U glavnom gradu Donje Saksonije već nekoliko meseci uveliko se priča o „maloj Jugoslaviji“, a neupućeni kada je reč o tome odmah pomisle da se opet rodila neka politička grupa nostalgičara koja želi vaskrsnuće rasturene države. Možda u svemu ima i tračak istine, ali kada je reč o „maloj Jugoslaviji“ u stvari se misli na zanimljiv lokal „JU market“ koji su u Engelbostel Dam ulici otvorili bračni par Gordana i čedomir Dabetić. Lokal je zapravo trgovina na koju se nadovezuje mali kafić. Tu mogu da se pojedu „podravkin“ gulaš, srpski pasulj ali i omiljena nemačka linzen supa. Dan ovde počinje u 9 sati, burekom ili „minas“ kafom uz „Vesti“ ili najtiražniji nemački „Bild“.
– Morali smo da vodimo računa o asortimanu i zbog Nemaca, jer su mnogi želeli da u svojoj blizini pored niza turskih, imaju i jedan „jugoslovenski“ lokal – priča Gordana, koja kaže da su dugo stanovali u ovom delu grada i da nemački deo kupaca dobro poznaju.
– Ne, nismo se pokajali. Mnogo je našeg sveta iz bivše Jugoslavije u penziji, ima dosta starijih samaca koji dođu na kafu, doručak, toplo jelo, a potrebna im je i naša reč, novina, tv program. Među stalnim gostima i mušterijama dosta je i Nemaca, a naročito onih starijih koji su nekada odmore provodili u svim delovima tadašnje Jugoslavije. LJudi su zavoleli naše specijalitete, a sada im je sve to zbog godina i cena postalo daleko i nedostižno, priča naša sagovornica na tečnom srpskom, iako je rođena i odrasla u Hanoveru.
Subotnji roštilj
– Po želji mušterija i gostiju subotom posle podne često pripremamo specijalitete sa roštilja, a uveče se obično ostaje po želji i raspoloženju društva. LJudi se druže i lepo nam je svima, kaže Gordana, a potvrđuje grupa mladih koja je navratila da se snabde „koktom“ i „knjaz Milošem“.
– Moj pokojni otac Miladin i majka Varadinka u Nemačku su došli 1965. Tata je iz Brezovice kod Berana, a mama je Vojvođanka. Svake godine išli smo u otadžbinu na odmor, a ovde sam išla i u dopunsku školu – objašnjava Gordana svoje znanje srpskog.
Naš razgovor prekidaju mušterije kojima Gordana nenametljivo objašnjava poreklo i način spravljanja nekog specijaliteta, a kroz njene kontakte sa mušterijama doznajemo da je pršut dalmatinski, a ne „njeguški“ iako su i ona i suprug poreklom Crnogorci.
– Za sve nedostatke odgovorna sam ja. čedomir je preokupiran poslovima u svojoj firmi koja se bavi građevinskom izolacijom, objašnjava Gordana dok se jednom starijem gospodinu izvinjava zbog nedostatka čvaraka.
Umesto čvaraka, gospodin se nakon dužeg razmišljanja konačno odlučio za slovenačke pileće paštete i oveći komad dimljene srpske slanine. Za utehu, u kafiću je popio „koktu“, prelistao „Vesti“ i popričao sa poznanicima za susednim stolom.
Sinovi sportisti
čedomira i Gordanu Dabetić niko neće moći da optuži za „belu kugu“, a još manje za usporavanje rasta porodične loze. Nikola (11), Daniel (13) i Aleksandar (15) su primerni đaci i uzorni sportisti. Aleksandar i Daniel su fudbaleri kod zonaša SC Langenhagena odnosno prvoligaša Hanover 96, a najmlađi Nikola izvanredne rezultate postiže u plivanju.
Što se tiče čvaraka, oni su stavljeni na spisak zbog strogih fitosanitarnih i veterinarskih kontrola i već duže se čeka na dolazak ovog traženog balkanskog specijaliteta.
