Matematika
Egipćani su bili neprevaziđeni u matematici. Najstariji geometrijski zapisi nastali su u ovoj drevnoj zemlji, kao i osnovne frakcije. Naime, egipatski geometristi, arpedonapti, koristili su konopce da bi izmerili oblasti zemlje i tu tehniku su kasnije preneli u Grčku.
Kuglanje
Arheolozi su pronašli prostoriju iz drugog veka, u kojoj se nalazilo nekoliko kugli i traka sa rupom u sredini. Veruje se da je reč o igri sličnoj današnjem kuglanju.
Alfabet
Ideja fonetskog alfabeta, gde svaki simbol predstavlja jedan znak, potiče iz drevnog Egipta. Hijeroglifi su korišćeni kao jedan znak – jedna reč, ali su postojala još 24 jednostrana znaka za izgovor stranih reči. S obzirom na kompleksnu prirodu hijeroglifa, ljudi su morali da izmisle alfabet od 22 ’slova’ na osnovu jednostranih znakova.
Papir i pisanje
Ne radi se o papiru na kome pišemo danas. Egipćani su izmislili papirus i pero za pisanje po njemu. Papirus je bio vrlo skup, a način na koji je pravljen bila je strogo čuvana tajna.
Perike
Pošto im je prava kosa smetala na velikim vrućinama, Egipćani su stavljali perike. Bilo im je potrebno nešto što će ih štititi od sunca, ali i nešto što će izgledati lepo. Oni imućni su nosili perike napravljene od prave, svoje ili tuđe kose.
Zabeleženi medicinski tretmani
Do sada je pronađeno devet papirusa na kojima je zabeleženo kako su Egipćani primenjivali tehnike lečenja. Na jednom od njih spominje se bezbroj mogućih rana na ljudskom telu i kako ih izlečiti.
Operacije
Egipatska civilizacija je poznata i po prvim otkrićima hirurških aparata, pronađenih u grobnici Kara, poznatog kao „palatskog lekara i čuvara kraljevih tajni“.
Zaključavanje brave
Iako nisu izumeli bravu, veruje se da su Egipćani izmislili mehanizam zaključavanja koji je sličan današnjem, osim što je napravljen od drveta i mesinga.
Pasta za zube
Ili izum korišćen za održavanje oralne higijene. Arheolozi su pronašli papiruse na kojima je napisan recept za pastu koji sadrži kamenu so, mint, osušeni iris i malo bibera.
Oblikovanje stakla
Prvo oblikovanje i korišćenje stakla datira od pre 3.500 godina u Egiptu i Mesopotamiji. Najstarije egipatske vaze pronađene su u grobnici Tutmozisa III. Takođe, ovaj drevni narod je ovladao veštinom izrade crvenog stakla.
