Američki spoljno-politički analitičar dr Srđa Trifković, direktor
Instituta za međunarodne odnose Rokford u državi Ilinois otkriva tajni plan Vašingtona za razbijanje državne zajednice Srbije i Crne Gore, i kaže:
Amerika će dati nezavisnost Crnoj Gori i Kosmetu u proleće 2006. godine
Od kako je Buš došao na vlast srpsko i kosmetsko pitanje je uvek bilo u rukama nasleđenog aparata Stejt departmenta, koji je još sredinom devedesetig definisao teoriju o totalnom razbijanju SFRJ, ali i njene naslednice SRJ i SCG zbog, kako je tada u SAD utvrđeno, “isključive odgovornosti Srba za sve što se dešava na Balkanu”
Planirano je da se Srbiji ponudi “otkup” Kosmeta krajem aprila meseca, odmah nakon referenduma u Crnoj Gori, kada počne raspad državne zajednice SCG, jer je procenjeno da će Srbi biti deprimirani ovim procesom. Sa tom ponudom se složio i jedan savetnik predsednika Srbije, koji je u Vašingtonu, a to sam lično čuo, rekao da “Srbiji treba pripremiti slatku oblandu, da bi Beograd lakše progutao gorku pilulu”
Dr Srđa Trifković, direktor Instituta za međunarodne odnose Rokford u državi Ilinois i spoljno-politički urednik i analitičar u magazinu Kronikl
Našao se u pravo vreme, sredinom januara na Balkanu, d akako reče, prisustvuje pisanju nove istorije Srba. Međutim, kako nam s epožalio, u tome nije imao mnogo uspeha: – Došao sam na Balkan po službenoj dužnosti da na licu mesta vidim političku i ekonomsku situaciju u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosmetu. Kao starom Beograđaninu nije mi bilo teško da napravim malo istraživanje o stanju u Srbiji, ali takva istraživanja nisam mogao da uradim u Crnoj Gori i na Kosmetu. Naime, ja sam u Podgorici proglašen za nepoželjnu osobu, pošto sam jesenas oklevetan da podtičem terorizam protiv Mila đukanovića. A na Kosmet nisam otišao, jer nisam mogao iz Kosovske Mitrovice da uđem u Prištinu. Gledao sam Rugovinu sahranu na televiziji.
I šta ste primetili?
– Video sam da je Rugovina sahrana politički instrumentizovana od strane evropskih predstavnika i da je stavljena u funkciju eskalacije prištinskog zahteva za konačnim rešavanjem statusa Kosova i Metohije, koji je predstavljen kao balkanski Gandi. Ova sahrana je, kako u Prištini, tako i u Briselu, a i u Vašingtonu, potakla proces ubrzavanja rešavanja statusa Kosova i Metohije.
Šta mislite ko će naslediti dr Ibrahima Rugovu kao nacionalnog lidera Albanaca na Kosmetu?– U jednom idealnom političkom scenariju Vašingtonu i Briselu bi najviše odgovaralo da Ibrahima Reugovu nasledi Veton Suroi, kog ocenjuju kao savremenog i evro-atlanski orijentisanog albanskog lidera. Ali, kako to ne može da se dogodi, jer Suroi nema podršku nacionalističke, militantne i mafijaške “baze” na Kosmetu. Naime, političku bazu na Kosmetu danas čine okoreli albanski nacionalisti i njihovi simpatizeri, veterani OVK, ratni profiteri i fisovi, odnosno kumovi velikih porodica i mafijaških klanova. U takvoj situaciji naslednik Ibrahima Rugove biće ili Hašim Tači ili Ramuš Haradinaj. Nama Srbima je sasvim svejedno ko će biti novi albanski vođa, Tači ili Haradnija, jer birati između njih dvojice je izbor između raka ili leukemije.
Klintonovo mlevenje Srba
U kontaktima sa Amerikancima često dobijamo izjave da Vašington još nema definitvno formulisan stav o statusu Kosmeta, a time i o srpskom pitanju. Recite nam da li je Vašington u međuvremenu zauzeo stav prema Srbiji i svim srpskim problemima?
