Jedan od retkih logoraša koji su preživeli golgotu u Jasenovcu imao je 12 godina kada je sa porodicom doveden u logor. Tu je poslednji put video oca i još nekoliko članova porodice.
„Najstrašnije je kada gledam da ubija. Puca, ubija, gledao sam i kada kolje nožem. Ja sam već bio poluzver, gladan“, ističe Nikola Banjac iz Kozarske Dubice.
Takođe Nikola, Banjalučanin, nije bio u logoru, ali njegov otac jeste. Nikada ga nije upoznao jer su ga ubile ustaše u Jasenovcu. Zato je, kaže, dužnost svih da sačuvaju sećanja na to.
„Ostajemo mi, ja kao potomak, da se čuje, da se obiđe ovo sveto mesto, i da se prenosi dalje na pokolenja sećanja na nevino stradale“, kaže Nikola Gojković.
U Spomen-području „Donja Gradina“ prikupili su stotine fotografija jasenovačkih dokumenata koji svedoče o zločinima pod okriljem NDH. Želja je da se jasenovačkim žrtvama vrati lice i da se tako sačuvaju od zaborava.
„Dobili smo dosta oznaka koje su Jevreji morali da nose, na levoj strani prsa, metalne pločice. Imamo jednu nadžak sekiru koja je pronađena na reci Savi, bila je oružje i oruđe za vreme NDH, ali ono što mi smatramo je da je sa njom uglavnom vršeno ubijanje“, navodi Tanja Tuleković, direktorka Spomen-područja „Donja Gradina“.
U Spomen-području prikupljaju i svedočenja preživelih logoraša. Plan je da muzejska zbirka naroda Kozare i Potkozarja bude deo fundusa budućeg memorijalnog muzeja.
