vukčević, ministar za dijasporu, objasnio je da je cilj ovog zakona da reši problem naših mladih ljudi, vojnih obveznika, koji su sada u inostranstvu, a takvih je, prema njegovim rečima, 55.000. Vukčević je kazao da je zbog izbegavanja vojne obaveze podneto 2.400 krivičnih prijava.
Nacrtom zakona koji je pripremilo njegovo ministarstvo, svi vojni obveznici protiv kojih je pokrenut postupak od 7. oktobra 2000. godine i koji su odbili da služe vojni rok bili bi amnestirani od krivičnog gonjenja. Oni koji su već osuđeni ne bi morali u zatvor, bili bi oslobođeni. Amnestijom bi bili obuhvaćeni državljani Srbije, regruti koji imaju potvrdu o stalnom boravku i školovanju u stranoj zemlji.
Ministar Vukčević je rekao da je kontaktirao Ministarstvo pravde i ostale državne institucije, ali da nije bilo spremnosti da se ovaj problem reši, pa je predložio članovima odbora da prihvate Nacrt zakona i da ga proslede parlamentu na usvajanje, kao poslaničku inicijativu, jer njegovo ministarstvo nema nadležnost za to.
U principu niko nije bio protiv amnestije, ali je u živoj debati izneto mnogo pravnih i moralnih dilema. Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS-a, kaže da tekst zakona koji je predložio ministar Vukčević otvara brojna pitanja iz oblasti ustavnog prava i zakonodavstva. Prema njegovim rečima, usvajanje zakona prema Vukčevićevim rešenjima praktično bi značilo donošenje nekog „leks specijalisa”, koji bi ukinuo krivično delo za neodlazak u vojsku za samo određen broj ljudi. Aligrudić kaže da je nejasnoća na koga se sve amnestija odnosi i koji je rok u pitanju.
Velimir Simonović (DSS) ukazao je na, kako je rekao, moguću diskriminaciju prema vojnim obveznicima koji žive u Srbiji: „Svako treba da služi vojsku dok se ne promeni zakon o služenju vojnog roka”. Njegov stranački kolega Dragoljub Kojčić je dodao da su neki mladići izgubili život ili ostali invalidi, jer su morali da ratuju, nisu imali pogodnost amnestije za odbijanje služenja vojnog roka.
Za poslanike SPO-a Nacrt je bio prihvatljiv, a, kako je rekla Blagica Kostić, on bi kasnije u skupštinskoj proceduri bio uobličen na najbolji način. Za Miljka četrovića (SRS), predsednika odbora, vojska je stub države za koju su mnogi mladići dali život, pa bi svako olako izjašnjavanje bilo nepravedno. On je istakao da bi ovaj problem trebalo rešiti zajedno sa donošenjem novog zakona o vojsci.
