Nakon što je pročitao „Majn Kampf“, Džordž Linkoln Rokvel osetio je prvi ukus „arijanizma“ i inspirisan firerovim rečima odlučio da osnuje Američku nacističku partiju.
Dok je zemlja u kojoj je živeo tonula u sve veću rasističku tenziju za vreme Pokreta za građanska prava, Rokvel je postao glavni akter u borbi protiv desegregacije i prava Afroamerikanaca, piše Allday.com.
Uprkos popularnom verovanju, Rokvelovo interesovanje za nacizam bilo je poprilično konfuzno. On, zapravo, nije odgovarao profilu: bio je ratni veteran koji se borio protiv nacista, a kasnije je služio i u Korejskom ratu.
Tokom 1940-ih godina Rokvel je služio u mornarici i živeo sa svojom porodicom u blizini baze u San Dijegu. Međutim, sve se promenilo kad je prognan iz vojske i prebačen u drugu mornaričku bazu na Islandu, a njegovim najbližima nije bilo dozvoljeno da krenu sa njim.
Nakon godinu dana razdvojenosti, njegova supruga je podnela zahtev za razvod braka, a Rokvel se opet potom oženio jednom Islanđankom, Torom Halgrimsdotir. Njih dvoje su se brzo upustili u bračne vode, a svoj medeni mesec su proveli u Nemačkoj, gde je Rokvel i nabavio svoj primerak Hitlerove knjige.
Probuđene rasisitičke ideje
„Majn kampf“ je kod njega probudio očigledno prikrivena verovanja, a on je postao glasan o svom preziru prema ljudima različitih rasa i prema komunizmu.
Ubrzo je počeo da propoveda o opasnostima i zamkama komunizma, a što je za njega bilo najvažnije, postao je veliki zagovornik ideologije o „beloj snazi“. Rokvel je na kraju, otpušten iz vojske zbog svojih rasističkih ispada i ideja.
Širenje mržnje
Kad se Rokvel vratio u Sjedinjene države, skrasio se u Vašingtonu, odakle je pokrenuo svoje proteste u blizini Kapitola. Njegova verovanja su se polako usmerila ka radikalnom desnom krilu, a Rokvel je postao sveprisutan u protestima i oko Bele kuće.
Kako je u medijima bio pravi tračak senzacionalizma, uskoro je počeo da okuplja sledbenike. Do 1958. godine, pristalice njegove misli su mu na poklon poslale zastavu sa svastikom, dugačku nekoliko metara, koju je okačio u svom domu, napravivši Hitlerovo svetilište.
Osnivanje stranke
U proleće 1959. godine Rokvel je zvanično osnovao Svetsku uniju slobodnih nacional socijalista ili kasnije preimenovanu Američku nacističku partiju.
Sedište stranke je bilo u Arlingtonu u Virdžiniji, a članovi su svoje rasističke i radikalne stavove izražavali javno i to veoma glasno, kako bi njihova reč stigla do svih.
Miting mržnje
Rokvel je u proleće 1960. godine organizovao miting kako bi privukao još više medija, ali i sledbenika, koji su bili njegova glavna snaga.
Na skupu je održao govor, dug čak dva sata u kom je podržavao Kjus Kjus klan i verovanje da su Jevreji izdajnici.
Sledeći put je Rokvel podneo zahtev za miting u Njujorku, međutim gradonačelnik Robert Vagner ga je odbio zbog njegovih rasističkih i nasilnih poruka.
Rokvel je pokušao da uloži žalbu na sudu, a tokom postupka, u znak protesta su se ispred okupili jevrejski ratni veterani i ljudi koji su preživeli holokaust. Za vreme jednog Rokvelovog intervjua ispred sudnice, demonstranti su ga napali zbog antisemitskih izjava.
Jevreji nisu bili jedina meta Američke nacističke partije. Rokvel i njegovi sledbenici su bili protiv bilo kakvog oblika desegregacije. On je čak pokušao i da se nekoliko puta veoma oštro suprotstavi vođi Pokreta za građanska prava.
1961. godine, okupio je nekoliko ljudi koji su na ruke navukli trake sa svastikama i krenuli u vožnju tzv. „Autobusom mržnje“. Autobus je bio ispisan rasističkim parolama i nacističkom svastikom, i tako opremljen je krenuo u turneju po zemlji šireći svoju ideologiju mržnje.
Izazivanje Martina Lutera Kinga
Samo godinu dana nakon što je Martin Luter dobio Nobelovu nagradu, Rokvel se suočio sa liderom i izazvao ga na debatu. Luter je pristao na javnu debatu, međutim do nje nije došlo jer su ga napale pristalice druge partije koja je takođe podržavala ideju o beloj supremaciji.
Rokvelova smrt
Rokvel je umro, ni manje ni više nego od ruke pristalice svoje partije 1967. godine.
Jedno jutro, dok je išao u perionicu u Arlingtonu, Džon Patler je ispalio u njega dva hica, ranivši ga u glavu i grudi, nakon čega je vođa partije ubrzo preminuo na pločniku ispred perionice.
Ubica, Patler, je bio karikaturista za partijske časopise i propagandne materijale. Nakon što je ubio Rokvela, on se sakrio na krovu obližnjeg tržnog centra. Policija ga je nakon kratke potere pronašla i uhapsila.
Patler je izjavio da nije kriv za ubistvo, ali ga je porota proglasila krivim i osuđen je na 20 godina zatvora. Motiv ubistva je postao tema debata u Arlingtonu, ali s obzirom na Patlerovu kriminanu prošlost pre pridruživanja partiji, svima je bilo jasno da motiv i ne mora da bude kristalno jasan. Još kao mladić Patler je ubio svog prijatelja iz detinjstva i bio je član jedne bande.
Bez obzira na sve, on je tvrdio da je nevin tokom celog svog boravka u zatvoru, a pušten je na slobodu 1983. godine.
I nakon Rokvela, Rokvel
I nakon Rokvelove smrti, njegove misli su nastavile da utiču na članove Američke nacističke partije, a mesto Rokvelove smrti je bilo obeleženo belom svastikom.
Na kraju se partija preselila u Viskonsin i preimenovana je u „Novi poredak“.
