U kući porodice pokojnog Zorana Stojanovića, u ulici NJaldsiedlungsnjeg broj 16 u Arnoldštajnu, udaljenom oko 15 kilometara od austrijskog grada Filaha, od polovine septembra prošle godine vlada velika tuga i bol. Kako su „Vesti“ pisale, tek nedavno je na videlo izašlo da Stojanović nije nastradao nesrećnim slučajem, već da je brutalno ubijen. NJegovo beživotno telo ubice su bacile u jezero Vasaher, kod Filaha, gde je i pronađen. Ispostavilo se da je život izgubio zbog 350 evra (!!!) kojih su njegovi krvnici hteli da se dočepaju.
Reporteri „Vesti“ posetili su ovih dana njegovu suprugu Sandru, koja je ostala sama da dvoje dece, devetomesečnom devojčicom i dvogodišnjim dečakom. Nesrećna udovica, osim što je na tako okrutan način izgubila čoveka kog je volela, pronuđena je da se teškom mukom snalazi kako bi obezbedila pristojan život za svoju porodicu.
Odrasla bez oca
– Rođena sam u Feldkirhu, u pokrajini Foralbergu. Moja majka Bosiljka je Srpkinja iz Knina, a otac Igor Mašetić, Hrvat iz Pule, koji nas je napustio kada sam imala nepune četiri godine. On živi u Puli i sa njim više nemam nikakav kontakt. Majka živi i radi u Bludencu kod Feldkirha, gde sam završila obavezno školovanje i kraći kurs za šnajderku – kaže Sandra Stojanović.
Zatekli smo je, uplakanih očiju, u skromno opremljenom opštinskom stanu. Sve vreme naše posete zaštitnički je grlila svoju bebu, devojčicu Danijelu i njegog brata Danijela.
– Zoranovu penziju još nisam dobila i neizvesno je kad će taj postupak biti završen. On je radio u bivšoj Jugoslaviji, a i ovde u Austriji, pa se sada te godine staža sabiraju. čeka se na neka dokumenta, a ja vremena nemam, moram deci da obezbedim najneophodnije – jada se nesrećna žena.
Priča nam da je njen pokojni suprug Zoran rodom iz Peći, do dolaska u Austriju početkom 2001. godine, boravio i radio neko vreme kao vozač u Kruševcu.
– Radila sam u Blucencu dve godine, a u junu 2001. upoznala sam Zorana i to u Generalnom konzulatu SCG u Salcburgu. U avgustu sam došla u Arnoldštajn gde je Zoran radio u ugostiteljstvu i gde smo se i venčali. Kad smo dobili decu činilo se da našoj porodičnoj sreći nema kraja – priča Sandra Stojanović.
Ubice iza rešetaka
– Od početka sam sumnjala u prvobitnu verziju koju mi je saopštila policija da je moj Zoran nastradao nesrećim slučajem – ističe Sandra.
Jedina satisfakcija u ovoj tragediji za nju je činjenica da je trojicu mladića (15, 19 i 20 godina stari) koji su presudili njenom suprugu stigla ruka pravde i da su se zbog onoga što su učinili, našli iza rešetaka.
– Ispostavilo se da su pored Zoranovog ubistva izvršili i više razbojničkih krađa, otimajući novac od građana na ulicama Filaha – ogorčeno kostatuje Sandra.
Kaže da su se dobro slagali, u braku nisu imali problema, a ona zbog male dece nije radila već je sve prihode u kuću donosio Zoran koji je, pre nego je tragično okončao život, radio u firmi „Profi bau“ u Filahu.
Sandra trenutno živi od 636 evra mesečno koje dobija od države za negovanje dece, očekujući da konačno stigne rešenje o penziji njenog pokojnog supruga. U međuvremenu, uputila je i apel čitaocima „Vesti“ koji su u mogućnosti da joj pomognu, da joj se jave jer u sitaciji u kojoj se nalazi svaka vrsta pomoći joj je dobrodošla.
