„Na žalost, mali broj njih se vraća. Zaista deo najobrazovanijih, najkvalitetnijih odlazi u inostranstvo, zauzimaju pozicije i ostaju tamo.
Postoji potreba da se naši naučnici povežu, umreže. To je inicijativa koja možda može da krene i od ministrastva i od univerziteta, pa i fakulteta. Često se iznenadimo koliko ima naših ljudi na vodećim svetskim univerzitetima, u raznim državnim administracijama…Mi imamo određene kontakte, ali trebalo bi to da bude sistematično i te ljude treba pozivati da ovde drže predavanja, da učestvuju u edukaciji. Mi kao fakultet poštujemo svoje stare profesore i veličine koje su ili studirale na našem fakultetu i delimično učestvovali u izgradnji nauke u toj bivšoj državi, i u Srbiji, naravno.
Profesorka Smiljka Mučibabić je bila đak Siniše Stankovića koji je osnivač ekologije Srbije, naš profesor. Rođena je u Mostaru, ovde je studirala, i gotovo ceo svoj vek je provela u BiH, osnivajući fakultete, ne samo biologiuju nego i prirodne fakultete širom BiH…
Čak i u ratno vreme, u tim teškim danima ostala je u Sarajevu…
Promocija knjige o profesorki Mučibabić održana je u Domu vojske, a prisustvovao je rektor Univerziteta u Sarajevu, gosti iz Akademije nauka, tu su bili naši akademici, neše kolege i to je zaista bio lep događaj. Na taj način je nastavila da radi ono što je oduvek radila, a to je povezivanje naših ljudi, što je nastavila da radi i posle svoje smrti.
Promocija je, osim u Beogradu, održana i u Sarajevu pre dve godine. Ona je bila prvi dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu. Pedesetogodišnjica postojanja fakulteta je bila posvećena Smilji Mučibabić. Tu su bili rektori skoro svih državnih univerziteta iz BiH, njeni đaci, studenti…
Kako vratiti naše stručnjake u zemlju?
Mislim da je vredno pokušati. Mislim da je ulaganjem u naučnu, stručnu infrastrukturu ovde, pre svega u fakultete, naučne institute moguće da se jedan deo njih vrati“, rekao je prof. dr Željko Tomanović, dekan Biološkog fakulteta u Beogradu.
