DRAMA ROBERTA JOVIčIćA (38) PROTERANOG IZ AUSTRALIJE
PROGNANIK BEZ DRŽAVE
• Robert je rođen u Francuskoj i do prošle godine živeo je u Australiji, odakle je deportovan u Srbiju gde nikada nije bio i čije državljanstvo nema
Robert Jovičić (38), koji je iz Australije deportovan u Srbiju u junu prošle godine, a koji nema državljanstvo nijedne države, spavao je tri dana ispred australijske ambasade u Beogradu, protestujući zbog proterivanja.
– Rođen sam u Parizu, odakle sam sa roditeljima otišao u Australiju sa dve godine. Otac Stamenko rođen je u selu Gornji Dubalj, a majka u Velikoj Plani. Moj brat Dragan i sestra Suzana su rođeni u Srbiji, ali svi danas imaju australijsko državljanstvo. Jedino ga ja nemam, već samo dozvolu za boravak i rad – kaže Jovičić.
NJegova drama počela je 2001. godine, kad je osuđen na dve godine zatvora zbog tuče u kojoj je učestvovao sa bratom.
– Proces se otegao dve godine. A onda su me pozvali u policijsku upravu za imigrante i rekli mi da je moja radna i boravišna dozvola suspendovana, pa mi preti deportacija. Ponovo sam završio na sudu, a zatim i u zatvoru jer sam priznao provale koje mi se stavljaju na teret – kaže Robert Jovičić.
Nakon zatvorskih dana, Robert je prebačen u deportacioni centar u kojem je bio do 18. juna prošle godine, kad je doznao da se sud raspituje da li da ga deportuje u Francusku u kojoj je rođen, ili u Srbiju iz koje je poreklom.
– Dva šerifa su došla po mene i saopštila mi da me Francuska neće, rekli su da se spakujem jer me prebacuju u Srbiju. Bilo mi je dosta zatvora i prosto sam želeo da odem negde – priča Jovičić.
Umreću na svojoj zemlji
Glavni Robertov problem je što nema zdravstveno osiguranje.
– Imam teško oboljenje kičme i pijem lekove („trodone“) koji se u Srbiji smatraju narkoticima i daju se samo uz recept lekara. Službenici ambasade su me vodili na preglede i obezbedili mi nešto lekova, ali to nije dovoljno i preti mi mogućnost da ostanem invalid. Ako me ne vrate kući doći ću ovde ispred ambasade, koja je deo moje zemlje, i tu ću umreti. Bolest uzima maha i neću da skončam u tuđoj zemlji – kaže Robert.
Usledio je put preko Kuala Lumpura i Rima do Beograda. Prema rečima Jovičića, koji pre toga nije nigde putovao, pa i nije imao pasoš Australije, policajci su uporno odbijali da mu pokažu sa kakvim ga dokumentima deportuju u Srbiju.
– Tek kad smo stigli na beogradski aerodrom, dvojica federalnih šerifa koji su me pratili su mi uručili tri koverte. U prvoj je bilo 1.500 dolara za troškove, u drugoj presuda po kojoj sam deportovan, a u trećoj nekakav mali dokument, nalik ličnoj karti u Srbiji. U njoj je bila moja slika i nekakav pečat sličan vizi. Šerifi su se okrenuli i otišli, a da mi nikada nisu dali pasoš. Pogranična policija na aerodromu me je samo propustila – navodi Jovičić.
Na aerodromu je upoznao taksistu koji mu je pomogao da pronađe hotel „Moskva“ u kojem se prvo smestio.
– Dogovorili smo se da me sutra odveze u ambasadu i policiju kako bih im objasnio da sam deportovan bez pasoša. Ali, službenici moje ambasade nisu želeli da mi izdaju pasoš. Ipak, pomogli su mi da se smestim u hotel „Rojal“ i dali mi nešto novca – seća se Robert.
Prema Jovičićevim rečima, srpska policija mu je saopštila da pre ima pravo na francusko ili australijsko državljanstvo, ali ne i na državljanstvo Srbije.
– Do sad sam živeo od para koje mi porodica šalje, ali više nemam nerava i hoću da se vratim kući, svojoj ženi i ćerki – dodaje Jovičić.
BOLESTAN I SAM
PRIčA O JOVIčIćU U ŽIŽI AUSTRALIJSKIH MEDIJA
Potresna priča Roberta Jovičića, nekadašnjeg stanovnika Melburna, našla se u udarnim terminima australijskih TV stanica. Predstavnik opozicije Toni Burk kritikovao je vladu, smatrajući da je Jovičić proteran u zemlju u kojoj nikada nije boravio, te da je vlada preduzela neodgovarajuću kaznenu meru. Jovičićeva porodica apelovala je na federalnu vladu da dozvoli njegov povratak kući, u Australiju.
– On uopšte ne izgleda dobro – izjavila je Robertova sestra Suzana Jovičić za australijske medije i kaže da ga je poslednji put videla pre 18 meseci. Ona napominje da Robert pati od više fizičkih i mentalnih problema, nakon višegodišnje zavisnosti od droge. Kaže da je uplašena i da nije sigurna koliko će dugo moći sam da opstane.
– Ponekad imam utisak da je izgubio razum, jer ne prihvata mesto gde se nalazi. On ne oseća da tamo pripada – kazala je Suzana.
Ona je o teškom stanju u kome joj se nalazi brat saznala od ambasadora Australije u SCG DŽona Olivera. Rečeno joj je da mu je ambasada organizovala tri prenoćišta u hotelu, kao i medicinski pregled. U mejl poruci, ambasador Oliver je između ostalog napisao: „Robert se približava situaciji u kojoj, bojim se, neće imati sredstava za život. Robertu je potrebna pomoć prijatelja i porodice iz Australije ili Srbije.“
Prema Suzaninom mišljenju, vlada Australije je znala da je njihov otac, koji sada živi u Srbiji, razdvojen od svoje dece i da Robert nema sredstava za život. Ona smatra da bi porodica mogla lakše da mu pomogne ukoliko bi se on vratio u Australiju.
Predstavnik federalne vlade iz Kanbere, međutim, odbija mogućnost da on bude vraćen u Australiju. On je u izjavi za AAP naveo da je Jovičiću ponuđena pomoć, privremeni smeštaj i medicinski pregled, ali i da „Jovičić nema prava na konzularnu pomoć jer on nije državljanin Australije ili osoba sa stalnim boravkom“.
Mišela Bajers, poznati australijski advokat koji se bavi useljeničkim poslovima, smatra da je nadležno ministarstvo ignorisalo pravo na boravak Jovičića u Australiji pre nego što je deportovan.
– Zakon navodi da ukoliko postanete sastavni deo australijskog društva smatrate se imigrantom, pa vi više niste osoba bez državljanstva, već se tretirate kao svaki drugi građanin Australije – kaže Bajers.
Poništena viza
U dopisu Ministarstva za useljeničke poslove poslatog medijima u Australiji navodi se da Jovičić poseduje obimni kriminalni dosije zbog čega je tadašnji ministar za useljeničke poslove Filip Radok iskoristio svoje diskreciono pravo da mu poništi vizu prema Zakonu o useljeničkim pitanjima.
E. V. u saradnji sa ABC TV
