У Сребреници је 1445. рођен Ђорђе Драгишић. Драгишић је млад постао припадник фрањевачког реда. Послије пада Србије и Босне он бјежи на Запад, преко Задра у Италију и затим у Француску и Енглеску. Први је становник неке српске земље за кога се зна да се школовао на Оксфорду. Припадник круга кардинала Висариона, предаје филозофију и теологију на италијанским универзитетима. Противи се спаљивању јеврејских књига. Папски је изасланик на хабзбуршком двору. Када је почетком 16. вијека оптужен као јеретик, у његову одбрану устао је Еразмо Ротердамски. Предложио је реформу календара седамдесет година прије него ће је 1584. прихватити папа Гргур Тринаести.
Многа су свједочанства о вриједности Ђорђа Драгишића као писца и човјека савремених и доцнијих одличних књижевника. Тако на пр. Угели у свом монументалном делу „Italija sakra“ (Света Италија) вели о њему „inprimos sui temporis teologos numerandus“ (који се мора убројити у прве теологе свога времена), а Збаралја, бавећи се опширно Драгишићем, назива га „Sakre teologie doktor ilustris et konciokator egzimus“ (Славан доктор свете теологије и изврстан говорник).
Драгишићев савременик Поткин, пишући Јохану Ројхлину, знаменитом нијемачком научнику и познаваоцу јеврејског језика, 25. јануара 1515. године каже : „Зна латински и грчки језик, а у познавању јеврејског и етиопског заузима прво мијесто међу хришћанима овог века“.
Драгишић је доживио ријетко задовољство да његов ученик, Иван Медичи, један од најобразованијих људи свога доба, чија су неуморна настојања око културног напретка дала цијелом добу његова понитификата поносни назив златног века, постане под именом Лав X папа. 1520 године, Драгишић је умро у граду Бари.
Данас Ђорђа Драгишића у своју баштину присваја хрватска култура. Ипак треба рећи да је он рођен у области која је припадала српским средњовјековним државама.
Ч. Антић, Н. Кецмановић, Историја Републике Српске, Београд-Бања Лука, 2016; Б. М. Томић, Ђорђе Драгишић – Georgius Benignus, Календар СПКД Просвјета, 1. 1. 1941
Извор: Срби у БиХ