Vlado LJubojević iz Ministarstva spoljnih poslova SCG nedavno se vratio iz Brisela gde je prisustvovao konferenciji posvećenoj liberalizaciji viznog režima, migracijama i problemima azilanta. Jedna od osnovnih tema koja se tiče SCG, a koja je razmatrana na ovom skupu jeste i mogućnost ukidanja viza za naše građane. LJubojević otkriva za „Vesti“ da Evropska unija u ovom trenutku ne razmišlja o ukidanju viza za državljane SCG, ali je spremna da olakša putovanje određenim kategorijama građana, kao što su studenti, biznismeni, naučni radnici i službenici u diplomatiji, a to se može očekivati već od januara.
– Najavljena je olakšana procedura za izdavanje viza za studente, poslovne ljude, naučne radnike i službenike u diplomatiji. Pilot program za studente trebalo bi da krene već od Nove godine, dok se preostale tri grupe olakšanom odlasku u inostranstvo mogu nadati tokom 2006. godine. Ovaj potez će omogućiti tim kategorijama građana da po ubrzanom postupku i sa znatno manje potrebne dokumentacije dođu do viza. To je i važan međukorak na našem putu liberalizacije viznog režima – kaže LJubojević, zamenik direktora Direkcije za razvoj, dijasporu i socijalne sporazume pri Ministarstvu spoljnih poslova SCG.
Daleko od sveta
– U proceduru normativnog i institucionalnog prilagođavanja EU ušli smo kao poslednja zemlja regiona zapadnog Balkana. To je dug proces u kojem najmoćnije evropske države žive više od 50 godina, pa kako od nas da se očekuje da ga savladamo za nekoliko godina. To jednostavno nije moguće. Ono što jeste moguće jeste da usklađivanje sa evropskim standardima realno shvatimo kao apsolutni politički prioritet i obezbedimo institucionalne mogućnosti da se to što brže odradi i nadoknadimo izgubljeno vreme – kaže LJubojević i ističe da ima političke spremnosti.
On naglašava da Srbiji i Crnoj Gori nisu postavljeni uslovi za belu šengensku listu, već da je reč o opštim principima iz Uredbe Saveta EU iz 2001. godine i o uslovima koji postoje u šengenskom sporazumu, a koje zemlja treba da ispuni da bi došla do olakšanog viznog režima
– Te preporuke podrazumevaju efikasnu kontrolu ilegalnih migracija sa i preko naše teritorije, državnu politiku i bezbednost, odnosno izgradnju institucija za efikasno kontrolisanje kriminala i korupcije na teritoriji zemlje, vrstu i stepen odnosa EU sa državom koja je kandidat, regionalno usklađivanje, odnosno stalni kontakti i uspostavljanje saradnje sa ostalim državama zapadnog Balkana i reciprocitet – objašnjava LJubojević.
Prema njegovim rečima, ne treba bukvalno shvatiti da tek ispunjenje svih preporuka vodi olakšanom viznom režimu jer te obaveze nisu ispunile ni sve nove članice EU. Potrebno da SCG ubedi EU da efikasno kontroliše tokove migracija.
– Odluka o uvršćenju zemlje na belu šengensku listu je političke prirode, ali ona ne može da usledi samo na osnovu političkog i diplomatskog angažovanja. Mora da se uspešno završi usklađivanje s evropskim standardima, a za taj posao ne postoji prečica – kaže ovaj iskusni diplomata.
– SCG mora da ima efikasan vizni sistem. Nacrt zakona koji reguliše tu materiju urađen je preme preporukama iz Kards programa. Razmatraju ga republike članice i do sredine iduće godine bi trebalo da bude usvojen – kaže on i objašnjava da je neophodno da država uspostavi informaciono-tehnički sistem za brzo izdavanje viza.
Na belu listu za koju godinu
– Nije zahvalno baviti se prognozama kada bi SCG mogla da se nađe na beloj šengenskoj listi – rekao je LJubojević. Na naše insistiranje ipak je izneo procenu da bi ukoliko se država bude držala plana ispunjenja evropskih preporuka, do olakšanog viznog režima SCG mogla da dođe za nekoliko godina.
On je dodao da je neophodno da se usklade standardi i instrumenti azila s evropskim.
– Parlament SCG u aprilu je usvojio Zakon o azilu, ali ostatak posla treba da odrade članice SCG. Da taj zakon zaživi potrebno je dosta novca da bi se napravila adekvatna prihvatilišta za azilante i obučili kadrovi koji će se baviti tim poslom – objašnjava ovaj stručnjak.
Prema njegovim rečima, sporazume o readmisiji SCG treba da potpiše sa svim evropskim državama. Do sada je potpisano 15, a preostaje da se potpiše još 13 takvih sporazuma.
– Potrebno je da uspostavimo integrisano upravljanje granicom, koje podrazumeva dobru saradnju carine s ostalim službama koje imaju veze sa granicom. Prvi korak u tom poslu jeste da policija preuzme čuvanje granica od Vojske. Crna Gora je to uradila, a Srbija treba da završi taj posao do sredine 2006. godine – kaže LJubojević.
Referendum, pa novi pasoši
– Evropa traži i sigurne pasoše. U Ministarstvu unutrašnjih poslova su spremni za izdavanje novih pasoša sa skeniranim fotografijama i ličnih karti sa čipovima koji poseduju sve podatke o određenom građaninu. Početak izdavanja novih dokumenata čeka referendum u Crnoj Gori,kako se ne bi desilo da u posao izdavanja krenemo sada, pa ponovo za godinu dana – objašnjava LJubojević.