Mladi Saša Tadić ima pasoš Srbije i Crne Gore. Ništa neobično, čak ni što je sa roditeljima otišao u Nemačku maltene iz pelena, sa svoje tri godine. Od odlaska u inostranstvo 25-godišnji Saša je samo jednom, pre deceniju i po, bio u rodnom Smederevu.
Prvi put je na duže došao je početkom ove godine da odsluži civilni vojni rok u otadžbini, ne zbog toga što je to lakši način, već zato što je ubeđeni pacifista. Pošto je u Nemačkoj pri kraju školovanja za menadžera u hotelijerstvu, a ima i praktičnog iskustva i kao konobar u jednom hotelu kod Kelna, to mu vojni rok u Srbiji teče u smederevskom restoranu „Perper“.
Ono što nije uobičajeno jeste da se Saša sada, pri kraju služenja vojnog roka, lomi da li da ostane u Srbiji kao konobar ili da u Nemačkoj nastavi život kao hotelijerski menadžer. Zapravo, sve zavisi od toga da li će pretegnuti želja da ostane u Smederevu.
– Meni se ovde toliko sviđa da ću verovatno i ostati. Dopada mi se opuštenost naših ljudi, otvorenost, prisnost.
Bliži se kraj Sašinom služenju vojnog roka. Moraće brzo da se odluči između Nemačke i Srbije. Kako sada stvari stoje – Srbija vodi.
Nije sve u novcu
– U inostranstvu, nesporno, ljudi imaju više novca, ali ovde je više života u ljudima – filozofski kaže Saša. – Sviđa mi se što u Srbiji mogu jednostavno da odem u posetu kod prijatelja, da iznenada pokucam na vrata, dok se u Nemačkoj moram najpre da se najavim i da planiramo susret.
