Useljeničke vlasti upravo su javnosti ponudile više detalja o oblasti o kojoj je bilo mnogo više nagađanja nego informacija – kontroli putnika na granicama i načinu odobravanja ili odbijanja zahteva za vize.
Izveštaj nosi naziv „Upravljanje granicom“, a ministar za useljeničke poslove Amanda Vanston kaže da nudi odgovore „onima koji se pitaju kako ovo ministarstvo deluje na prvoj liniji“.
Uz ostalo, navodi se da granična kontrola danas raspolaže sa listom sumnjivih („Alert list“) na kojoj se nalazi 386.000 osoba, što je čak za četvrtinu više nego godinu ranije. Uz ovo ide i spisak sa 2,3 miliona sumnjivih putnih isprava. NJih je za trećinu više nego prošle godine.
U procesu odobravanja vize nezaobilazna je provera kroz međunarodnu bazu podataka o kretanju (Movement Alert List), te poletanja prema i dolaska u Australiju. Novi sistem provere putnika, uključujući i one u tranzitu, zasniva se na saradnji sa 46 avioprevoznika koji lete za Australiju. U kontroli granice sarađuju i ASIO (obaveštajna služba), Carina i ministarstva inostranih poslova i transporta.
Doseljenici iz celog sveta
U godini 2004/2005, Australija je primila 123.424 doseljenika iz celog sveta. To je broj drugi po veličini, a posle rekordne 1988/89. godine kada je doselilo 145.316 ljudi. Najviše ih se naselilo u Novom Južnom Velsu (45.000), a zatim u Viktoriji (30.581). U Severnu Teritoriju otišlo je samo 592 doseljenika.
Od ukupnog broja, njih 13.235 došlo je sa humanitarnim vizama, a od toga 5.000 izbeglica. čak 53.000 doseljenika su sa kvalifikacijom odnosno diplomom.
Po zemljama porekla, najviše novih stanovnika došlo je iz Velike Britanije (18.220). Iz Evrope se ukupno doselilo 25.000 ljudi, iz Azije više od 33.000, iz Afrike i sa Srednjeg istoka 24.000, iz regiona Okeanije 21.000, a 17.000 s Novog Zelanda. Iz Severne, Južne i Centralne Amerike stiglo je po 2.000 budućih Ozija.
Trajno se odselilo nešto iznad 62.000 osoba.
Od ove godine, novina je da ASIO i Ministarstvo za useljavanje imaju zajednički kompjuterski sistem koji im omogućava bržu i jednostavniju proveru.
Vlasti skreću pažnju da nije obavezno, ako se neko i nalazi na listi sumnjivih, da će automatski biti odbijen za vizu. Odluka zavisi od kategorije u koju je svrstan. Lista, naime, sadrži 40 odsto osoba koje su u grupi takozvanog visokog rizika, a zbog razloga kakvi su, na primer, nacionalna bezbednost ili organizovani pokušaj prevare useljeničkih vlasti. Grupu srednjeg rizika čine kriminalci i bolesni i njih je oko 30 odsto od ukupnog spiska. Ostatak od 30 odsto je grupa niskog rizika i mahom je čine osobe koje su se ogrešile o propise, jer su pri ranijem boravku ostale duže nego što im je odobreno.
„Prva linija“ na granici ima prilično posla, jer oko 20 miliona putnika godišnje izađe ili uđe u zemlju.
U prošloj finansijskoj godini, 400.000 osoba ili 25 odsto više, nije dobilo pravo da uđe u Australiju, a zbog kriminalne ili prošlosti vezane za rizik po opštu bezbednost.
Prošle godine, ukupno je, inače, bilo 11 miliona ulazaka, a polovinu su činili državljani Australije i Novog Zelanda. Zabeleženo je da je ušlo znatno više australijskih državljana nego godinu ranije. Ovo je moguće zbog toga što se Australijanci nastanjeni u svetu vraćaju u domovinu zbog zabrinutosti globalnim kretanjima, zaključuje Ministarstvo.
Od 10,4 miliona ljudi koji su došli avionima, 1.632 je na aerodromu saznalo da nisu prošli bezbednosnu proveru. Taj broj je za 32 odsto veći nego ranije.
Nije problem, svakako, samo na granici. Hiljade ljudi borave ilegalno u zemlji i dolaze do posla posredstvom agenata koji rade za farmere i druge poslodavce. Od 3.870 osoba prošle godine uhvaćenih na poslu, a bez viza, 7 odsto bile su prostitutke. U australijskim vodama uhapšeno je 1.485 stranih ribolovaca – ilegalaca.
Sada je na preispitivanju i sistem takozvanih viza za premošćavanje boravka („Bridging Visa E“). Ovo zato što ih je u 2004/05 godini izdato čak 51.000, a istovremeno je, u racijama na poslovne prostore, pronađeno 18.000 ilegalnih radnika koji su posedovali baš ove vize.
Lažni brakovi
Što su uslovi za useljavanje u Australiju stroži, tako raste i broj pokušaja da se, i lažnim brakovima, strancima omogući da dobiju boravišne vize – proizilazi iz poslednjeg izveštaja.
Saopštava se, tako, da je 1.909 Australijanaca bilo pod sumnjom da su navodno izmislili brak ili raniju vezu da bi sklopili brak, što je 22 odsto više nego prethodne godine. Tri od svakih pet pokušaja prevare počinjeni su u Novom Južnom Velsu. Posle istrage, pokrenuto je 15 sudskih procesa i izrečeno šest kazni. Inače, za organizovanje braka da bi se nekom omogućilo da se na prevaru useli, može da bude izrečena zatvorska kazna do deset godina i 100.000 u novcu.