– Taj američki stav prema Srbiji i Srbima je jasno artikulisan jesenas kada je Amerika portfelj za Balkan poverila Nikolasu Bernsu. On je poznat kao kadar Bila Klintona, što znači da zvanični Vašington nastavlja u kontinuitetu da sprovodi Klintonovu strategiju “mlevenja i usitnjavanja balkanskih zemalja”. Takav stav Vašingtona, i pored smene vladajuće garniture, nikada u međuvremenu nije bio podvrgnut političkoj reviziji od strane predsednika Džordža Buša mlađeg ili njegovih najbližih saradnika. Od kako je Buš došao na vlast srpsko i kosmetsko pitanje je uvek bilo u rukama nasleđenog aparata Stejt departmenta, koji je još sredinom devedesetig definisao teoriju o totalnom razbijanju SFRJ, ali i njene naslednice SRJ i SCG zbog, kako je tada u SAD utvrđeno, “isključive odgovornosti Srba za sve što se dešava na Balkanu”.
Da li je Srbija imala priliku da promeni takvu strategiju SAD?– Da, do promene ovog američkog stava moglo je doći početkom 2001. godine, u vreme predsedničke inauguracije Džordža Buša, ali DOS tada nije bio spreman, a ni voljan da u Vašingtonu sebi otvori manevarski prostor time što bi ponudio svoje viđenja novih okvira za saradnju sa Hagom, za pregovore o Kosmetu, za političku i ekonomsku pomoć Srbiji. Kada je takva šansa propuštena, zbog međustranačkih trvenja u Beogradu, politički aparat Stejt departmenta je nastavio da sprovodi staru politiku prema Beogradu, obrazlažući je novim političkim i bezbednosnim potrebama SAD, što je Džordž Buš prihvatio. Demokratski kandidat Džon Keri je, uostalom, u jesen 20004. godine predstavio platformu za Balkan, u kojoj se u klintonovskom duhu predlaže da se “što pre okonča posao na Balkanu”. Niko iz Beograda na ovu platformu nije reagovao.
Slatka oblanda za Srbe
Nedavno je američki publicista Susan Vudvord izjavila da SAD žele da Srbiji plate nadoknadu, ako Srbija izgubi Kosmet. Kako Vi tumačite ovakvu najavu političke trgovine između Vašingtona i Beograda?
– U Americi se sve češće protura teza da su Srbi svesni da je za njih Kosmet izgubljen i da je otpor srpskih političara tom procesu, danas, samo alibi pred srpskom javnošću. I da sa Srbima treba u Vašingtonu razgovarati samo o tome koju cenu treba platiti Beogradu da se uteši i da se pomiri sa odlukom o otcepljenju Kosova i Metohije. Kao utešna nagrada za gubitak Kosova i Metohiji zvanični Vašington će Srbiji da ponudi prvo, otpis dugova kod Međunarodnog monetarnog fonda, drugo ubzani ulazak u Evropsku uniju i NATO, i treće odsutajanje od nekih haških optužnica i političkih pritisaka na Beograd. Ovu ponudu će dati prvo neka nezavisna američka institucija, kao na primer, Fondacija za mir, a zatim neko od američkih kongresmena.
Američki mediji i pojedini američki političari su već pripremljeni da iznesu Srbiji ponudu SAD o utešnoj nadoknadi za gubitak Kosmeta, koja će biti predstavljena kao velikodušna, čak i preterana. Kongresmen Tom Lantoš će, na primer, izjaviti da će u slučaju da Beograd prihvati američku nagodnu “Srbija biti u velikom dobitku”. Kongresmen Henrih Hajnd će na to primetiti da je “Srbima previše dato!”
