Eksplozija je bila takva da bi mogla biti izazvana udarom velikog asteroida ili komete budući da je oslobodila snagu jednaku 185 atomskih bombi koje su bačene na Hirošimu.
Međutim, nigde nije pronađen krater, niti ostaci takvog svemirskog objekta!
Naučnici i dalje ne znaju šta je izazvalo ovaj udar, uprkos tome što je sprovedeno bezbroj istraživanja o tome šta se dogodilo 30. juna 1908. Od spekulacija da je reč o natprirodnoj pojavi, do toga da su ovaj deo planete posetili vanzemaljci, rađale su se brojne teorije, ali ni jedna na naučnim osnovama.
Lokalno stanovništvo mislilo je da ih je posetilo božanstvo Ogdi, koji ih je prema njihovom verovanju, prokleo. Više od 80 miliona stabala je tokom udara sravnjeno sa zemljom, a pronađeni su i ugljenisani ostaci stotina životinja.
Moguća objašnjenja?
U pregledu naučnih studija o ovom događaju objavljenom u Annual Review of Earth and Planetary Sciences, Natalija Artemijeva sa Instituta za planetologiju u Tusonu u Arizoni objašnjava da možda ipak ima objašnjenja.
Neki asteroid (ili kometa) ušao je u atmosferu brzinom od 14 do 30 kilometara po sekundi i, pošto je bio vrlo krhak, raspao se na oko 10 kilometara od tla. Sve što je od njega ostalo u takvim uslovima je kosmička prašina, zbog čega ostaci nikad nisu pronađeni.
Ipak, udarni talasi stigli su čak do Engleske, a ljudi u Aziji su tvrdili da je napolju bilo dovoljno vidljivo da se čitaju novine i to sve do ponoći.
– Celi severni deo neba kao da je goreo! U tom trenutku čuli smo prasak na nebu i silovit udar. Udar je pratila buka, kao da kamenje pada s neba. Zemlja se tresla – tvrdili su tada očevici, koje je udar izbacio iz stolica, iako su se nalazili na gotovo 100 kilometara od mesta eksplozije.
Mogućnost da je reč o eksploziji asteroida prvi je predložio 1927. Leonid Kulik. Drugi su smatrali da je reč o kometi, ali sačinjenoj od leda, što znači da je mogla da ispari u atmosferi.
Kasnija istraživanja otkrila su male tragove silikata i magnetita u tlu, koje je, kako se kasnije pokazalo, vrlo bogato niklom.
Skorije studije, uključujući i onu iz 2013. potvrdile su da su uzorci tla pokazali da ima materijala meteorskog porekla, s tragovima minerala lonsdejlita, za kog se zna da nastaje prilikom udara “nebeskog kamenja” tela u Zemlju.
Ipak, meteorske kiše su toliko česta pojava, da su ti uzorci možda ostaci nekih ranijih ili kasnijih neprimećenih udara mnogo manjih meteora.
Tim italijanskih naučnika je 2007. izneo teoriju da je sibirsko jezero Čeko možda krater od udara, budući da ga nije bilo na mapama pre ovog događaja. Ni to nije zadovoljavajuće objašnjenje, jer nisu pronađeni materijali koji bi upućivali na takvo poreklo jezera.
Dakle, događaj u Tunguskoj i dalje je misterija, iako generalno postoji konsenzus da je posledica ulaska nekog kosmičkog tela u Zemljinu atmosferu.
