Srbija zemlja šansi

Kada je pre 23 godine stigao u čikago, stomatolog Željko Atlagić znao je da dolazi u zemlju koja pruža šansu, uprkos teškoćama s kojima se svaki emigrant susreće. Ovih dana, po povratku iz Srbije u kojoj je svojim kolegama sa Dečije stomatološke klinike u Beogradu poklonio materijal i instrumente u vrednosti od 10.000 dolara, uspešni čikaški biznismen i stomatolog veruje da šansu svojim građanima može dati i naša Srbija.

Porodični biznis

Dr Atlagić ne brine za budućnost svoje kompanije, jer je njegova kćerka Dana jedan od najboljih studenata treće godine stomatologije na Univerzitetu države Ilinois, spremna da u ovim ordinacijama primeni najnovija dostignuća, uz puno pažnje prema pacijentima i dragoceno iskustvo porodičnog biznisa.

– Ne sumnjam u to, zato i radim ovo što radim, verujući da će dobra ideja, praktičan savet, iskustvo iz sveta Srbiji moći da pomogne da se uspravi i krene ka uspehu. Nedavno sam organizovao seminar za stomatologe, u saradnji sa svojim poslovnim partnerima, američkom kompanijom „Bisco“, koja je voljna da poslovnu saradnju sa Srbijom započne na najkvalitetnijem nivou. Za početak to može biti saradnja sa stručnjacima, naši mladi studenti i stomatolozi mogu dolaziti u čikago na usavršavanje, a ja ću se svesrdno truditi da pomognem – kaže dr Atlagić, čovek koji je na vreme shvatio da je i stomatologija u privatnoj praksi izložena poslovnim izazovima, pa njegove dve savremeno opremljene ordinacije u čikagu posluju kao uspešna kompanija.

Umemo kad hoćemo

Beogradski đak, nekadašnji mladić sa Voždovca, a građanin sveta, uspeo je da u sebi spoji najbolje od beogradske kaldrme, školovanja na fakultetu i važnih američkih iskustava.
– Interesantno je da su mi, kada sam ovoga puta kretao za Beograd, neki ljudi iz ovdašnjeg biznisa rekli da ću biti iznenađen Srbijom i da će mi sunarodnici zatvoriti vrata pred nosom. Ali, srećom, to se nije desilo jer sam otišao u Beograd ne da bih nekome solio pamet, već da jednostavno prenesem ovdašnje iskustvo u kome je najvažnija uređenost sistema, kvalitet rada i stručnost. I to moje kolege znaju. U Srbiji i dalje ima mnogo dobrih stručnjaka, naročito naših lekara i stomatologa. Dakle, i dalje postoje fantastični pojedinci, ali naš prosek je loš, naš sistem je loš i na tome treba ozbiljno raditi. Naravno da je Srbiji neophodan mnogo viši opšti standard stomatološke zaštite, mora se mnogo raditi na preventivi, na negovanju i higijeni zuba, jer naši ljudi skoro da i nemaju tu neophodnu stomatološku kulturu. I posle svega što ih je u poslednjim decenijama snašlo, to nije ni čudno. Ali, mora se početi s radom, sa obrazovanjem mladih naraštaja, sa davanjem uputstava jer bolesti zuba kasnije mogu biti ozbiljni uzročnici nekih ozbiljnijih oboljenja. Jasno je meni da u nekom gradu u unutrašnjosti možda postoji samo jedan rendgenski aparat za snimanje zuba, ovde se to odavno radi digitalnom tehnikom. Međutim, siguran sam da će privatna inicijativa i u Srbiji umnogome promeniti stanje, kreativnost ljudi mora doći do izražaja. U pravnoj državi ljudima mora biti dozvoljeno da slobodno rade. Tada će se dramatično promeniti i nivo stomatološke zaštite. Valjda je svima jasno da mi umemo kada hoćemo, zato i ja čekam tu šansu za Srbiji.

Preuređivanje

– Srbija nam je danas kao ruinirana kućica na razmeđi puteva, ali kao što je i svuda u svetu s nekretninama najvažnija lokacija, tako je i s tom našom kućicom za koju su mnogi zainteresovani. Zato je naša misija i obaveza svih nas da tu kućicu preuredimo, zajednički napravimo složno domaćinstvo i tako je odbranimo od napada – kaže dr Željko Atlagić.

Trnovit put do uspeha

Nije bilo jednostavno svršenom studentu stomatologije da se 1982. godine nađe u čikagu, pred odlukom da nastavi školovanje i usavršvanje, zarađujući za život svoje porodice kao vozač kamiona. Ipak, verovao je u sebe, svoje znanje i svoju veliku radoznalost, svestan da može napraviti pomak i učiniti stvari drugačijima.
– Nisam bio impresioniran mnogim stvarima koje sam video po dolasku u čikago jer ovde ima ekstrema i jedne i druge vrste. Ali, rešio sam da uložim trud i volju i posvetim se profesiji u kojoj mogu da dam najbolje od sebe, uz veliku želju da pobegnem iz geta. Ja mogu to mogu nazvati i enklavom, nekako smo zatvoreni u te svoje male, teskobne sredine, a nema potrebe da živimo na taj način, već se moramo mešati sa onima koji znaju bolje i više od nas.

Vera u saradnju

– Danas su moje ordinacije savremeno opremljene, zanimljivo je i da sam ih ja sam dizajnirao, prateći do detalja potrebe stomatologa, ali i znajući kakve su potrebe pacijenta. Odlično poznajem ovu industriju, a uz pomoć mojih prijatelja, dizajnera Filipa Sotirovića i arhitekte Radula Tepavčevića prilagodili smo ga i dali mu humanu crtu. Moram da kažem da sam i u Srbiji video fantastično opremljene privatne klinike, ali mislim da to još ne funkcioniše punom snagom i ne daje kompletnu uslugu koja je pacijentima neophodna. Zato verujem da ćemo sarađivati, da ćemo uspešno razmenjivati iskustva, na obostrano zadovoljstvo – kaže dr Atlagić.