Pravda je istina u akciji, izreka je za koju se magnetno prilepio 36-godišnji Parižanin Dušan Mamula, pa bez obzira na posledice, neće da stane, neće da popusti i neće da se odrekne porekla, imena i ponosa. Baš zato Dušan, vlasnik dve diplome, ekonomskog i fakulteta političkih nauka, tuži, ni manje ni više, nego – francusku državu! Zato što ga je izneverila, zato što mu je prezime omalovažila, zbog čega je izgubio mogućnost daljeg napredovanja u karijeri.
Dušan je rodom iz Šalona, i Francuz je i Srbin je. Koliko voli Srbiju toliko voli i Francusku, i žali što mora da vodi sudski spor protiv zemlje gde su njegovi roditelji zaradili penziju i koja mu je otvorila svoja vrata. Spreman je uvek da brani Francusku, ali ne dopušta da se bilo ko prema njemu tamo ponaša diskriminatorski.
– Od 2. januara 2003. radim u pariskoj prefekturi, pre toga sam bio u američkoj firmi, najvećem proizvođaču akumulatora u svetu. U administraciji sam započeo kao službenik najnižeg ranga – priča Dušan koji se u želji da napreduje iste godine javlja kao Francuz na konkurs za mesto sekretara u prefekturi i dospeva na usmeni ispit pred članove komisije.
Ambasada bez ovlašćenja
– Slučaj Mamula, koji prema dokumentima zaista ima dvojno državljanstvo, razmatrali smo pažljivo. Ne treba zaboraviti da je Mamula konkurisao za posao u francuskoj instituciji kao francuski državljanin i mi tu ne možemo ništa da učinimo, jer nemamo ovlašćenja – ljubazno je prokomentarisao celi slučaj ambasador SCG Predrag Simić.
– Ovako je dalje bilo – priča Dušan reporteru „Vesti“: – Predajem im ličnu kartu, a oni mi je bacaju, i samo što ne vele: „Još jedan stranac koji ima francusko državljanstvo“. Razmišljam: da planem, da se žalim predsedniku komisije ili pak da polažem. Izaberem, ovu poslednju varijantu. Odgovaram, a oni „gledaju u plafon“ – seća se Dušan ispita na kojem je dobio nerealno nisku ocenu.
– Shvatio sam da su unapred odlučili da ja sa svojim imenom i prezimenom neću proći – tvrdi Dušan. – Jedino su prevideli da su dužni da mi daju objašnjenje, koje, eto već dve godine tražim i obraćam se francuskim institucijama i medijima. Tek sam 16. maja 2005. saznao da su u prefekturi uništili konkursni materijal i rezultate, pa prema tome i kriterijume na osnovu kojih sam odbijen – priča Dušan, kojem je tek tada prekipelo.
Uništena dokumentacija
– Smatram da sam položio ispit na testu za sekretara, a kada bi sud išao do kraja, morao bi da poništi konkurs, na kojem je od 3.000 kandidata primljeno 120 i svi su još na tim radnim mestima. Interesuje me kakve su ocene tog dana dobili kandidati poput mene, oni sa stranim imenom. Ali, podaci su uništeni, u šta se uverio i francuski list „Union“ koji je pisao o ovom događaju – tvrdi naš sagovornik.
– Svoju muku i nesanicu sam predao u ruke advokata Šarla Morela koji je podneo podneo krivičnu prijavu 21. oktobra 2005. godine Administrativnom sudu pariskog okruga zbog diskriminacije na rasnoj osnovi Dakle, naš odštetni zahtev je 35.000 evra – nabraja Dušan kome očito novac nije u prvom planu, već želja da „odbrani“ svoje poreklo.
– Ne prezivam se ja Mamula tek tako, moji porodični koreni traju 400 godina. časno ime sam dobio od Beograđanina i majke Ličanke. Smatram da, ako ne mogu da branim svoje prezime, ne mogu da branim ni sebe ni svoju kćerku koju odgajam u srpskom duhu, jer nemam čega da se stidim – odlučno tvrdi naš zemljak koji veli da će se, u slučaju neuspeha, posle svih redovnih instanci obratiti i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Odgovor posle osam meseci
Dušanov neugodan doživljaj je i pokušaj da stupi u kontakt sa Ambasadom SCG u Parizu. „Ambasadoru Simiću sam pisao dva puta, ali sam tek nakon osam meseci dobio odgovor – da ambasada u mom slučaju ne može da reaguje“. A zamislite, kabinet predsednika Francuske odgovara građanima za samo osam dana!“
