Svečanom dobrodošlicom nekoliko stotina okupljenih Srba dočekalo je bračni par Karađorđević ispred hrama Sveti arhiđakon Stefan u melburnskom naselju Kizboro. Kraljevski par prisustvovao je večernjoj službi, u hramu ispunjenom mnoštvom vernika, koji su došli i da vide naslednika srpske kraljevske krune. Tu je zatim održana i dobrotvorna večera, kao pomoć Humanitarnom fondu „Lifeline“, čiji je osnivač princeza Katarina.
Među mnogobrojnim zvanicama dobrotvornoj večeri prisustvovali su i Ričard Vajn (Wynne)) sa suprugom Svetlanom (kao predstavnik premijera Viktorije Stiva Braksa), Marija Sempej (Sampey)) gradonačelnica Dandenonga, DŽordž Lekakis, predsednik Multikulturne komisije Viktorije, Dejl Vilson (Wilson)) predstavnik državnog ministra za multikulturne poslove, te predstavnici Monarhističke lige Australije. Na večeri su bili i predstavnici crkveno-školskih opština i srpskih organizacija.
„Simbol srpskog naroda“
– Vi ste simbol istorijskog kontinuiteta i postojanja srpskog naroda, državnosti i samim tim srpske tradicije i kulture, srpskog bića i duha – kazao je između ostalog ambasador Milivoje Glišić, podsećajući na istorijske zasluge dinastije Karađorđević.
Predstavljajući Humanitarni fond „Lifeline“, u veoma emotivnom obraćanju, koje je kod mnogih prisutnih izazvalo suze u očima, princeza Katarina apelovala je na iseljenike širom sveta da pomognu. Ona i njen suprug, kazala je, nastoje da pomognu bolnice, nezbrinutu decu, izbegličke kampove i sve naše ljude kojima je pomoć potrebna. Pozvala je okupljene da pomognu osnivanje fondacije i u Australiji.
– Ova večera je dokaz šta jedinstvo ljudi može da učini. Kao majka, žena, kao neko ko brine bez obzira na religiju, osećam se odgovornom da moramo da damo sebe svojoj naciji koja pati. Nacija kao što je naša, čiji ljudi žive širom sveta, treba da zna da njeni ljudi brinu i da nisu zaboravili svoju otadžbinu. Živimo u zemlji koja ima najveći procenat mortaliteta u Evropi. Deca se rađaju neuhranjena i pre vremena. Nemamo dovoljno inkubatora da bismo im svima pružili život. Moramo da odlučujemo koja beba treba, a koja ne treba da živi. To ne sme da se dešava u srcu Evrope. Deca su naša budućnost i mi smo dužni da im pružimo priliku za život. Želimo da znaju da brinemo – naglasila je, i sama u suzama, princeza Katarina Karađorđević.
Podrška monarhiji
Brajan Stertern Dil pozdravio je Karađorđeviće u ime Monarhističke lige Viktorije, kako je rekao, organizacije osnovane pre 60 godina sa ciljem da lobira kako bi se vratili na presto monarsi proterani sa Balkana i drugih ustavnih monarhija.
– Možete da zamislite koliko smo bili obradovani vešću da vam je vraćeno državljanstvo i pravo da živite u Belom dvoru u Beogradu – kazao je on.
Episkop australijsko-novozelandski Milutin izrazio je svoju zahvalnost njihovim kraljevskim visočanstvima na istorijskoj poseti Australiji i srpskim iseljenicima, uz veru da će njihova poseta doprineti slozi i solidarnosti srpskog naroda.
– Srpski patrijarh je, dolaskom ovde, učvrstio veru u nama i pokazao nam put kojim da idemo, a ovde je sa nama kraljevska porodica koja će nam sigurno kazati kako treba da gajimo srpsko jedinstvo, slogu i zdrav nacionalizam u sebi i prenosimo ga sa kolena na koleno – kazao je episkop. On je pozvao okupljene da pomognu humanitarni fond princeze Katarine.
– Neka žive srpski kralj i srpska kraljica, na mnogaja ljeta – zaključio je vladika, a njegove reči popraćene su snažnim aplauzom u crkvenoj sali.
Briga o najmlađima
– Tokom božićnih praznika dolaze nam u posetu deca bez roditelja, dajemo im poklone, a oni ih vraćaju. Misle da im dajemo da ih samo pogledaju. To su naša deca koja, iako su mala, imaju srpski ponos. Posetila sam jednom sobu deteta bez roditelja, ispod jastuka imalo je čokoladu koju sam mu dala. Rekla sam mu da sam mu je dala pre nekoliko meseci. Odgovorilo je: „Dali ste mi je, to je bio moj najlepši dan u životu“. To je ono što nam daje snagu da izdržimo. Zbog toga sam zahvalna svom suprugu, zbog mogućnosti koju mi je pružio da pomažemo naciju koju imamo. Dajmo im do znanja da ih volimo i brinemo o njima – poručila je princeza.
Prestolonaslednik Aleksandar izrazio je zahvalnost Australiji koja je postala novi topli dom mnogim Srbima, a njih je pozvao da budu i ostanu dobri Australijanci.
– Put do Australije je bio dug, ali dobrodošlica koju ste nam priredili, više je nego dovoljna da se osećamo kao kod svoje kuće, među svojim najbližim. Mi smo svi isti narod, bilo gde da se nalazimo u Kanadi, Srbiji ili Australiji. Dišemo jednom dušom i onda kada se možda ne slažemo jedni sa drugima. Imamo iste strahove i namere. Svi mi, gde god bili, nosimo svoju dušu u srcu – kazao je između ostalog princ Aleksandar u obraćanju koje su mnogi prisutni u sali dočekali na nogama.
Zasluge vojnih veterana
Ričard Vajn podsetio je na prošlogodišnju posetu patrijarha Pavla:
– To je bila nesvakidašnja prilika za nas. Bili smo u prisustvu skromnog i svetog čoveka – kazao je on i zatim pohvalio članove srpske zajednice u Australiji, jer se ona uklopila u novu domovinu, istovremeno poštujući i negujući svoj jezik i tradicionalne vrednosti.
– Samo nekolicina članova srpske zajednice došla je u Viktoriju 1939. godine, a danas ovde živi oko 30.000 stanovnika koji navode da imaju srpsko poreklo, a 16.000 njih govori srpski jezik kod svojih kuća.
On je ovom prilikom podsetio i na zasluge srpskih vojnih veterana, koji su se od 1949. godine priključili obeležavanju ANZAK dana.
Posle prikazivanja filma o humanitarnom radu princeze Katarine, koji pokazuje stanje u bolnicama u Srbiji, gradonačelnica Sempej je izjavila da bi volela da pomogne osnivanje kancelarije Humanitarnog fonda „Lajflajn“ u Australiji, pod pokroviteljstvom princeze Katarine. Među poklonima gostima u ime opštine Dandenong, bio je i bumerang, simbol poziva za ponovnu posetu.
Prisutni u sali priložili su iste večeri oko 7.000 dolara u fond princeze Katarine, a CŠO „Sveti arhiđakon Stefan“ dodatnih 1.000 dolara.
Bračni par Karađorđević proveo je četvrtak u Kanberi, gde su bili gosti u Federalnom parlamentu, a posetili su i Ambasadu Srbije i Crne Gore i manastir Sveti Sava – Novi Kalenić.