Da li imate informacije kada će se ova ponuda zvanično proslediti Srbiji i ukakvim okolnostima?– Planirano je da se Srbiji ponudi “otkup” Kosmeta krajem aprila meseca, odmah nakon referenduma u Crnoj Gori, kada počne raspad državne zajednice SCG, jer je procenjeno da će Srbi biti deprimirani ovim procesom. Sa tom ponudom se složio i jedan savetnik predsednika Srbije, koji je u Vašingtonu, a to sam lično čuo, rekao da “Srbiji treba pripremiti slatku oblandu, da bi Beograd lakše progutao gorku pilulu” !? Ujedno, izdvajanjem Crne Gore iz državne zajednice prestaje pravna osnova za funkcionisanje Rezolucije 1244 OUN o Kosmetu, čime se otvara i proces otcepljenja ove pokrajine od Srbije. SAD žele da Crna Gora i Kosmet dobiju nezavisnost u istom trenutku, kako Srbija ne bi bila u stanju da reaguje, odnosno da intzerveniše na dva fronta. U slučaju da Srbija reaguje politički ili vojno, OUN bi mogle da donesu novu rezoluciju o Srbiji, koja bi, zavisno od karaktera te reakcije zvaničnog Beograda na secesiju i razbijanje državne zajednice, mogla da bude “mekana” ili “tvrda”. Koliko sam ja obavešten, Rusija i Kina se ne bi mešale u ovakav rasplet događaja na Balkanu, jer Srbija nije više bitna interesna zona Moskve i Pekinga.
Velika prevara
Koliko treba verovati Amerikancima kada Srbima nude milijarde dolara za otkup Kosova i Metohije i evropsku budućnost Srbiji?
– Ponuda koju će Amerika dati Srbiji, kao nadoknadu za gubitak Kosmeta, je obična politička prevara, jer američke institucije i poreski obveznici neće hteti da finansiraju ostvarenje albanskih interesa, niti da plaćaju srpski dug MMF-u. Niti SAD same imaju moć da ubrzaju prijem Srbije u EU ili NATO. Američka namera je zapravo da Srbija ne dobije ništa i da ne dođe u situaciju da politički bude sama gospodar scoje sudbine. Cilj je da Srbija ostane politički stisnuta i pokorena država. Naša jedina šansa da izbegnemo takvu sudbinu jeste da svetu, međunarodnoj zajednici, Evropskoj uniji, SAD i NATO ponudimo čvrste dokaze da je Srbija garant mira, a da će se nezavisnost Kosmeta i nezavisnost Crne Gore iskoristiti za eskalaciju međunarodnog terorizma i napada na Evropu i SAD. Na takve dokaze SAD I EU bi reagovali, čime bi Srbija dobila šansu da bude njihov partner, a ne njihov protivnik. Ali, da bi se takva strategija sprovela Srbija treba da ima jaku dipolomatiju i jak međunarodnmi lobi, što u ovom trenutku mi nemamo. Žalosno je da Srbija ni posle 15 godina satanizacije nije nije pokazala ni trunku volje da se preko diplomatskih i lobističkih institucija i kanala suprostavi medijskom i političkom ratu, koji se vodi protiv države i naroda.
Koji je po Vama razlog da Zapad kroz procese nezavisnosti Crne Gore i Kosmeta razbija državnu zajednicu SCG?
– Teško je to reći, jer za direktno učešće Zapada u razbijanju SCG nema vidljivih i materijalizovanih dokaza. Strategija razbijanja prvo SFRJ, zatim SRJ, i sada SCG izrasla je iz ideoliogije i sistema vrednosti vladajuće elite Zapada, koja želi da stvori novo globalističko društvo, zasnovano na principima o ljudskim pravima, slobodnom tržištu i multikulturizmu, a na uštrb principa nacija i postnacionalnih društava. Svaki pokušaj afirmacije istorijskog i kulturnog nasleđa neke nacije, novi vladari sveta smatraju recidivom prošlosti, koji, jer miriše na opasnu ideologiju krvi i tla, treba ućutkati ili uništiti. Koliko je ovakva ideologija čvrsta u svojim opredeljenjima govori i činjenica da su SAD sa političke scene eliminisale jednog Pet Bjukenena, jer je bio predstavnik “ostatka postnacionalnog društva u Americi”. Na sličan način su se i Francuzi obračunali sa Lepenom.
Hteli mi to ili ne, tek zapadna elita je Srbiju i Srbe još početkom devedesetih godina definisala kao prevaziđeni model države i nacije, koji treba prvo demonizovati, a zatim totalno poraziti da ne bi predstavljao model otpora globalizaciji drugim zemljama istočnog dela Evrope. A tu se ponajviše mislilo na Mađarsku, Poljsku, Bugarsku, Rumuniju, Slovačku i Baltičke zemlje. Na taj način zapadna politička i ekonomska elita otvara prostor za
osvajanje i vladanje svetom – tvrdi dr Srđa Trifković, direktor Instituta za međunarodne odnose Rokford u državi Ilinois i spoljno-politički urednik i analitičar u magazinu Kronikl.
