Posle tri godine čekanja na dozvolu za pristup zatvorima na Kosovu, kako bi Komitet za sprečavanje mučenja proverio da li se Evropska konvencija o ljudskim pravima primenjuje u pokrajini, generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis napustio je diplomatski stil. U saopštenju u kome poziva Unmik da konačno omogući neograničen pristup članovima Komiteta svim zatvorima na Kosovu, Dejvis je naveo da „ukoliko u plakarima Kfora ima leševa, skoro otpočinjanje pregovora o budućem statusu Kosova treba da bude poslednja prilika da oni budu otkriveni“.
Neobično direktan stil Teri Dejvisa usledio je posle bure zbog vesti o postojanju tajnih zatvora CIA u više država i na Kosovu.
„Ukoliko nema ničega što neko hoće da sakrije, Komitet za sprečavanje mučenja treba odmah da dobije neograničen pristup zatvorskim centrima na Kosovu „, navodi se u saopštenju generalnog sekretara Saveta Evrope.
Šta je navelo Terija Dejvisa da se obrati Unmiku pitanjem o tome šta skriva na Kosovu?
Problem Saveta Evrope kada je reč o Kosovu je administrativne prirode. Teri Dejvis se u novembru obratio svim zemljama članicama Saveta Evrope tražeći od njih da sarađuju u istraživanju o postojanju eventualnih zatvora CIA i gaženja konvencije o ljudskim pravima. Kosovo nije faktički bilo obuhvaćeno ovim pozivom jer ne predstavlja državu članicu. Zvanično, ono je deo SCG, ali Beograd čak ni formalno nije odgovoran ako se konvencija o ljudskim pravima krši na Kosovu jer tamo vlast imaju UN. Pošto Unmik nije članica Saveta Evrope, Dejvis se našao u situaciji da zapravo mora da prizna da je Kosovo „crna rupa ljudskih prava“, kako je to rekao i tadašnji ombudsman Marek Novicki. Ojačan skandalom o tajnim zatvorima CIA koji potresa kako američku, tako i evropsku političku scenu, generalni sekretar je rešio da iskoristi priliku i stvari nazove njihovim imenom bez diplomatskog okolišanja. Pitanje „Imate li leševa u plakarima“ upućeno Unmiku zapravo znači: „Ima li tamo tajnih zatvora?“
Prilikom prošlogodišnje posete generalnog sekretara NATO-a Jap de Hop Šefera Savetu Evrope pitanje pristupa zatvorima na Kosovu nije bilo čak ni pomenuto. Švajcarski senator Dik Marti, izvestilac Saveta Evrope o tajnim zatvorima CIA, izjavio je za „Vesti“ da neće biti izuzetaka i da će Kosovo kao i sve druge teritorije država članica biti obuhvaćeno istragom. Komesar SE za ljudska prava Hil Robles izjavio je „Mondu“ da je na Kosovu 2001. godine video „mali Gvatanamo“. NJemu se pridružio Marek Novicki koji je svim svetskim medijima ispričao da je opštepoznato da u zatvorima na Kosovu zatvorenici nisu imali pravo na pravnu proceduru, niti na advokata.
Imamo pravo
U saopštenju Terija Dejvisa naglašava se da Komitet za sprečavanje mučenja ima pravo na pristup teritorijama svih zemalja članica SE uključujući i Kosovo i svim zatvorskim centrima kojima rukovodi Unmik.
Dejvis ističe da je poštovanje ljudskih prava uslov za demokratsku stabilnost na Kosovu i za svako rešenje koje se tiče budućnosti Kosova.
„Savet Evrope je spreman da učestvuje u pregovorima o statusu Kosova kako bi poštovanje ljudskih prava i prava manjina predstavljali deo rešenja za Kosovo „, kaže se u saopštenju.
Podrška iz Beograda
Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju pozdravlja i u potpunosti podržava inicijativu Terija Dejvisa da Komitet Saveta Evrope za sprečavanje torture odmah dobije neograničen pristup svim zatvorima Kfora na Kosmetu.
„Potpuno je neshvatljivo da i do sada Kfor, koji je na Kosmetu, u ime Ujedinjenih nacija ima zatvore za koje se ne zna šta se u njima događa i ko se u njima i pod kakvim uslovima nalazi – na šta je i ranije ukazivano“, saopšteno je u Beogradu.
