Pre tri nedelje u Švajcarskoj je izbio politički skandal posle objavljivanja sadržaja egipatskog diplomatskog faksa u kome se navodi da su tajni zatvori CIA između ostalog postojali i na Kosovu. Alvaro Hil Robles, komesar Saveta Evrope za ljudska prava, navodi da je 2002. godine na Kosovu u američkoj bazi Bondstil video zatvor koji „izrazito liči na Gvantanamo“.
U kosovskom Gvantanamu zatvorenici nisu imali prava na advokata ni na pravnu proceduru, a dužina njihovog zatočeništva zavisila je od procene komandanta Kfora. Hil Robles je o ovome obavestio i Komitet Saveta Evrope za ljudska prava čiji izvestilac, švajcarski senator Dik Marti istražuje da li su navodi o postojanju tajnih zatvora CIA u Evropi tačni.
– Sličnost sa onim što smo videli na objavljenom filmskom i fotografskom materijalu o Gvantanamu je bila veoma uočljiva. To su bile potpuno iste kućice, razdvojene na isti način, u svakoj kućici jedna osoba u zatvorskoj uniformi, bodljikava žica svuda… To je bilo vrlo, vrlo šokantno, jer ostatak zatvorskog sistema na Kosovu je bio drugačiji – bili su to centri za zatvorenike sa ćelijama. Tražili smo ukidanje takvog pravnog postupka i da se uvedu garancije. Takvu preporuku su prihvatile Ujedinjene nacije – kaže Hil Robles u razgovoru za „Vesti“.
Robles kaže da je o spornom zatvoru govorio i pre četiri godine, ali da „niko nije slušao“. Kao komesar je posetio Kosovo pre nekoliko godina na zahtev Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. O njegovom izveštaju o poštovanju ljudskih prava u regionu ista ta Skupština nikada nije raspravljala.
– Nisam ja taj kome treba postaviti pitanja zašto to nije učinjeno. Uradio sam ono što se od mene tražilo. Rekao sam ono što sam video – nisam sakrio ni jedan jedini problem, od vojnih hapšenja bez pravne procedure do držanja na neodređeno vreme i to bez optužnice – kaže Hil Robles.
Robles ponavlja ono što je i tada preporučio u izveštaju – uvođenje i poštovanje pravne države.
