IZJAVA ZA „VESTI“ AMBASADORA GLIŠIćA POVODOM SLUčAJA ILIć – MARJANOVIć
KO IZDAJE SLUŽBENE TAJNE?
• U opštem sladostrašću gurnuta je u stranu i potpuno zaboravljena činjenica da je neko otkrio i kompromitovao službenu tajnu, a to redukovanje realnosti je perverzno
Nakon što su se u aferi „Velimir Ilić – Dragan Marjanović“ rasplamsale strasti i osule teške i veoma uvredljive reči i na njegov račun, Dopisništvo „Vesti“ u Sidneju zamolilo je ambasadora SCG Milivoja Glišića za komentar. Izjavu, na njegovu molbu, prenosimo u celosti:
„Slučaj je otvoren tek šest meseci pošto se dogodio, što upućuje na zaključak da se radi o lošim namerama nekoga prema nekome, o politikantskoj igri, meni ne sasvim jasnom metom, u koju je trebalo da se, zbog nečega, uvuče i ambasador SCG u Australiji. Zato sam prinuđen da ukažem na neke, po mom osećanju, značajne nijanse. Realnost je, dakle, da sam poslao šifrovanu poruku, realnost je da je poruka imala karakter službene tajne (zato je i šifrovana), realnost je da je neko odao službenu tajnu uz bitno izmenjen sadržaj (nigde nije rečeno da je D. Marjanović ovlašćen da u srpskoj dijaspori prikuplja novac za puteve u Srbiji), a sada je nova realnost da se, posle svega, napada ličnost onoga ko je – po dužnosti – šifrovanuporuku poslao, tj. ličnost ambasadora u Australiji!
Gluposti i laži
Deo beogradske štampe s posebnim užitkom o meni plasira stereotipe s vidljivim predznakom pakosti, gluposti, bahatosti, prostakluka, bezobrazluka i laži, bez uljudnih dokaza i provere, valjda zato što sam i sam bio novinar, pa sam to zaslužio. Pokuljale su sve niske strasti, „kolegijalne“ i ostale, piše ambasador Glišić.
U opštem sladostrašću gurnuta je u stranu i potpuno zaboravljena činjenica da je neko otkrio i kompromitovao službenu tajnu! To redukovanje realnosti je perverzno!
Hoću da kažem, perverzno je ponašanje svih učesnika u rasplamsavanju afere, a perverzije se, na nesreću, čak i s psihijatrima pipavo i sporo leče.
Pada u oči da ministar gospodin Velimir Ilić tvrdi kako ne znam „ni kokošarnik da sačuvam“ – ova metafora, priznajem, nije mi sasvim jasna – šta je u ovom slučaju kokošarnik i koji sam, ili čiji, kokošarnik upropastio? Kaže, takođe, da, takav kakav sam, „nešto petljam“. Šta? Ili se petljanjem naziva to što se, na propisan način, mešam u svoj posao!? Ta poruka o „petljanju“ je veoma opasna, zato što se u njoj, prizemno šifrovano, preti da će svako „petljanje“ u svoj posao, a koje se nekome lično ne sviđa, biti prokazano i kažnjeno.
Ne ugađamo ministrima
Nije dužnost ambasadora da ugađa ministrima, da im javlja samo ono što oni vole da čuju – na prvom mestu, lepe vesti – nego da ih objektivno obaveštava o onome što se objektivno događa, ističe Milivoje Glišić.
Gospodin Ilić tu poruku ponavlja i u otvorenom pismu ministru spoljnih poslova gospodinu Vuku Draškoviću kroz zahtev da „disciplinuje svoje ambasadore“. Pretpostavljam da se i pod „disciplinovanjem“ podrazumeva zabrana „petljanja“, tj. objektivnog informisanja nadležnih, u cilju idiličnog nečinjenja i blaženog mira u kući.
A što se gospodina Marjanovića i čuvara njegovog lika u Australiji tiče, nisam trenutno raspoložen da pričom o njemu i njima zabavljam publiku – publika ih ionako dobro poznaje, i to joj je dosta!
Milivoje Glisić
Ambasador SCG, Kanbera