O umetniku kao najvećem blagu jedne nacije, nije govorio samo Betoven. Umetnost je ta koja nudi prostor u kome duh može da diše, a bez slobode duha, ne može biti ni lične, a ni koletivne sreće. Nažalost, ovakve istine o umetnicima uglavnom postajemo svesni tek kada nas oni zauvek napuste i kada više nismo u mogućnosti da im se lično zahvalimo, niti da javno saopštimo kako smo ih za života nepravedno zapostavljali, često vođeni svojim sitnim, trivijalnim motivima, kao ogledalima našeg neshvatanja njihove vanvremenske misije.
Sudeći po tome da budimpeštanski slikar i grafičar Milan Đurić još nije izlagao u galeriji Srpskog kulturog centra, čiji je direktor, skloni smo da zaključimo da se na taj korak nije odlučio vođen ličnom skromnošću, možda i prevelikom. Ali, na zadovoljstvo brojnih ljubitelja umetnosti, koji su 16. februara došli na otvaranje njegove samostalne izložbe, nešto se ipak promenilo.
„Smatrao sam da možda ne bi trebalo da koristim svoju poziciju direktora KDCSM-a da bih organizovao svoje izložbe. To je bio moj principijelni stav, a onda su moje kolege konstatovale da sam, posle toliko izložbi drugih autora, koje sam organizovao, zaslužio da i ja izložim svoje radove u ovoj galeriji. Tim pre što ovo nije jedina izložba koju sam imao u proteklih desetak godina, već sam izlagao na drugim mestima. Mislim da je to bila dobra ideja, jer domaća publika i ljudi sa kojima svakodnevno sarađujem, zapravo i ne znaju šta ja to radim. Tako je nastala ova postavka, u nekom međuprostoru između dve dogovorene izložbe“, rekao je za naš list Milan Đurić.
Redovni posetioci i zaposleni u Srpskom kulturnom centru u Budimpešti, kažu da ne pamte kada se poslednji put u toj ustanovi okupio ovako veliki broj ljubitelja umetnosti. Među prisutnima je, kako smo uočili, osim pripadnika srpske zajednice u Mađarskoj prestonici, bilo i mnogo mađarskih poklonika Đurićevog stvaralaštva, kao i njegovih kolega umetnika.
„Ovo je jedan presek mog rada u proteklih pet do deset godina, koji obuhvata slike i grafike. Pošto sam član Udruženja likovnih umetnika Mađarske, neki od ovih radova su bili prisutni na pojedinim grupnim izložbama. Bilo je teško napraviti presek i dosta toga sam želeo da izložim, što nije stalo u ovaj prostor. Ipak, mislim da treba da budem zadovoljan, jer smo napravili dobar presek mog rada“, ističe ovaj umetnik.
Posetioce izložbe pod naslovom Elementarno – slike, grafike i crteži, najpre je pozdravila Diana Kondić Đurić, koordinator programa u KDCSM-u i najavila kritički osvrt dr Ksenije Golub, istoričarke umetnosti.
„Odavno očekujemo večerašnji događaj, baš ovde u Ulici Nađmeze, pre svega zbog skromnosti autora, koji sve do sada nije želeo da svoje radove izlaže u okviru institucije koja je zahvaljujući upravo njegovom dugogodišnjem radu kao direktora Kulturnog i dokumentacionog centra Srba u Mađarskoj, prerasla u ozbiljnu i uspešnu galeriju savremene umetnosti u Budimpešti, i time i sama donekle nosi pečat njegovog stvaralaštva. Ali, čini mi se da je upravo sada, posle uspešnih izlaganja u inostranstvu, između ostalog u Frankfurtu i Parizu, a poslednji put i u Beogradu, došlo pravo vreme da svoja dela konačno prikaže i domaćoj publici.
Izložena dela su nastajala tokom poslednjih 5-6 godina, a 2012. bila sam u prilici da u Parizu predstavim njegov rad. Tada je izlagao u okviru kolektivne izložbe Umetničkog udruženja Krug, koje upravo ove godine puni deset godina postojanja, za koje je takođe Milan zaslužan. Ipak, od tada se mnogo toga promenilo, i, sem što je Milan postao malo i stariji, imao je bezbroj prilika za razmenu starih i sticanje novih iskustava unutar i izvan naših granica“, rekla je dr Ksenija Golub, a zatim se sa stručnog aspekta osvrnula na same radove, izložene u okviru ove izložbe.
Ona je rekla da je Milan Đurić prvenstveno garfičar, ali da isto tako stvara i na polju slikarstva i plastike. Ovoga puta predstavlja svoje crteže, grafike i slike. Upoređujući njegova nova dela sa onim starijim, kritičarka je zaključila da je, prva stvar koja nam kao novost pada u oči, ležerna lakoća, sloboda koja se sada primećuje u njegovim bojama i potezima četkicom.
„Milan se igra bojama koje do sada nisu bile na njegovoj uobičajenoj paleti: bledoplavom, roze, providnom zelenom, koje se na platnu nalaze u razređenom obliku, kao lake, akvarelske igre. Njegove nove slike sada podsećaju na ilustracije dečjih knjiga, i to nije slučajno. Groteska i njeni elementi, koji su oduvek uočljivi kod njegovih radova, ovde više ne izazivaju strah i negativne asocijacije, nego u takvom dečjem obliku, sada više podsećaju na obešenjački, dečji pogled na svet“, rekla je, pored ostalog, dr Ksenija Golub.
Postavka u galeriji Srpskog kulturnog centra u Budimpešti biće izložena mesec dana, a potom slede izložbe u Parizu, odnosno Frankfurtu. Nakon toga, kako je rekao Đurić, kreće sezona letnjih likovnih kolonija, a među njima i ona tradicionalna koju će, u godini svog desetogodišnjeg jubileja, prirediti Udruženje umetnika Krug.
