Recepta za uspeh ili neuspeh nema, tvrdi Svetlana Puljarević (43) uz čije se ime danas vezuju uspeh i autoritet u austrijskim medijskim krugovima. Od oktobra 2005. ova mlada, markantna i uspešna žena, poreklom iz Srbije, našla se na čelu poznatog ženskog časopisa „Vinerin“ („Bečlijka“).
Put do ovako uspešne karijere počeo je onda kad je pre više od tri decenije, sa samo 11 godina došla iz Srbije u Austriju, gde su njeni roditelji radili. Svetlana je kako kaže, tada bila radoznala, ali veoma nostalgična. U medijsku branšu zakoračila je sasvim slučajno.
Rezervna mama
Svetlana je i vlasnica kafića „Talisman“ u 16 bečkom okrugu, u kome se okupljaju i rade studenti iz svih zemalja bivše Jugoslavije.
– To je nešto predivno, a srpski pasulj, trube Bobana Markovića i prava šljivovica su dobra baza za druženje u mom kafiću. Okružena sam lepom, mladom i pametnom decom, punom humora i kreativnosti. Neki od njih rade povremeno u kafiću kako bi zaradili novac za studije. U neku ruku smo jedna velika porodica, a ja im dođem kao „rezervna mama“ – kaže Svetlana.
– Završila sam ekonomsku školu i radila pet godina u komercijalnom odeljenju „Filipsa“. Međutim, želela sam da nešto promenim. Dve godine sam se bavila manekenstvom i živela u Rovinju gde sam se brinula o turističkom objektu mojih roditelja. Tih godina sam puno putovala i upoznala našu zemlju „od Vardara pa do Triglava“. Posećivala sam koncerte u Beogradu, žurke u Dubrovniku, prijatelje u Zenici, skijala sam u Sarajevu i na Kopaoniku… Počela sam da tražim novi posao, pa sam prihvatila ponudu u kojoj je tražena osoba za marketing u jednom austrijskom stručnom magazinu -„Extradienst“. Tako je sve počelo – priča naša sagovornica.
Od te daleke 1988. Svetlana Puljarević je gradila ime u oblasti marketinga. U međuvremenu je radila u mnogim stručnim časopisima, da bi 1994. zakoračila i u ozbiljne medijske vode. U njenoj bogatoj profesionalnoj biografiji upisan je i rad u časopisima „Tele“, „Univerzum“, „Siti“ kao i glavna pozicija u službi marketinga privatne austrijske televizije „ATV“.
Bogato iskustvo poduprla je i diplomom u oblasti marketinga 2004. Po njenim rečima, uspeh u poslu nema veze sa „biti stranac ili ne“ ako se dobro govori jezik zemlje u kojoj se živi, ima znanje, volja i ljubav prema poslu koji se radi.
ćerka
– Školujem dečicu koja žive ovde bez roditelja, proslavljam sa njima diplomski, pomažem im da nađu posao, organizujem rođendanske žurke, grdim ih kad zapostave studije i ponekad popiju više. Ja imam samo jedno dete, ćerku koja ove godine slavi 16. rođendan i koja želi da studira u Beogradu. Takav je život, neki dolaze u Beč da studiraju, a drugi idu u Beograd – objašnjava sagovornica „Vesti“.
– Moj moto je da sve što čovek radi, radi od srca, kao da radi lično za sebe. Osamdesetih godine Austrijanci, koji su me znali samo preko telefona, bili iznenađeni čak i mojim izgledom. Zamišljali su me malom i tamnokosom, a neki čak i sa maramom na glavi. Kad je izbio rat i kada su Srbi bili osuđeni kao ubice i koljači bilo je polemike u krugu mojih prijatelja, ali na poslu nisam nikada osetila neprijateljstvo. To što se u međuvremenu izdogađalo sa mojom zemljom još doživljavam kao ružan san. Još posećujem familiju i prijatelje u Zagrebu, Rovinju, Bosanskoj Gradišci, Beogradu, čačku i Negotinu, odakle mi je suprug. Nadam se da će se druženje prošlih vremena ponovo vratiti.
– Nisam promenila prezime i nikada nisam krila svoje poreklo. Tata mi je sa Kozare, a naučio me je da nacija ne može da bude loša ili dobra, već samo pojedinac. Mama je prava Šumadinka koja večito gosti širok i internacionalni krug mojih i bratovih prijatelja“.
Preuzimanje dužnosti direktora u magazinu „Vinerin“ Svetlana doživljava kao veliki izazov.
„Moj afinitet prema prefinjenom životnom stilu i modi, kao i iskustvo u branši, otvara mogućnost punog zalaganja u ovom časopisu. „Vinerin“ je baš ono što i lično volim, budući da predstavlja poslovne žene koje eventualno imaju porodicu i pored toga uspeju da nađu vremena za sebe. Velikom brendu koje ovaj magazin nosi sa sobom i bez koga je nezamisliv svet medija već 20 godina, želim da dam novi impuls i snagu“.
