Kao i mnogi, negde šezdesetih godina prošlog veka u svet se otisnuo tada mladi milanovački bračni par Vera i Dobrica Todorović. Život ih je odveo u Pariz gde je Dobrica brzo stekao ugled dobrog mašinbravara, a život im se ulepšao rođenjem sina Aleksandra, koje su roditelji zbog bitke za boljim životom doveli u selo kod bake Leposave i dede Milosava. I tako sve dok 1990. kada je i Aleksandar je rešio da napusti LJutovnicu i zakorači u grad svetlosti.
– Dolazak u Pariz nije bio pompezan, ali u dubini svoje balkanske duše osećao sam da sam na pravom mestu i da mogu mnogo više od onog šta mi se tada nudilo: gradilišta, restorani, radionice za konfekciju… Ali nisam ništa odbio, iskoristio sam to vreme da ovladam francuskim jezikom. Kada sam osetio da sam spreman za fakultet, to sam saopštio i roditeljima. Iskreno, u početku se otac Dobrica protivio mojoj odluci, ali presudna je bila majčina podrška. Upisao sam i završio prava i političke nauke na Sorboni, ali nešto iz mene je opet govorilo da mogu još više. Odlučio sam se za međunarodno evropsko pravo na Univerzitetu u Lionu i sada sam u fazi pripreme doktorske disertacije na temu „Evropska pomoć za film“. Nadam se da ću već početkom sledeće godine doktorirati i time zadovoljiti ono što je dugo tinjalo u grudima jednog balkanskog dečaka.
Najbolji ambasadori
– Ima li boljih ambasadora našeg slikarstva nego što su LJuba Popović, Miloš Šobajić, Dado đurić, Miloš Todorović, Vlada Romčević i drugi koji spadaju u sam vrh slikarske elite Pariza. Sa njima, ali i sa drugima iz Srbije, napravićemo još jedan korak ka razbijanju anateme koja je nepravedno bačena na srpski narod – zaključuje sagovornik „Vesti“.
No, upredo sa naporima da stekne akademske titule, 33-godišnji Aleksandar je intenzivno razmišljao i o načinu približavanja srpske kulture evropskoj, pre svega, francuskoj publici.
– Iako u Parizu radi dosta naših umetnika, pre svega slikara i ljudi iz sveta mode, ali i u drugim oblastima, imidž Srbije poslednjih godina je sveden na nivo varvarskog naroda. To me kao čoveka i Srbina veoma boli i hteo sam da razbijem tu famu o nama. Napravio sam program prezentacije našeg filma, slikarstva i muzike, realizaciju ideje sam započeo Festivalom naše kinomatografije, održanom u junu, a uspeh ove manifestacije ulio mi je nadu da je kultura pravi način za razbijanje nametnutog mišljenja o Srbima. Na redu je predstavljanje srpskog slikarstva, a zatim i muzike.
Očigledno da mladom Milanovčaninu, predstavniku srpske intelektualne elite u Parizu, predstoji veliki posao. A, da li je to samo njegov zadatak, u koji je on krenuo srcem i znanjem stečenim na Sorboni, to neka drugi presude.
Šok civilizacije
Ono što se ovih dana dešava širom Francuske, Todorović osuđuje i ocenjuje kao šok civilizacije. „Događaji su direktan napad na demokratiju u Francuskoj. Oni koji su došli u državu demokratije nisu skinuli ni svoje narodne nošnje, ali im to ne smeta da uživaju sve pogodnosti i sve benificije koje im pruža Francuska, za koju verujem da će naći pravo rešenje za izlaz iz ove krize.“
