Milutin D. Simić, rođen u Lazarevcu, završio je Filozofski fakultet (Odsek za jugoslovensku književnost) i počeo karijeru kao profesor srpskog jezika u Aranđelovcu gde se priprema za polaganje prijemnog ispita za Ministarstvo inostranih poslova. Ubrzo je bio primljen i odlazi u Ženevu na mesto konzula. Po povratku radi u kabinetu predsednika Tita kao savetnik za spoljna pitanja u svojstvu opunomoćenog ministra. Zatim odlazi u Strazbur po postavljenju za generalnog konzula.
Srpski zarobljenici izgradili hram od ambalaže Crvenog krsta u Strazburu
Simić je poznat po svojim konzulskim angažovanjima u Ženevi i Strazburu. Njegova raznorodna interesovanja i iskrena briga za kulturno nasleđe navela ga je da u Strazburu napiše knjigu o hramu Svetog Save kojeg su u ovom gradu napravili zarobljeni srpski oficiri u strazburškoj tvrđavi tokom Drugog svetskog rata i to pomoću ambalaže koju su dobijali od Crvenog krsta. Lokalne vlasti su planirale da ovaj podvižnički hram naših zarobljenika unište, i prostorije prenamene, ali je upornim angažovanjem gospodina Simića dobijeno obećanje a zatim i odluka francuskih vlasti da će crkvu konzervirati.
Nikola Tesla spašava Edisonov obraz u Strazburu
Milutin se zatim angažuje istraživanju do tada malo poznatog, dvogodišnjeg boravka Nikole Tesle u Francuskoj, a posebno u Strazburu, u kome zaseda i Parlamentarna skupština Evrope, jednom od simbola evropskog jedinstva i EU. Simić je uspeo da prikupi i obradi bogatu građu, obilazeći mnoge francuske arhive, biblioteke i institucije, kao i da pronađe podatke o sve tri adrese na kojima je živeo Nikola Tesla dok je boravio u ovom gradu. Takođe, uspeo je da utvrdi greške u dosadašnjim istorijskim izvorima i da devedestih godina obavesti srpsku javnost o svojim aktivnostima, što je 2002. godine navelo Muzej Nikole Tesle da, u saradnji sa drugim institucijama, povodom svoje pedesetogodišnjice, objavi Dnevnik iz Strazbura radne beleške Nikole Tesle iz ovog grada.
Te, 1883. godine trebalo je da se u Strazburu, koji je više puta prelazio iz nemačkih u francuske ruke, dogodi čudo: pokrenuta je nova Edisonova elektrana, izgrađena na železničkoj stanici, namenjena napajanju osvetljenja u tom važnom objektu. Svečanom puštanju u rad elektrane došao je da prisustvuje lično nemački car Viljem Drugi sa svojom svitom. Zauzeli su svoja mesta, svečanost je počela, elektrana je puštena u pogon. Umesto da novo zdanje zablešti u svetlosti slavnih Edisonovih sijalica koje su već pet godina bile u prodaji, zbog pogrešnih instalacija izbio je kratak spoj i došlo je do eksplozije u kojoj se veliki zid stropoštao pred očima silnih zvanica. Pukom srećom niko nije povređen i car se izvukao samo prekrivren prašinom i ljut kako samo car to može biti. Nije bilo lako Edisonu da povrati poverenje, a u misiju popravke ove elektrane poslao je nikog drugog do – našeg Nikolu Teslu, upravo te 1883. godine. Uslovi rada u Strazburu po Teslu su bili veoma teški, pre svega zbog rigoroznih kontrola nemačkih vlasti posle havarije, zbog stalnog insistiranja Teslinih šefova da štedi što više može a pri tom, za njegove genijalne revolucionarne ideje nije nailazio na razumevanje. Danas se na zgradi Strazburške elektrane na fasadi pročelja, kao i na fasadi u atrijumu, nalazi spomen tabla posvećena Tesli.
Sa Titom u svetu
Posle više decenija diplomatske službe, Milutin Simić postao je član Titovog kabineta i blizak saradnik jugoslovenskog predsednika. Sa njim je dočekivao ugledne međunarodne goste, kraljeve, predsednike, šefove vlada, ministre, ali je sa Titom i putovao po svetu, obilazeći Evropu, Aziju, Afriku i Južnu Ameriku.
Adligatu je poklonjeno sedam albuma sa eksklizivnim fotografijama od kojih su mnoge do sada bile nepoznate javnosti. Tu se može videti Brežnjev u Dobanovcima, norvaški kralj Olav V i danski kraljevski par u Karađorđevu, Čaušesku u Dubrovniku, Kastro i Idi Amin na Brionima, Tito u beloruskim fabrikama, u Meksiku, Panami, Kambodži, Koreji, Grčkoj, u svakoj zemlji sa najvišim državnim vrhom….
Svakako najzanimljiviji je skoro ceo album fotografija iz Titove posete Kini kada ga je u najmnogoljudnijoj državi sveta dočeo lično Mao Ce Tung. Povodom ovih fotografija dogovorena je saradnja sa Institutom Konfucije u Beogradu i njihovo objavljivanje i analiza u Almanahu instituta.
Supruga Nadežda Simić kaže:
„Moj Milutin i ja smo putovali puno po svetu. Sinovi Vladimir i Igor su nam se rodili u Tunisu, gde je Milutin obavljao posao savetnika za štampu pri jugoslovenskoj ambasadi. Za vreme svog života Milutin je imao puno interesovanja. Ostavio je za sobom veliku kolekciju maraka sa kojom je učestvovao na nekoliko filatelističkih izložbi u zemlji i inostranstvu. Budući da je životno bio vezan za Aranđelovac, sakuplja značajnu kolekciju etiketa kiselih voda iz naše zemlje, Fracunske i drugih zemalja, koju ću takođe donirati Adligatu.
Kao član odbora KUD-a Abrašević napisao je posleratnu istoriju ovog društva. Milutin je imao ogromno poštovanje i ljubav prema knjizi pa je za života prikupio dve velike bibilioteke. Iz kuće u Aranđelovcu biblioteka je otišla gradskoj biblioteci tog grada. Gde god da je živeo, Beograd Ženeva, Tunis, Strazbur, učestvuje u svim kulturnim zbivanjima tih gradova. Skoro nikada se kući nije vraćao bez knjige u ruci!
Na kraju moram da kažem da je Milutin pre svega bio dobar otac i suprug koji je sve životne probleme rešavao razgovorom i snagom argumenata. Ubeđena sam da bi bio srećan i da bi se složio sa mojom odlukom da ova naša beogradska biblioteka i arhiva odu na pravo mesto – u Muzej knjige.“
Zahvalnost – Stevanki Češljarov
Ova vredna zbirka izuzetnih izdanja i važnih dokumenata stigla je u Adligat zahvaljujući svesrdnom, iskrenom i upornom angažovanju savetnice Adligata, Stevanke Češljarov, novinarke RTS-a u penziji.
Gospođa Češljarov je dugogodišnja prijateljica Nadežde Simić i ona joj je, u više navratala, predstavila rad Adligata. Kako gospođa Simić nije mogla sama da pripremi sve materijale koje je želela da pokloni, pozvala je prijateljicu koja joj je savetovala šta da radi sa knjigama, da joj u pakovanju knjiga pomogne. Iako se plaši visine otkako je, pre dosta godina, pala sa jednih merdevina i povredila glavu, Stevanka Češljarov je, zbog Adligata, odlučila da se hrabro suprostavi svom strahu i pomogne drugarici da iz visokih ormana spuste vredne materijale kako bi ih darovali Udruženju.
