Nikša Nikodinović zvanični predstavnik „Otpora“ – predstavništva dvadesetčetvoro Srba u Arizoni optuženih za davanje neistinitih podataka prilikom useljenja u Sjedinjene Američke Države, ovih dana boravi u Beogradu sa zadatkom da pomogne ubrzavanju procesa za sticanje državljanstva Republike Srbije za osmoricu najugroženijih iz pomenute grupe. Nikodinović je posetio i beogradsko Dopisništvo našeg lista, gde je istakao da je najvažnije da državljanstvo Srbije što pre dobiju osmorica zatvorenih koji su podneli zahteve i među kojima su trojica teških bolesnika. On ističe da se ostalih šesnaestoro brani sa slobode i da i oni takođe žele da dobiju državljanstvo Srbije, ali još nisu podneli zahteve.
– Funkcioneri Ministarstva za dijasporu Vlade Srbije obećali su da će učiniti sve što je u njihovoj nadležnosti kako bi pomogli da osmorica od 24 optužena Srbina, poreklom iz okoline Zenice i Sarajeva, koji su danas nastanjeni u Feniksu, Arizona, što pre dobiju državljanstvo Srbije pošto im preti deportacija iz Sjedinjenih Američkih Država, a oni ne žele da budu isporučeni u Bosnu i Hercegovinu. Bilo bi takođe veoma korisno da neko od zvaničnika Ministarstva dijaspore uskoro dođe u Feniks, da se obrati našem narodu tamo, da uteši porodice uhapšenih, obiđe zatočene i optužene, da sasluša njihovu muku i nevolju, ohrabri ih i pruži tračak nade – naglasio Nikodinović.
I kuvaricu hapsili
Za šta su konkretno optuženi?
– Za prikrivanje činjenica i davanje neistinitih podataka prilikom useljavanja u SAD, što se tretira kao kriminalna radnja. Radi se o 20 ljudi uhapšenih 12. septembra prošle godine od kojih su četvorica zadržana u pritvoru, kao i još o četvorici, zatvorenih pre više od godinu dana, pod istom optužbom. Neki od njih imaju imigracionu i federalnu optužnicu. Jer, prema federalnim propisima laganje na useljeničkim papirima je krivično delo, ali zastareva za pet godina. Kod imigracionih vlasti nema zastarevanja, pa se useljenik može deportovati, može mu se oduzeti zeleni karton – pravo stalnog boravka – čak i američko državljanstvo. A svi optuženi su prećutali da su bili pripadnici Zvorničke i Bratunačke brigade Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske za vreme akcije oslobađanja Srebrenice. Među njima je i jedna žena koja se vodila na platnom spisku kao kuvarica kod vojske – objašnjava Nikodinović.
Koliko su tačne spekulacije da je ovim slučajem otvorena Pandorina kutija i da će biti još hapšenja?– Kad sam sa generalnim konzulom SCG Deskom Nikitovićem bio kod imigracionih vlasti dali su nam čvrsta usmena uveravanja da daljih hapšenja neće biti. Međutim, ništa napismeno nismo dobili, pa ljudi strahuju, a procenjuje se da u SAD i Kanadi ima više od 10.000 bivših pripadnika Vojske Republike Srpske. Smatra se da će eventualno posezanje za novim hapšenjima, ako ih ne daj Bože bude, u mnogome zavisiti i od toga kako će se razrešiti slučaj iz Feniksa.
Preko Zvornika do Amerike
Kako su Srbi sa prostora Zenice dospeli u Drinski korus, pa u Ameriku?
– Osim jednog koji je iz Sarajeva, ostala dvadesettrojica su sa porodicama najpre izbegli u Zvornik i Bratunac, gde su živeli, a zatim bili mobilisani u vojne jedinice. Potom su, preko humanitarnih organizacija, kao izbeglice naseljeni u Sjedinjene Američke Države.
Kako danas žive Srbi u Arizoni?
– Oko 30.000 Srba, među njima i dvadesetak hiljada novodošlih živeli su mirno i spokojno, radeći svoj posao. Ali, od početka ovih hapšenja mnogi su u strahu, najverovatnije neopravdano. Plaše se ljudi raznih lažnih dojava, nepotrebnih sumnjičenja, a posle dok dokažu da nisu krivi prođe i vreme i život. Strahuju ne samo Srbi u Feniksu, već i oni u bližoj okolini, u Las Vegasu i čikagu. Osim toga u domovima uhapšenih nedostaje glava porodice, opao im je i standard, jer su i primanja manja kad jedna glava ne radi. Srećom njihova deca u školama nemaju nikakvih problema.
