Direktor Bezbednosno-informativne agencije Rade Bulatović kazao je, prilikom obraćanja članovima skupštinskog Odbora za bezbednost, da ne postoje podaci o prisustvu operativaca CIA u srpskoj prestonici. On je to izjavio posle više tvrdnji pojedinih poslanika u srpskom parlamentu da Beograd vrvi od američkih „krtica“ čiji je cilj lociranje i hapšenje generala Ratka Mladića. Izvori „Vesti“ su, međutim, potvrdili ove navode uz obrazloženje da u Beogradu trenutno postoje najmanje tri lokacije na kojima su američki obaveštajci, čiji je cilj hvatanje generala Ratka Mladića.
– Prvi je u Ulici neza Miloša preko puta ambasade SAD i smatra se da je taj punkt među prvima u Beogradu sa posebnom namenom. Druga lokacija je sedište jedne američke firme registrovane za promet nekretnina, kojoj je celu kuću u Bulevaru mira izdao na više godina jedan blizak prijatelj porodice Milošević. Treća lokacija, od pre tri godine, nalazi se preko puta poznate kafane „Stara trešnja“ u beogradskom naselju Banovobrdo, navodi izvor „Vesti“.
Slučaj Perišić
– Nije lako razotkriti američke agente, ali slučaj Perišić, koga su pripadnici Vojne bezbednosne agencije „uhvatili“ sa agentom CIA u špijunaži sigurno je svetao trenutak te službe. General Aco Tomić je to uradio vrlo profesionalno – smatra Marko Nicović.
Policijski ekspert Marko Nicović, doduše, ne imenujući punktove, potvrđuje da je poznato da ih CIA u Beogradu ima najmanje tri.
– Rad na terenu pokrivaju sa oko 40 do 50 obaveštajaca. Oni se, uglavnom, kriju iza „fasada“ velikih preduzeća, raznih agencija, banaka, predstavništava i nevladinih organizacija koji im služe kao pokriće za obaveštajni rad. A posle promene vlasti ima ih i u našim ministarstvima. NJihov rad se osmišljava i deceniju unapred, a centrala im je u Beču. NJih mahom interesuje ekonomska situacija, eventualno neki nepredvidiv događaj, terorizam, ali i podaci o establišmentu vezani za korupciju ili organizovani kriminal, kao i ko je od naših ljudi „na vezi“ sa drugim službama – priča Nicović.
On kaže da srpske službe vrlo teško mogu da se „nose“ sa tako velikim sistemima kao što je CIA jer, kako tvrdi, u redovima srpskih obaveštajnih službi oni imaju svoje ljude koji ih redovno obaveštavaju o svemu što naše službe preduzimaju.
Predstavništva – špijunski centri
Dragišić tvrdi da nije tajna da se danas svaka veća inostrana firma u Srbiji bavi obaveštajnim radom.
– U suprotnom, ona ne bi mogla da funkcioniše na tržištu. Tu, pre svega, mislim na informacije o konkurenciji ukoliko se radi o privatizaciji, odnosno da li vredi ili ne ulagati u određenu firmu. I taj segment ekonomskih obaveštajnih službi je ovde najzastupljeniji. U zavisnosti od toga kojom vrstom obaveštajnog rada se bave – oni su uglavnom grupisani po ambasadama ili firmama. Konkretno, američkoj obaveštajnoj službi ovde je dovoljno tri operativna punkta sa po desetak ljudi – kaže Dragišić.
Vojni analitičar Zoran Dragišić kaže da stranim obaveštajnim službama koje se nalaze u Srbiji nije teško da dođu do informacija koje ih zanimaju jer do njih najčešće dolaze preko Interneta, iz medija ili iz otvorenih razgovora.
– Najmanje informacija se prikupi primenom tehničkih sredstava. I oni to rade krajnje prikriveno. Jer, ukoliko vas neka strana služba prisluškuje – to je u Srbiji protivzakonito. U protivnom, njihov rad se seče, a odgovorni za to se kažnjavaju. Pravo na prisluškivanje imaju samo BIA i Vojno bezbednosna agencija – priča Dragišić.
Najsnažnije i otvoreno prisustvo američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) bilo je tokom 2003. godine sa srpskom policijom u desetinama bezuspešnih pokušaja hapšenja optuženog generala Ratka Mladića. To je potvrdio i bivši premijer Srbije Zoran Živković koji je izjavio da je američko-srpska saradnja u potrazi za generalom Mladićem dogovorena sa američkim državnim sekretarom Kolinom Pauelom, šefom CIA DŽordžom Tenetom i drugim visokim zvaničnicima SAD.
Cilj te saradnje bio je da se Mladić uhapsi ili da se dokaže da se bivši vojni lider bosanskih Srba, optužen za ratne zločine i genocid tokom rata u BiH, ne krije u Srbiji.
– Imali smo jasan sporazum sa Vašingtonom da u periodu koji bi trajao najmanje šest meseci bude koordinisanih aktivnosti – rekao je Živković. On je precizirao da su u Srbiju stigla tri službenika CIA, čiji je zadatak bio da zajedno sa pripadnicima BIA provere sve izveštaje, dostavljene informacije, indicije o navodnim Mladićevim skrovištima.
General u Rusiji?
Potraga za haškim optuženikom Ratkom Mladićem intenzivirana je nakon što je policija presrela jedan od njegovih telefonskih razgovora, prenela je agencija AP izjavu neimenovanog bezbednosnog zvaničnika.
– Mladić je nedavno napravio grešku kada je sa mobilnog telefona pozvao jednog svog prijatelja. To je nadležnima pomoglo da lociraju njegove pomagače koji znaju gde se on krije – rekao je taj zvaničnik.
Izvor AP nije rekao kada je tačno presretnut Mladićev telefonski razgovor, ali je nagovestio mogućnost da je bivši general RS zvao nekoga iz Rusije u Srbiju.
„Tražili smo od Rusa da provere da li se Mladić nalazi na njihovoj teritoriji, ali nismo dobili nikakav odgovor od njihovih službi bezbednosti“, rekao je taj zvaničnik.
– Izvedeno je na desetine akcija na raznim lokacijama u Beogradu i na drugim mestima u Srbiji – rekao je Živković.
Bivši premijer Srbije nije želeo da otkrije identitet trojice američkih agenata, ali je podvukao da su oni bili nenaoružani i da su u svim akcijama učestvovali kao posmatrači.
Prema Živkovićevim rečima, informacije o navodnim Mladićevim skrovištima dolazile su od Haškog tribunala i iz zapadnih izvora, i nijedna od tih informacija nije ostala neproverena. Krajem 2003. godine, američko-srpska potraga za Mladićem nalazila se na svega korak od zaključka da se odbegli general zaista ne krije u Srbiji – rekao je Živković.
On je, međutim, dodao da je Vojislav Koštunica „nažalost, prekinuo tu saradnju“, pa se Srbija ponovo našla na meti optužbi da krije Haške optuženike.
