Da li su za manju prisutnost gledalaca krive isključivo niske temperature i snažna košava, koja je tog ponedeljka hučala i zavijala staromoldavskim sokacima, ili su Fašanke već prošlost? Ovu dilemu razjasnile su u velikoj meri poslednje godine, a konačne odgovore dobićemo za samo nekoliko narednih.
Predstava pod nazivom Staromoldavska seoska zezalica počela je oko 16 časova, a organizator je bilo kulturno-umetničko društvo iz mesta i Mesna organizacija Saveza Srba.
Neobični spletovi igara, „talentovani“ folk pevači i ništa manje nadareni harmonikaši, kauboji i kaubojke, smenjivali su se scenom duže od sata. Svojski su im pripomagali članovi Kulturno-umetničkog društva Mačević iz istoimenog mesta. Mladići u maramama i suknjama, devojke u muškoj nošnji, našminkani i jedni i drugi, izvodili su čudne koreografije i numere, a neprerušeni su bili jedino najmlađi izvođači, članovi školice folklora.
Najaktivnija je bila… voditeljka. Ili voditelj (imalo je šešir, brkove, pantalone teget boje od trenerke, plavu mašnu oko vrata, sako s plastičnom flašicom u džepu i rukom neprestano na flašici, a mikrofonom u drugoj, manje zauzetoj ruci). Pevalo je (odnosimo se na ono što je bilo voditelj ili voditeljka, a zvalo se Sava), igralo i na sceni i ispred nje u kolu, predstavljalo, recitovalo…
Fašanke nisu više u modi, čuli smo nebrojeno puta prošle sedmice. Bilo je nekada nezamislivo da krajem svake zime ili početkom proleća ulicama ne prodefiluju povorke lorfi. Svi uzrasti su učestvovali u ovom običaju. Do pre (samo) tridesetak godina, maskirali su se, pregrađivali i mladi, i stari, i muško, i žensko.
Išle su lorfe i mečke grupno ili pojedinačno u svim mestima Dunavske klisure i Poljadije. U nekim selima samo prva dva dana, a u drugima tokom cele jedne sedmice i to one prve posle Belih poklada, kada prema srpskom pravoslavnom kalendaru počinje veliki ili uskršnji post. Ponedeljkom bi obično prolazila svadbena povorka: mladoženja, mlada, kum, starojko, dever, žarač… Muškarci su se prerušavali u žene i obrnuto. Paradirana je i sahrana i to subotom. Crn barjak na običnom štapu, kovčeg, „pop“, „crkvenjak“, pravi (živi) pokojnik, vriska i piska „ožalošćenih“…
Pored prvobitnog oblika održavanja ovog običaja kojim je simbolizovan preporod prirode i pobeda svetlosti nad tamom, jedan od ciljeva maskiranja u novije vreme bio je i da se ismeju ljudske mane. Bilo je veoma važno da prerušene niko ne prepozna. Lorfe su oblačile staru odeću, a lice prekrivale firangama i maramama. Mečke su imale prevrnute kožuhe, gunjce, „grunjace“, oko pasa kajiševe ili lance i na njima klepetuše i zvonca.
Mačević je još jedno mesto Dunavske klisure u kojem je prošle sedmice priređena šaljiva predstava povodom Fašanki. Za sve se postarala Mesna organizacija SSR, a finansijsku pomoć dobili su i od opštine Nova Moldava, rekao nam je predsednik MO SSR u Mačeviću Radoslav Petko. I ovde su glavni akteri bili članovi Kulturno-umetničkih društava Mačević i Stara Moldava predvođeni umetničkim rukovodiocem Savom Konstantinovićem. Predstavi je prisustvovao i predsednik opštine Nova Moldava, kojoj Mačević administrativno pripada, Adrijan Torma.
Selom je pre toga prošla maskirana povorka, sahrana, „sa`ranili smo našeg Jocu“, a program je održan u školskom dvorištu, na otvorenom, s početkom u 16 časova. Predstava je bila slična onoj prikazanoj u Staroj Moldavi, u ponedeljak. Ali je zato u Mačeviću bilo mnogo više publike.
„Tu smo da se majmunišemo“, dao je ton voditelj na samom početku, a dobra zabava, da ne kažemo „majmunisanje“, trajalo je skoro dva sata. Atmosferu su, pored razigranih mladića i devojaka, organizatori zagrejali i vrućom, medljanom rakijom. U limenoj šerpi, kroz gustu paru koja je reporteru zamaglila naočare, zapazili smo i kako plove po rakiji sitna, crna zrnca. Biberova, tvrdili su upućeniji. Pored mladih igrača, cupkala je i publika, što od zime, što poneta igrom i pesmom. Jedni su promrzle ruke trpali u džepove, drugi trljali i grejali ih plastičnim belim čašicama, a nakon predstave, organizatori su za sve pripremili posan gulaš. Naravno, od svinjetine.
„Volim ovo što se dešava, kako naša omladina zna da se organizuje. Kod nas Fašanke nisu se pravile svaki dan, samo u ponedonik i tornik, a u subotu se sa`ranjivale. Mečke uzmu one kožuve, bacu klepetuše ciganske, pa lupaju… Juru devojke, žene, “ rekao nam je sedamdesetdvogodišnji Stanko Trujkić iz Mačevića, koji je stoički, po hladnom vetru, ne samo izdržao i odgledao predstavu do kraja, nego, kao mladić, zaigrao potom u zajedničkom kolu.
Ni Poljadijci nisu zaostajali. Svadbena povorka prošla je Sokolovcom u petak, 23. februara, nakon čega je u mesnom Domu kulture održana igranka. Igranku je organizovala i omladina u Lugovetu, 24, u subotu. Kako saznajemo od Save Vuksanovića, u Lugovet su došle i lorfe iz Sokolovca. Svirali su Goran Stefanović, Mara Gorun i Darko Ilić, a pevao je Dragan Marku.
Da li su mladi već oguglali na Gugl? Sigurno nisu. Da li su mladima (i starijima) potrebni ovakvi momenti i razonoda? Čini se da jesu. A čini se još nešto. Da se između ovog „jesu“ i onog „nisu“ naslućuje potreba da se iznađe i uspostavi sklad i pomire i uravnoteže dve, možda samo na prvi pogled, suprotnosti.