Nikog ne terete za zločine
Kada se očekuju suđenja?
– Imigracioni sud je najavio ročište u 2007. a federalni je, zbog istrage, sa januara pomerio na mart ove godine za one slučajeve gde ne postoji zastarelost. Zbog toga smo u Feniksu i osnovali „Otpor“ u nameri da tim ljudima pomognemo, da prikupimo sredstva za odbranu. To ne mogu njihove porodice same da učine, u pitanju je veliki novac. I do pola miliona dolara za njih dvedesetčetvoro, a za one kojima je dopušteno da se brane sa slobode uz kauciju već je položeno po 5.000 dolara po osobi. Do sada su pristigli značajni prilozi od naših ljudi iz SAD i Kanade, ali nedovoljni i akciju nastavljamo, uz blagoslov našeg nadležnog vladike Longina. Svi oni koji žele da pomognu mogu da se obrate našem svešteniku Milanu Kataniću u crkvi Svetog Nikole u Feniksu za preciznija uputstva kako i na koji račun da pošalju svoje donacije. Telefon je + (1 602) 943-0941.
Božić čeka deportaciju
– Zdravko Božić je već odležao godinu dana po osnovu federalne optužnice, a unazad četiri meseca je u imigracionom zatvoru gde čeka deportaciju. U imigracionom zatočeništvu može da se ostane i 20 godina dok se neko ne pojavi da ga traži, na primer konzul SCG, i kaže da će snositi troškove njegove deportacije u Srbiju. Zato je veoma važno da svi ti ljudi što pre dobiju državljanstvo Srbije. Osim toga, dok su u imigracionom zatvoru na njih može stalno da se vrši pritisak i da se ucenjuju u smislu svedočenja u vezi sa Srebrenicom.
Da li možda nekog od optuženih traži Haški tribunal?– Ni za jednim nije raspisana nikakva poternica, ne terete se ni za jedan jedini zločin, ni u Hagu ni u Americi. Niti su na spiskovima optuženih ili svedoka koji se traže, osim jednog za kojeg Naser Orić zahteva da svedoči u njegovu korist pred Haškim tribunalom.
Ko je to? – Ranko Ubiparipović, kojeg je tokom ratnih dejstava uhapsio Naser Orić i prema njegovim rečima nahranio ga je, oduzeo mu oružje i naredio da se pusti na srpsku stranu. Kad je počelo suđenje Oriću, komandantu muslimanskih jedinica u Srebrenici, Orićeva advokatica je tragajući za svedokom saznala da je Ubiparipović u Americi. Stupila je u kontakt sa njim i zahtevala da svedoči u Orićevu korist, ali je on to odbio iako mu je čak pretila, o čemu postoje audio-zapisi. Posle toga Ubiparipović je ubrzo uhapšen. Mi verujemo na osnovu dojave iz Haga.
Lična karta
Nikša Nikodinović je rođen u Travniku 1981. godine. Bio je dečak od 15 godina kad je sa roditeljima i starijim bratom stigao u Feniks. Svi kao izbeglice. Na Univerzitetu u Arizoni diplomirao je, kako kaže, kriminalistiku i kriminalno pravo.
Danas radi kao agent osiguranja.
Da li ste tražili pomoć od američkih zvaničnika? – Američko-srpski kokus u Kongresu SAD posavetovao nas je da se obratimo našem kongresmenu Trentu Frenksu. On nas je veoma ljubazno primio, izrazio razumevanje i obećao pomoć. Rekao je da će pisati predsedniku Bušu i Kongresu o ovom problemu i apelovati da i oni pomognu. Do sada, međutim, odgovora nema. Jedini ko je do najviše učinio u korist optuženih i smirivanju stresne situacije to je Desko Nikitović, generalni konzul SCG iz čikaga, a i dalje brine šta će biti s tim ljudima i njihovim porodicama.
Da li su u rešavanje problema uključeni ambasada i konzulat Bosne i Hercegovine, pošto su optuženi, posle raspada SFRJ, njihovi državljani?
– Ne. Bezuspešno smo se obraćali i ambasadoru Biseri Turković i konzulu Filomeni Nikolić. Nikolićeva nam je govorila da ništa ne sme da uradi bez saglasnosti ambasadora, a Turkovićeva je govorila da se ne može angažovati dok ne dobije uputstva iz Sarajeva.