Evropa ćuti i radi
– Pitanje rešavanja problema Zapadanog Balkana, kako nas nazivaju Evropljani, na američki način, prećutno se podržava u Briselu, jer Francuska i Nemačka, smatraju da je bolje da sa SAD imaju dobre, nego loše političke i ekonomske odnose. Posle sukoba, koji su imali oko Iraka, Amerika je izvršila veliki politički pritisak na Pariz, Bon i Rim, a istovremeno je proces globalizacije Evrope pojačala sve većim zahtevima za useljavanje afričkog i azijskog muslimanskog stanovništva na Stari kontinent. Posledica tog pritiska je bila očigledna pokornost Evrope, koja je pristala da prizna pravo Crnogorcima da zabrane glasanje njenih državljana van Crne Gore, što je, inače, u suprotnosti sa svim evropskim konvencijama.
CIA štiti Ratka Mladića
– Nemogućnost Beograda da otkrije i uhapsi Ratka Mladića savršeno odgovara Americi, da tu činjenicu koristi kao audut za doziranje političkog pritiska na Srbiju. Kako Vašingtonu ne odgovara da Ratko Mladić i Radovan Karadžić budu otkriveni i predati Tribunalu u Hagu, sve dok ne budu obavljeni poslovi ok orasturanja Srbije i SCG, ubeđen sam da sama Amerika, odnosno CIA štiti generala Mladića i skriva ga negde u Srbiji.
Srpsko Potemkimovo selo
– Srpski lobi u SAD i srpski kokus su naše veliko Potenkimovo selo. Taj lobi je samo privid političke aktivnosti Srba u SAD i njihovih prijatelja, jer niti je srpska kolonija u Americi jaka, brojna i bogata, niti su naši prijatelji američki senatori i kongresmeni spremni da podrže srpske stavove. članovi srpskog kokusa samo izražavaju ličnu zainteresovanosta za Srbiju, ali se ne poistovećuju sa srpskim političkim stavovima o Hagu, Kosmetu, Dejtonu i o državnoj zajednici SCG. Na saslušanju pred Spoljno-političkim odborom Predsravničkog doma 18. maja prošle godine, kada se govorilo o Kosovu i Metohiji, albanski kokus je nastupio sa američkim kongresmenima Lantošom i Hajdnom, dok je srpski kokus bio bez američkih kongresmena.
Kako NATO cepa Srbiju– Ugovor koji je SCG potpisala sa NATO i Euforom o prolazu vojske međunarodnih snaga kroz Srbiju ka Kosmetu i Aziji, po meni je, samo izgovor za vojno neutralisanje i okupaciju. Cilj NATO je da se spreči ma kakav pokušaj Srbije da upotrebi Vojsku SCG ili MUP Srbije za
blokadu administrativne granice prema Kosovu i Metohiji, u slučaju proglašenje nezavisnosti juzne srpske pokrajine. Zatim da se tobožnji nemiri u Raškoj oblasti, uz inscenirane incidente i propagandnu kampanju nevladinih aktivista, iskoriste za intervenciju NATO snaga i ulazak na teritoriju Srbije. Stratezima zapadne alijanse podrška miru u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu, Prijepolju i Novoj Varosi omogućava da se spoje kosovsko-metohijski i bosansko-hercegovački protektorati. Prekidanjem veze između Srbije i Crne Gore bio bi dodatni podstrek separatistima u Podgorici da se otcepe bez otpora iz Beograda.
I na kraju da se na sličan naćin podržava mir, ukoliko bude ugrožen u Preševskoj dolini ili severnoj Bačkoj ili ma gde drugde. Time se daje snažan
podstrek svima koji intervenciju NATO priželjkuju kao sredstvo ostvarenja
svojih političkih ambicija uz dalju destabilizaciju Srbije i parcijalizaciju srpskog etničkog i političkog prostora.
